TURIZAM I UGOSTITELJSTVO U BEZIZLAZNOJ SITUACIJI ZBOG KORONE Počeli razgovori sa predstavnicima države o pomoći

Predstavnici države, hotelijera i ugostitelja počeli su razgovore o novim merama pomoći toj grani privrede i prvi u nizu sastanaka održan je u utorak u Ministarstvu finansija, saznaje Tanjug.

Sastanak je usledio nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za vikend najavio, na Instagramu, da će uskoro biti dobrih vesti za ugostitelje i turističke radnike u gradovima Srbije.

U Poslovnom udruženju hotelijera i restorana Srbije – HORES za Tanjug kažu da im je ta vest dala nadu, jer su u bezilaznoj situaciji, a sami su već poslali resornom ministarstvu i vladi konkretne predloge.

Predstavnici velikih hotela u Beogradu navode da razmišljaju da li im se više isplati da zbog nedostatka gostiju privremeno zatvore hotele.

Direktor HORES Georgi Genov ističe da je situacija veoma loša i da, na primer, u Beogradu ima 115 kategorisanih hotela koji su, prema podacima od juče, popunjeni svega između dva i tri procenta.

„Imamo oko 7.500 soba u Beogradu, kao i oko 1.250 u Novom Sadu i toliko u Nišu, gde je slična popunjenost. Inače, popunjenost u hotelima je između 50 i 60 odsto. Čak je prošle godine u avgustu popunjenost hotelskih soba bila skoro 90 odsto i da nije bilo kovida, ova godina bi u turizmu bila za pamćenje“.

Beogradski hoteli su imali u junu 41.000 noćenja, što je izuzetno malo u odnosu na mogućih 315.000 noćenja, dodao je on.

„Sada je bolja situacija u hotelima u planinskim i banjskim centrima, ali ne u svim. Ipak, od oktobra će i oni privremeno da se zatvaraju do proleća, pošto su kongresi i slični događaji odloženi“.

Kaže da od marta do juna gubitak iznosi skoro 260 milona evra od hotelskih gostiju, što obuhvata ne samo hotele već i restorane i prateću industriju, jer istraživanja pokazuju da turista prosečno troši oko 69 evra dnevno za gastronomske usluge.

„Samo je Beograd oko 160 miliona evra u minusu, a oko 100 miliona evra je van Beograda“, rekao je i dodao da će sve zavisiti od otvaranja granica u EU, pošto u Srbiju iz EU dolazi oko 64 odsto inostranih gostiju.

Genov kaže da oni nisu učestvovali u prvom sastanku o novim merama pomoći, ali da je dobro što se pokreće razgovor na tu temu.

Predlozi HORES su da se smanji PDV na hranu, to jest da se napravi „kovid PDV“ kao što je 12 evropskih zemalja smanjilo PDV, tako da bude između jedan i pet procenata za vreme pandemije, a posle dugoročno da bude po nižoj stopi.

Genov dodaje da bi trebalo Zakon o sezonskom radu u poljoprivredi da važi i u ugostiteljskoj privredi pošto je samo u martu u toj delatnosti „nestalo“ između 20.000 i 30.000 ljudi angažovanih preko omladinskih zadruga ili su imali ugovore o privremeno-povremenim poslovima.

„Sledeći predlog je da se pokrene kreditna linija Fonda za razvoj koja je dosta povoljna, pošto predviđa grejs period od dve godine i kasnije još tri godine otplatu. Čekamo da se to pokrene i da gradski hoteli budu prioritet. Sve sektorske mere trebalo bi da gađaju baš one kojima to treba, a ne svima podjednako“.

Dodaje da je veliki broj firmi pred blokadom,a da treba izmiriti i porez na imovinu, platiti dažbine EPS i drugo, i da bi EPS, lokalne samouprave i ostali partneri hotelijera mogli da naprave neke ustpuke.

Ipak, sve zavisi od toga koliko država može da pomogne, rekao je on.

Navodi da pojedini stručnjaci predlažu da se hoteli pretvaraju u poslovni prostor kako bi preživeli ovu situaciju, ali da je njegovo mišljenje da bi to moglo da se radi sa hotelima od tri zvezdice, ali ne i sa onima sa četiri i više zvezdica pošto ih je veoma teško prilagoditi.

Genov napominje da u Beogradu već ima puno neiskorišćenog poslovnog prostora, ali i da to neće biti isplativo hotelima jer imaju jako velike troškove.

Generalni direktor hotela Radišon Colection – Old Mill Aleksandar Vasilijević rekao je Tanjugu da su već od aprila imali dramatično smanjene prihode i da su u periodu od aprila do avgusta u proseku mesečno imali gubitke od između 40.000 i 60.000 evra.

„Nema stranaca, pa je u proseku popunjenost bila između pet i 10 odsto. Zbog povećanog broja zaraženih nismo imali posla tokom jula i avgusta, već samo goste u tranzitu koji dolaze uglavnom iz Nemačke na putu do Turske, pa prespavaju jednu noć“.

Kaže da više nema ni konferencijskog turizma i da trenutno imaju u knjigama rezervisano samo 61 noćenje za septembar, što je svega 0,9 odsto popunjenosti.

Ipak, očekuju da će se popunjenost podići na tri ili četiri odsto, ali i da bi septembar mogao da bude lošiji od avgusta.

Dodaje da imaju u hotelu 236 soba, što znači mesečni kapaciteti od 7.000 noćenja mesečno.

„Pomoć nam je veoma potrebna, ali počeli smo da kalkulišemo da li je bolje da zatvorimo hotel ili da ga držimo otvorenim“, istakao je dodajući da sada imaju i dodatne troškove zbog mera protiv korone.

Predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Ðurović kaže za Tanjug da je za razliku od situacije sa beogradskim hotelima, kojima je pomoć neophodna, drugačije stanje u Vrnjačkoj Banji i da je nacionalna politika da se letuje u Srbiji dala rezultate, zbog čega imaju popunjene sve kapacitete i da se svaki dan traži i krvet više.

Jedino nedostaju strani gosti kojih je bilo 30 do 40 odsto, dodao je on.

Ističe da je svih oko 20.000 ležajeva popunjeno, od čcega je deo u hotelima sa tri do pet zvezdica, a ostalo u apartmanima u organizovanim naseljima ili individualnog tipa.

„Kod nas se otvaraju novi kapaciteti i tokom pandemije, pa su otvorena i dva nova hotela koji su od prvog dana rada skroz popunjeni“.

Dodaje da je zagarantovan pun kapacitet do polovine septembra, ali da će posle biti problema jer neće biti kongresa i sličnih događaja, zbog čega će pokušati novim ponudama u tom periodu da privuku porodične ljude, vikend goste i one koji žele odmor i rekreaciju van velikih gradova.