Podaci su nova nafta, tvrdi Danilo Đekić

Prelazak iz društvene nauke u naučnu fantastiku, tako bi mogla da se opiše mlada karijera Danila Đekića (28) diplomiranog ekonomiste i dobitnika prestižne nagrade „Data Scientist of the Year“ za prošlu godinu, koja mu je uručena za rad na međunarodnom projektu u Atlanti. Danilo je bio član globalnog tima Grid Dynamics, čiji zadatak je bio da razvije sistem za predviđanje ponašanja korisnika telefonskih usluga jedne od najvećih svetskih telekomunikacionih kompanija.

U razgovoru za Biznis.rs Danilo ističe da je u Atlanti radio u timu sa „apsolutnim legendama“. Osim Amerikanaca u ekipi su bili Rusi i Ukrajinci, a kako kaže naš sagovornik, sama činjenica da je uopšte bio predložen za nagradu ogromna je satisfakcija i čast, jer su ga nominovale kolege.

„Iskreno ne verujem da sam nagradu zalužio više od bilo koga od njih. Imali smo veoma zahtevan projekat koji je dodatno bio otežan epidemijom i više nego jednom je zahtevao da moj cimer i ja radimo celu noć“, naveo je Đekić.

Cilj je bio napraviti sistem koji predviđa verovatnoću da će korisnik napustiti operatera u narednih šest meseci, a na raspolaganju su bili podaci o celokupnom ponašanju tog korisnika. Podaci uključuju i koje stranice je posećivao na web sajtu, koje na mobilnoj aplikaciji, kao i reči koje je izgovarao u razgovoru sa tehničkom podrškom. „Zaista je reč o astronomskoj količini podataka. Sećam se da smo izračunali za jednu tabelu da kada bismo je odštampali, i kada bi svako polje u tabeli bilo pet milimetara, tabela bi dosegla do meseca i nazad, a takvih tabela bilo je mnogo“, objašnjava Danilo.

Iako kompanija nije imala zahteve u pogledu metodologije koju će tim koristiti za pravljenje sistema, postojao je osnovni uslov da ona bude objašnjiva. Drugim rečima nije bilo dovoljno predvideti da li korisnik eventualno želi da prekine ugovor, nego i zašto želi to da učini, pa je samim tim jasno šta bi mu trebalo ponuditi da bi nastavio saradnju. U industriji razvoja veštačke inteligencije ovaj fenomen poznat je kao „problem crne kutije“ i veoma je važan za razumevanje odluka koje će algoritam doneti.

„Prijatno me je iznenadilo insistiranje na etičkom korišćenju podataka. Za svaki atribut korisnika koji želimo da iskoristimo za treniranje naših modela, moramo prvo da se konsultujemo sa pravnim i etičkim timom, i od njih dobijemo odobrenje. Primera radi, koristiti podatke o nečijim primanjima, etničkoj pripadnosti ili čak polu bilo je strogo zabranjeno“, istakao je Đekić.

Prema rečima našeg sagovornika, za razliku od mnogih drugih tehnologija, ulaganje u veštačku inteligenciju ne zahteva ogroman kapital. Za razvijanje najkomplikovanijih projekata iz ove oblasti potrebno je nekoliko stručnih lica i dobrih garfičkih kartica. Najveći izazov predstavljaju podaci. Da bi inovacije u oblasti mašinskog učenja (veštačke inteligencije) postale učestala pojava u Srbiji, kompanije moraju investirati u sakupljanje i čuvanje podataka. Treba se aktivno truditi da tržište prepozna na koje sve načine mogu unaprediti poslovanje korišćenjem podataka.

„Podaci su nova nafta – kako kaže izreka- ne algoritmi, već podaci. Tako da će prednosti u razvijanju ove tehnologije imati zemlje u kojima se bude brže raširila svest o tome“, naglasio je laureat nagrade „Data Scientist of the Year“. Đekić je diplomirao ekonomiju na FEFA fakultetu u Beogradu i planira da se u bliskoj budućnosti posveti doktorskim studijama i istraživačkom radu.

Budući da se sve discipline koje su barem malo izložene statističkom modelovanju, poput ekonomije, finansija, pa i psihologije, mogu povezati sa onim što se kolokvijalno naziva „veštačkom inteligencijom“, može se objasniti da prelazak iz ekonomije u „naučnu fantastiku“, odnosno automatizovanu statistiku nije  čudno, kao što može izgledati na prvi pogled.