Manje od polovine malih i srednjih preduzeća u Srbiji ulaže u inovacije

Mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji sve više prepoznaju značaj inovacija, ali i dalje ulažu znatno manje nego što je slučaj u zemljama Evropske unije.

Prema dostupnim analizama, oko polovina ovih preduzeća uvodi određene oblike inovacija, dok je druga polovina i dalje fokusirana na tradicionalne načine poslovanja. Tačnije, približno 48 odsto malih preduzeća u Srbiji sprovodi inovacije, a tek četvrtina firmi se može svrstati među one koje su istovremeno inovativne i digitalno transformisane. Još oko 40 procenata inovira bez značajnog oslanjanja na digitalne tehnologije.

Ipak, kada se posmatra nivo ulaganja u istraživanje i razvoj, slika je znatno manje optimistična. Poslovni sektor u Srbiji izdvaja svega 0,45 odsto BDP-a za istraživanje i razvoj (BERD), dok prosečan udeo u Evropskoj uniji iznosi 1,49 odsto. To znači da mala i srednja preduzeća u našoj zemlji zaostaju za evropskim kolegama gotovo tri puta, što se odražava na sporiji tempo uvođenja novih tehnologija i proizvoda.

Investicije uglavnom zavise od veličine preduzeća, sektora u kome posluju i mogućnosti pristupa finansiranju. Velike kompanije, naročito multinacionalne koje posluju u Srbiji, najčešće imaju resurse da razvijaju nove proizvode i tehnologije ili da implementiraju globalne modele poslovanja. S druge strane, mala i srednja preduzeća (MSP) suočavaju se sa brojnim ograničenjima – od nedostatka kapitala do slabog pristupa znanju i tehnologijama.

Ipak, postoje pozitivni primeri. Najviše inovacija dolazi iz IT sektora, gde je Srbija razvila reputaciju kao dinamično i rastuće tržište. Država i Evropska unija obezbeđuju određene fondove za inovacije, a među njima se posebno izdvaja Fond za inovacionu delatnost. Međutim, procedura dobijanja sredstava nije laka – konkurencija je velika, a pristup fondovima mnogim preduzećima deluje složeno i nepristupačno.

Kako objašnjava poslovni konsultant Nikola Stefanović, uspeh inovacija ne zavisi samo od izdvojenog novca, već pre svega od organizacione kulture.

“Da bi inovacije bile efektivne i primenljive, potrebno je izgraditi poslovnu kulturu u kojoj zaposleni, a ne samo menadžeri, mogu da iznose predloge i doprinesu razvoju kompanije. Ulaganje u inovacije mora da prati i politička volja rukovodstva da stvori okruženje u kome inovacije postaju deo svakodnevnog poslovanja“, navodi Stefanović.

Naš sagovornik dodaje da su greške u investiranju česta posledica donošenja odluka bez prethodne, dublje analize.

“Tradicija vođenja biznisa u malim i srednjim firmama u Srbiji zasniva se upravo na intuiciji vlasnika. To može da funkcioniše dok je kompanija mala, ali bez stručnog kadra za analizu rizika, jedna pogrešna odluka može dovesti u pitanje čitav biznis. Posle desetak dobrih poteza, dovoljna je jedna loša odluka da povuče firmu u ozbiljan problem“, upozorava Stefanović.

Prema njegovim rečima, nedostatak razvijenih procedura i investicionih analiza predstavlja ključnu slabost domaćih preduzeća.

“Naše tržište je mlado, a preduzetnici se retko oslanjaju na ozbiljne analize projekata. U firmama često nema stručnjaka zaduženog za investiranje, pa se odluke donose bez procene rizika. Dok su u pitanju manji iznosi, greške se mogu prebroditi, ali kod kapitalnih ulaganja posledice su znatno teže – od poremećaja u tokovima novca do prezaduženosti“, naglašava Stefanović.

Na nivou Evropskog inovacionog indeksa, Srbija se svrstava među takozvane „inovatore u nastajanju“. Njene inovacione performanse procenjuju se na oko 51,5 procenata evropskog proseka.

Država i međunarodni partneri u poslednjim godinama pokušavaju da podstaknu ovaj trend. Projekat „Povećanje inovacionih kapaciteta i tehnološke spremnosti MSP“, koji je podržan sa 20 miliona evra iz evropskih fondova, obuhvatio je 110 preduzeća.

Ona su razvila čak 160 novih proizvoda i usluga, dok je 44 njih uspelo da ih plasira na tržište i ostvari ukupno 8,62 miliona evra prihoda. U drugoj fazi IPA podrške, Fond za inovacionu delatnost odobrio je dodatnih 11,3 miliona evra za 55 inovativnih projekata, uz mentorsku i stručnu podršku preduzećima.