“POZITIVNA NULA” U PRIVREDNOM RASTU dostižan cilj, samo da COVID nešto ne pokvari….

Srbija ima dobre izglede da do kraja godine ostvari ,,nulti rast”, što će uglavnom zavisiti od ostvarenja planiranih infrastrukturnih radova u građevinarstvu, i naravno od dinamike epidemije korona virusa, kao i mera koje će se preduzimati u cilju njenog sprečavanja, kaže za Biznis.rs direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević.

Međunarodni monetarni fond je u kratkom vremenskom periodu dva puta menjao prognozu pada BDP za Srbiju u ovoj godini, koja je sa prvobitnih minus 3 odsto, smanjena na – 2,5 odsto, a prema poslednjoj projekciji pad BDP Srbije bi u ovoj godini mogao da bude 1,5 odsto.

Projekcije Narodne banke Srbije i Ministarstvo finansija najavljuju pad od 1 odsto, dok nosioci ekonomskih vlasti sve češće pominju mogućnost da Srbija ovu godinu završi na ,,pozitivnoj nuli”, što bi sigurno bio značajan i za ovu godinu možda i najbolji rezultat na evropskom nivou, posebno ako se ima u vidu činjenica da je pandemija korona virusa ponovo ubrzala u više evropskih zemalja, koje su ponovo prinuđene da uvode dodatna ograničenja, pa čak i lockdown (poput Francuske, Španije, Slovenije, Češke i dr.).

Ovako dobrim makroekonomskim rezultatima Srbije u vreme korona krize najviše su, prema rečima Kovačevića, doprinele pozitivne tendencije u privrednom rastu koje su se iz 2019. prenele i na prvi kvartal 2020. (kada je ostvaren rast BDP od 5,1 odsto). Drugi važan element je obiman program mera Vlade Srbije za ublažavanje ekonomskih posledica epidemije korona virusa (u visini od oko 13 odsto BDP).

Kovačević ističe da su mere u borbi protiv korona virusa pokazale efikasnost i omogućile privredi da radi u ovim izazovnim vremenima. On je dodao da su korona krizom najviše pogođeni hoteli i restorani, turizam i saobraćaj, koji u BDP Srbije imaju učešće od oko 5 odsto, dok je struktura srpske privrede takva da u njoj dominiraju industrija, poljoprivreda, a u poslednje vreme IT sektor, koji su se uspešno borili sa korona krizom.

Kovačević ističe da se projekcije o privrednom rastu Srbije u narednoj godini od 5 ili 5,5 odsto mogu ostvariti, ali da je teško prognozirati privredna kretanja u 2021. godini, pre svega zbog mnogo nepoznanica oko daljeg odvijanja epidemije korona virusa.

Za razliku od Srbije druge zemlje regiona, posebno one koje svoju ekonomiju zasnivaju na turizmu, ostvariće znatno veći pad. Tako se za Hrvatsku očekuje da bi u ovoj godini mogla da ostvari pad od 8,5 odsto (prognoza EBRD), odnosno oko 8 odsto koliko očekuje Vlada u Zagrebu. Crna Gora i Albanija će 2020, prema predviđanjima EBRD, zabeležiti najveću recesiju u regionu, od po 9 odsto, dok bi Slovenija mogla da zabeleži pad od 7,5 procenata. Prema projekcijama ove međunarodne finansijske institucije Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija zabeležiće pad od 5 odsto u ovoj godini.

U svakom slučaju, Srbiji ostaje nada da epidemije korona virusa neće dobiti na zamahu tokom ove jeseni i prestojeće zime, bar ne u obimu koji je sada prisutan u drugim evorpskim zemljama, kao i da će se planirani infrastrukturni radovi realizovati i postojeća dinamika proizvodnje i izvoza održati. Tada ni ,,pozitivna nula”, kao cilj, neće biti daleko.