Kako mobilno zdravstvo i kućni roboti čuvaju zdravlje – i BDP

Bolesti zavisnosti – od alkohola i opijata do kocke i digitalnih ekrana – godinama unazad odlivaju milijarde iz državnih budžeta širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, troškovi povezani sa zavisnostima (uključujući lečenje, izgubljenu produktivnost i kriminal) iznose i do dva odsto BDP-a razvijenih zemalja.

U zemljama u razvoju trošak je često prikriven, ali ne i manji. Sada nova generacija tehnologija – mobilno zdravstvo (m-zdravstvo) i kućni roboti – donosi nadu da se ovaj balast može znatno smanjiti.

m-Zdravstvo obuhvata aplikacije koje omogućavaju korisnicima da prate svoje mentalno stanje, uzimaju terapiju, komuniciraju sa terapeutima i prate sopstveni napredak. Aplikacije poput reSET (odobrena od strane američke FDA za tretman zavisnosti od štetnih supstanci i opijata) već su pokazale potencijal da smanje rizik od recidiva, produže apstinenciju i rasterete zdravstvene radnike. Njihova primena se proširuje i na zavisnost od kockanja, interneta i alkohola.

Za zdravstvene sisteme koji se suočavaju sa nedostatkom terapeuta i preopterećenim klinikama, mobilne aplikacije predstavljaju ekonomičnu alternativu – umesto 20 termina kod psihijatra, dovoljan je jedan uređaj u džepu.

Roboti – kućni terapeuti nove generacije

Dok se roboti najčešće pominju u kontekstu industrije, njihova primena u kućnom lečenju postaje sve relevantnija. Humanoidni roboti, poput Pepper-a, koriste se za socijalnu podršku osobama koje se bore sa zavisnošću – čitaju raspoloženje korisnika, predlažu aktivnosti, podsećaju na lekove i čak vode osnovne CBT (kognitivno-bihejvioralne terapije) protokole. Dakle, nisu roboti tu samo da „čiste po kući“ i donose stvari, već i da budu „medicinsko osoblje“, pa čak i terapeuti.

Jedna japanska studija pokazala je da roboti u domovima osoba koje se oporavljaju od alkoholizma smanjuju rizik od recidiva za 20 odsto u prvih šest meseci. U evropskom kontekstu, ovakvi rezultati znače i uštedu od nekoliko stotina miliona evra godišnje – jer se svaki sprečeni povratak bolesti direktno prevodi u manji teret za hitne službe, bolnice i socijalne ustanove.

Investicija koja se vraća

Implementacija m-zdravstva i kućnih robota zahteva početna ulaganja – u infrastrukturu, softver i edukaciju korisnika. Ipak, prema istraživanju McKinsey Global Instituta, digitalne terapije zavisnosti imaju potencijal da do 2030. godine smanje zdravstvene troškove za čak 300 milijardi dolara globalno. To su sredstva koja bi inače otišla na dugotrajne hospitalizacije, zatvorske kazne i izgubljene radne sate.

Na nivou Srbije, gde direktni i indirektni troškovi zavisnosti (prema procenama psihijatrijskih ustanova) premašuju 150 miliona evra godišnje, čak i delimična digitalizacija može doneti znatne uštede. Uvođenje pilot programa u saradnji sa RFZO, domaćim IT firmama i nevladinim sektorom moglo bi stvoriti model koji se kasnije širi regionalno.

Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost na internetu i autor udžbenika „Zaštita i monitoring podataka u zdravstvu“, kaže u razgovoru za Biznis.rs da mobilno zdravstvo u ovom trenutku doživljava ekspanziju zbog mogućnosti jednostavnog praćenja zdravstvenih parametara koje pruža pacijentu.

„Različite naučne studije navode da se deo rešenja za određene oblike zavisnosti, ali i druge zdravstvene fenomene, može kriti baš u aplikacijama za mobilne telefone, upotrebi robota i veštačkoj inteligenciji, ali samo ukoliko se ove tehnologije koriste na adekvatan način, uz podršku stručnjaka. Jedan od najvažnijih aspekata u lečenju zavisnosti jeste kontinuitet terapije i praćenje napretka pacijenta“, ističe naša sagovornica.

Mobilne aplikacije i digitalne platforme omogućavaju korisnicima da vode dnevnike ponašanja, prate emocije, beleže okidače i imaju stalnu komunikaciju sa terapeutima. Ovakve aplikacije ne samo da olakšavaju praćenje simptoma i napredovanja, već omogućavaju i raniju intervenciju u slučaju recidiva.

„Pojedine aplikacije su već odobrene od strane relevantnih zdravstvenih institucija u nekim zemljama i pokazuju pozitivne rezultate u kombinaciji sa klasičnim terapijama. One pružaju dnevne zadatke, video sesije sa terapeutima, kao i mogućnost komunikacije sa zajednicom ljudi koji prolaze kroz slična iskustva. Time se stvara osećaj podrške i pripadnosti, što je jedan od ključnih faktora uspešnog lečenja. Nove tehnologije imaju veliki potencijal da unaprede tretman zavisnosti jer omogućavaju bolju dostupnost terapije, personalizovani pristup i stalnu podršku korisnicima. Međutim, važno je da tehnologija ne bude zamena za ljudski kontakt i stručnu pomoć, već dopuna koja pojačava efikasnost tradicionalnih metoda“, zaključila je Jonev Ćirjaković.

Niti aplikacija može zameniti ljudsku empatiju, niti robot terapeuta. Ali kao dopunski alati ove tehnologije pomažu da zdravstvo postane pristupačnije, efikasnije i – na kraju – jeftinije.