Svetski ekonomisti upozoravaju na moguće radikalne posledice razvoja AI

Grupa od više od 200 vodećih ekonomista i istraživača veštačke inteligencije (AI), uključujući 16 dobitnika Nobelove nagrade, pozvala je otvorenim pismom na hitno delovanje i pripremu za moguće posledice radikalno sve moćnije veštačke inteligencije, koja rapidno transformiše ekonomiju i može ostaviti mnoge ljude bez posla.

U dokumentu „Moramo delovati sada: Izjava o transformaciji ekonomije pod uticajem veštačke inteligencije“, koji su inicirali ekonomisti Erik Brinjolfson (Erik Brynjolfsson) sa Stenford univerziteta, Adžej Agraval (Ajay Agrawal) sa Univerziteta u Torontu, Anton Korinek sa Univerziteta Virdžinije i Tom Kaningem (Tom Cunningham) sa instituta METR, upozoreno je da bi sve sposobniji sistemi AI mogli da preoblikuju ekonomiju neviđenom brzinom.

Iako AI, kako su naveli, nudi ogromne mogućnosti za poboljšanje produktivnosti i životnog standarda, ona takođe pokreće važna pitanja za radnike, firme i javne institucije, piše Danas.

Veštačka inteligencija, kako je upozoreno, mogla bi da postane radikalno moćnija u narednih deset godina. To bi moglo da pokrene neviđenu transformaciju ekonomije – veću od industrijske revolucije, ali koja bi se odvijala u znatno kraćem vremenskom okviru.

Mogla bi da donese rizike, uključujući masovno otpuštanje, ali i nove mogućnosti, poput značajnog povećanja životnog standarda.

„Ekonomisti, kreatori politike i lideri u tehnologiji moraju da deluju sada kako bi razumeli ekonomiju transformativne veštačke inteligencije i izgradili podsticaje, zaštitne ograde i institucije potrebne za usmeravanje AI u pravcu koji dopunjuje ljude i koristi društvu“, poručili su potpisnici pisma, pozivajući na produbljena istraživanja o ekonomskim uticajima AI i razvoj politika i institucija koje bi osigurale da AI donese dobobit društvu.

„Mogućnosti veštačke inteligencije napreduju mnogo brže od našeg razumevanja ekonomskih implikacija. U tom jazu leže najveće mogućnosti našeg doba. Moramo delovati sada kako bismo usmerili AI da dopunjuje ljude, a ne da ih jednostavno imitira, i da stvorimo prosperitet za mnoge, a ne samo za nekolicinu“, rekao je Erik Brinjolfson, direktor Laboratorije za digitalnu ekonomiju Stanforda, koja je objavila otvoreno pismo i ponudila ga za potpisivanje na sajtu wemustactnow.ai.

Nobelovac Majkl Spens (Michael Spence), profesor emeritus na Univerzitetu u Njujorku, izjavio je da obim i brzina napretka veštačke inteligencije, u kombinaciji sa visokim nivoom neizvesnosti u vezi sa razmerama i vremenom uticaja AI u mnogim delovima ekonomije, zahtevaju pristup „svi na palubi“ kako bi se AI „usmerila u korisnim pravcima“.

„Veoma sam srećan što se pridružujem drugim vodećim stručnjacima koji pozivaju na hitnu potrebu za preusmeravanjem veštačke inteligencije kako bi se njeni rizici sveli na minimum i kako bi mogla da radi u korist radnika i društva“, rekao je Daron Asemoglu (Daron Acemoglu), nobelovac i profesor na Masačusest institutu za tehnologiju (MIT).

Profesor Anton Korinek sa Univerziteta Virdžinije naveo je da su „para, struja i računari dali društvima decenije da se prilagode“, dok nam „veštačka inteligencija može dati samo nekoliko godina“.

„Ne možemo improvizovati našu strategiju i institucije usred transformacije, čekanje na sigurnost znači stići prekasno“, upozorio je on.

Istraživač u neprofitnom institutu METR Tom Kaningem naveo je da „vozimo u magli i izuzetno je teško predvideti šta će se dalje desiti“, zbog čega je „pravo vreme za koordinisane napore da se pojasni zbunjujucća situacija“ u vezi sa razvejem AI.