PRIVREDNICIMA NA RASPOLAGANJU JOŠ DVE MILIJARDE EVRA Mali predstavio nove mere ekonomske podrške

Vlada Srbije donela je uredbu o garantnoj šemi koja će obezbediti dve milijarde evra kredita privrednicima, koji će biti dostupni od utorka, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je na konferenciji za medije u Palati Srbija povodom novih ekonomskih mera u borbi protiv Kovida 19 rekao da je vlada donela tri uredbe i da jedna od njih obezbeđuje dve milijarde evra koji će biti dostupni privredi, kao i da najveći deo garantuje država.

„Već od naradne nedelje, od utorka koji je prvi radni dan ta sredstva biće na raspolaganjhu svim preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima. Evo, obećanje koje smo dali prošle nedelje da ćemo doneti tu uredbu, sada samo ispunili“, rekao je Mali.

Zahvalio je NBS i Udruženju banaka koji su proteklih dana naporno radili na ovoj uredbi. „Ovo je važna vest za privrednike – još jedna deo ekonomskih mera kreće od utorka. Na raspolaganju vam je dve milijarde evra grarnatiovanih kredita od države do kojih možete da dođete preko banaka“. Mali kaže da su krediti na period do 36 mseseci, sa grejs period devet i 12 meseci.

Preko Uprave za agrarna plaćanja našim poljoprivrednicima je od utorka naredne nedelje na raspolaganju 2,6 milijardi dinara za ublažavanje posledica krize koja je izazvna virusom korona, rekao je Mali.

Na konferenciji za medije u Palati Srbije, Mali je pozvao sva poljoprivredna gazdinstva i poljoprivrednike koji imaju probleme i osećaju posledice krize da se prijave i iskoriste novac države.

„Taj novac je već u budžetu, taj novac Ministarstvo poljoprivrede može odmah da iskoristi, tako da Vas pozivam da od utorka krenete u ovaj proces“, rekao je Mali.

Vlada Srbije, dodao je on, danas je donela dodatne tri uredbe za ublažavanje negativnih posledica na privredu izazvane virusom korona, čime je, kaže, kompletirana celokupna implementacija Paketa ekonomskih mera.

Mali je podsetio na mere koje je država donela kao što je moratorijum na otplatu kredita i lizinga, poreza na zarade i druge mere i pozvao privrednike da se prijave za pomoć države.

„Pogodili smo u pravi šustinu mera“, istakao je Mali i naveo da je kao posledica mera države na posao vraćeno skoro 9. 000 ljudi dok u brojnim državama u svetu ljudi ostaju bez posla, kao što je, navodi, Amerika, Velika Britanija, Austrija. ..

Govoreći o analizi MMF u kojoj je ocenjeno da će Srbija imati pad BDP od 3 posto a rast od 7,5 odsto već u narednoj godini i da se ispred Srbije nalazi jedna ili dve države, Mali je rekao da u tom smislu projekcija MMF pokazuje jačinu srpske ekonomije obzirom da je trenutno u svetu aktuelna jedna od najvećih ekonomskih kriza u zadnjih 100 godina.

Da bi se ekonomski rast nastavio, istakao je Mali, građani moraju da ostanu disciplinovani i slušaju lekare a kada se krene u otvaranje privrede nakon krize, da se to uradi na dobar način.

Mali je rekao da država ima potpunu kontrolu nad javnim dugom koji je ispod 50 odsto BDP 3,8 milijardi evra priliva i da ove godine očekuje i više ali da to zavisi od trajanja krize.

Mali je zahvalio predsedniku Srbije na podršci za donošenje paketa mera privredi, kao i guverneru Narodne banke Srbije Jorgovanki Tabaković i Udruženju banaka Srbije. Podsetio je da do ovakvih mera ekonomske pomoći ne bi moglo da dođe da nije bilo prethodno sprovedenih reformi. Kazao je i da država razmišlja o dodatnim ekonomskim merama ako za time bude bilo potrebe.

Poreskoj upravi javilo se 113.000 preduzetnika za 3 dan

Samo Poreska uprava je tokom protekla tri dana, od početka prijave za korišćenje mera koje je Vlada Srbije predložila, imala 113.000 preduzetnika koji su se prijavili za korišćenje mera, izjavio je ministar.

Kako je objasnio, te mere odnose se na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i na korišćenje novčane pomoći od tri minimalne zarade. „Danas sam imao sastanak sa predstavnicima Fonda za razvoj, već 300 zahteva ili pitanja i upita je za ove kredite došlo preko Fonda. Želim da obavestim privrednike da će se ti krediti odobriti već od utorka“, rekao je Mali i podsetio da je prošle nedelje donet jedan deo uredbi u vezi sa odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa na zarade i akontaciju za dobiti, za isplatu tri minimalne zarade, kao i uredba za isplatu 100 evra svim punoletnim građanima, a da su danas donete još tri.

Mere za oporavak privrede se već primenjuju

Ekonomske mere države za oporavak privrede usled negativnih posledica virusa korona se već primenjuju i jedina mera koja će početi početkom maja je isplata minimalca, rekao je Mali.

Odgovarajući na pitanje novinara koliko su mere privredi blagovremene, s obzirom na komentare predstavnika mikro i malih preduzeća koji kažu da je maj kasno za pomoć, Mali odgovara da se mere već primenjuju i da to što isplata minimalca počinje u maju više je tehničke prirode.

„Mere se već primenjuju. Moratorijum na plaćanje kredita traje od prvog dana vanrednog stanja, znači već mesec dana, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i odlaganje poreza na dobiti za 2020. je već u toku, Fond za razvoj dobija prve prijave i u utorak isplaćuje prve kredite za likvidnost“, ukazao je Mali i dodao da jedino što ostaje, jeste da država isplati direktnu pomoć u visini minimalca.

„Razlog zbog kojeg je to prva nedelja maja je čisto tehničke prirode, s obzirom na to da, inače, do kraja meseca se podnose poreske prijave koje su u vezi sa porezima i doprinosima na zarade pre isplate svake zarade, to je nešto što je standrano“, objasnio je Mali i dodao da zbog toga država mora da sačeka kraj aprila da bi dobila ukupan broj preduzetnika, malih i srednjih preduzeća koji su se prijavli za program, ali i spisak svih zaposlenih kojima bi trebalo da legne 30.000 dinara za april.

Nema govora o štampanju novca za pokrivanje deficita

Ministar je rekao i da nema govora ni o štampanju novca kako bi se pokrio deficit zbog krize izazvane korona virusom i dodao da se država može zadužiti ne samo na stranom već i na domaćem tržištu hartija od vrednosti.

Na pitanje kako ocenjuje predlog pojedinih ekonomista da se Srbija ne zadužuje napolju već da se budžetski deficit pokriva štampanjem novca odnosno da se domaćim novcem pokrivaju domaći troškovi, Mali je rekao da mu nije jasno zašto ljudi pominju štampanje novca, jer kada je reč o zaduživanju ono može biti na međunarodnom ili domaćem tržistu hartija od vrednosti.

„Da zanemarim ono zaduženje koje ide preko bilateralnih sporazuma, koje možete da imate sa pojedinim zemljama ili sa pojedinim institucijama kao što su EBRD ili Svetska banka. Ovde se govori o tome, evo tu su i predstavnici NBS i Udruženja banaka Srbije. Kada emitujete obveznice države Srbije, mogu da ih kupe strani investitori, ali i domaće poslovne banke, što sve zavisi od prinosa i njihove stope likvidnosti“.

Mali je dodao da je naš bankarski sektor apslutno likvidan i da ima dovoljno novca. Kako kaže, cilj donetih mera je da taj novac koji je likvidan i koji „sedi“ na računima banaka bude aktiviran sa jedne strane u garantnu šemu i podrži sva mikro, mala i srednja preduzeća i njihove kredite, kao i velika preduzeća.

„Ali, sa druge strane da podrži i državu Srbiju u zaduživanjima koja su nam neophodna kako bi održali likvidnost i kako bi na kraju ove mere i sproveli. Ovde govorite o novcu koji već postoji, mislim da je to pitanje više iz neznanja, ne govorite o printanju novca – novac od domaćeg tržišta hartija od vrednosti i inostranog tržista hartija od vrednosti dobijate od privrednih subjekata koji taj novac imaju na računu“, objasnio je Mali. Naglasio je da se tako ništa ne štampa nego se samo koristi i da je to sigurno izvor koji ćemo koristiti.

„Učešće našeg javnog druga u BDP je 48 odsto, tako da imamo dovoljno prostora da ne ugrozimo našu makroekonomsku stabilnost i da iskoristimo relativno jeftin novac, pošto sada ima puno novca na sveskom tržistu. Likvidnosti je dovoljno i želimo onda da taj novac aktiviramo u našoj privredi“, objasnio je Mali.

Ne odustajemo od Programa SRB 2025,on će pogurati BDP

Mali je izjavio da se ne odustaje od programa „Srbija 2025“ navodeći da bi taj program trebalo da podstakne veći rast BDP.

„Ovo vreme koje je vezano za samoizolaciju i smanjenje privredne aktivnosti koristimo da sagledamo situaciju i kako da novac još bolje investiramo“, rekao je Mali odgovarajući na pitanje medija da li će se nastaviti sa realizacijom tog programa imajući u vidu nove okolnosti.

Mali je podsetio da taj program podrazumeva 14 milijardi evra koje će u narednih pet godina biti uložene u infrastrukturu, stanogradnju i podršku mladima, izgradnju stanova koji su neophodni da bi oni ostali u Srbiji, potom obrazovanje, vodovod i sve što godinama i decenimama nije rađeno.

„Izgradili smo 350 km autoputeva, i želimo dalje da podstaknemo rast naše ekonomije. Kao i svaka druga ekonomija suočavamo se sa krizom usled korona virusa, ali ne odustajemo od od programa Srbija 2025 koji treba da pogura naš BDP, odnosno njegov rast“, rekao je ministar .

Mali je kazao da je projekcija MMF rast od 7, 5 odsto 2021. godine, a ove godine pad od tri odsto na svetskom nivou. Projekcije su da će Srbija ostvariti najveći rast od svih ekonomija u Evropi. „Za sada tu potencijal postoji i treba da budemo disciplinovani i pažljivi i da što pre i sa što manje posledica izađemo iz krize“, rekao je Mali.

U državnu kasu ušlo više novca od planiranog – 34,5 milijardi RSD

U državnu kasu je od uvođenja vanrednog stanja zaključno sa jučerasnjim danom uplaćeno 34,5 milijardi dinara od prethodno planiranih 33,8 milijardi dinara od naplate PDV, akciza i drugih poreza, saopštio je Mali.

On je rekao da oni koji se time bave znaju da je 15. april dan kada se pravi presek stanja i kada stiže novac u budžet od naplate akciza i PDV, a na osnovu čega se pravi redovna slika na koji način se naplaćuju poreski prihodi.

„Mi smo juče imali u projekciji naših prihoda plan za 33,8 milijardi dinara raznih poreskih prihoda, ulazni PDV, poreza na dohodak građana…, naplatili smo 34,5 milijardi dinara. Dakle, malo bolje od onoga što smo planirali“, rekao je.

Za sada, u ovom trenutku po pitanju punjenja budžeta odnosno naplate poreza sve ide po planu, odnosno malo iznad planiranog, rekao je ministar. „Čekaćemo kraj aprila i maj takođe, pošto će pun efekat implementacije ovih mera da se vidi krajem aprila, u maju takođe…“

Budžet neće za taj period imati prihode koji su u vezi sa porezima i doprinosima obzirom da se odlaže njihova naplata za celokupan privatni sektor. „S te strane očekujemo smanjene prihoda u narednom periodu ali bez brige da li će to da utiče na našu likvidnost…“, naveo je Mali.