DA LI JE VAKCINA OD KOJE SVI IMAMO BELEG NA RAMENU SPAS ZA ČOVEČANSTVO? Naučnici i dalje traže lek protiv korone

Zemlje u kojima je obavezna be-se-že vakcina, protiv tuberkuloze, imaju deset puta manju smrtnost od kovida-19 nego zemlje u kojima se ta vakcina ne primjenjuje, statistike su istraživanja koje su sproveli američki i britanski naučnici, a rezultati studije predstavljeni su pre nekoliko dana.

Prema našem zakonu, BCG vakcina je obavezna, a najveći broj dece je dobije drugog, trećeg dana po rođenju. U našoj zemlji sprovodi se od 1948.

BCG je inače skraćenica za “Bacillus Calmette-Guerin”. Ova vakcina protiv tuberkuloze nazvana je po dvojici francuskih naučnika koji su je otkrili pre stotinu godina. U obaveznu primenu uvele su ga države koje su kroz istoriju imale veliki broj obolelih od tuberkuloze. Države poput Italije, Amerike ili Holandije nemaju ga u obaveznom kalendaru vakcinacije, a upravo je u tim državama smrtnost od korona virusa velika.

Američko-britansko naučno istraživanje pratilo je smrtnost od korone u 178 zemlja, u periodu od petnaest dana. Brojke su na kraju pokazale da je zastupljenost Covid-19 u zemljama gde nema „beseže vakcine“ deset puta veća nego u zemljama gde je ima, a isto je i kada je u pitanju smrtnost, odnosno u zemljama koje „besežiraju“ deset puta je manja nego u onima koje to ne rade, prenosi 24sata.hr.

Dr Ašiš (Ashish) Kamat, američki onkološki hirurg koji je radio na ovom istraživanju rekao je da su u trenutku dok se čekaju rezultati o tome koliki je zaštitni učinak BCG u slučaju korona virusa ovi pokazatelji do kojih se došlo istraživanjem prijatno iznenađenje. Poslednjih nedelja upravo se BCG vakcina umnogome pominje kao jedan od značajnih potencijalnih kandidata na osnovu čijeg sastava bi mogla da se napravi i vakcina za Covid-19.

Međutim, važno je reći i da rezultati broja smrtnosti, na primer u Londonu, gde je sada žarište, zavise i od toga koliko tamo živi ljudi koji su se doselili iz zemalja gde vakcinacija nije obavezna. Već smo pomenuli da je BCG vakcina predmet istraživanja i smatra se kandidatom za spas od korona virusa, pa se u Australiji sprovode klinička ispitivanja na 4.000 ljudi. Cilj im je da pokažu koliki zaštitni faktor ima BCG u slučaju Covid-19, ali kakav je i koliki taj učinak u nacijama gde se ljudi vakcinišu kao deca, i dalje niko ne može sa sigurnošću da kaže. Čak ni istraživanje o smrtnosti sprovedeno u 178 zemalja ne iznosi nikakve sigurne zaključke, ali svakako ističe mogućnost da je upravo BCG odigrao veliku zaštitnu ulogu u mnogim državama.

Upravo zato dr Kamat planira novo istraživanje, i to na 1.000 zdravstvenih radnika koji bi primili BCG vakcinu. To bi bili zdravstveni radnici koji imaju najveći rizik od zaraze koronom, poput onih koji rade u hitnim službama. A dr Kamat je dobar je poznavalac BCG vakcine budući da je autoritet za područje lečenja karcinoma bešike. Kod te se maligne bolesti, naime, u prvoj fazi lečenja imunoterapijom pacijentima daje upravo BCG vakcina.

“ Ona je odigrala veliku ulogu u čovečanstvu, s obzirom na to da je tuberkuloza jedna od najstarijih bolesti ljudskog roda. Statistike kažu da ju je do sada u svetu primilo više od četiri milijarde ljudi. Kada je besežiranje u pitanju, generalno se sve države sveta mogu svrstati u tri kategorije – one koje vakcinišu celu naciju, one koje vakcinišu samo pojedine grupe stanovništva, kao i one koje BCG uopšte ne primenjuju. Vakcinacija u detinjstvu nikako ne znači doživotni imunitet, ali postoje testiranja koja mogu da pokažu da li je neko i nakon određenog broja godina, nakon besežiranja, i dalje imun. Znamo da su podaci našeg istraživanja samo osnova za dalja istraživanja, i da se odnose samo na jedan kraći period, ali ipak znače nekakav trend koji pokazuje da postojanje BCG vakcine ima veliku ulogu, ne samo kao zaštita od infekcija, nego i kod lečenja karcinoma „, smatra dr Kamat.

Njegov stav je da testiranja koja pokazuju da li neko ima imunitet još iz detinjstva mogu da se koriste tako što će se ponovno vakcinisati određene grupe stanovništva, poput onih ljudi koji imaju povećan rizik od zaraze korona virusom. On ističe i da treba odraditi sve kliničke analize, za koje je potrebno određeno vreme te da se tek onda mogu doneti konačni zaključci i odrediti dalji smerovi. Istraživanje koje je sproveo dr Ašis Kamat, zajedno s kolegama iz drugih zemalja, nije jedina koja ukazuje na besežiranje kao moguću zaštitu od korona virusa.

Pre nekoliko dana je i njujorški Institut za tehnologiju predstavio rezultate svog istraživanja. Oni pokazuju da su države koje imaju obavezni program vakcinacija (uključujući i besežiranje), poput Japana ili Brazila, daleko manje pogođene zarazom korona virusom nego one države koje vakcinaciju ne sprovode po obaveznom kalendaru.