Koje obaveze firmama donosi e-Bolovanje?

Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja “e-Bolovanje – Poslodavac” stupio je na snagu 12. decembra.

Već od 1. januara 2026. godine kroz sistem eBolovanje biće omogućeno izdavanje elektronskih doznaka, čime se ukida papirna dokumentacija i uvodi digitalna razmena podataka između zdravstvenih ustanova, poslodavaca i RFZO.

Sam zakon uređuje funkcionisanje softverskog sistema putem kog će poslodavci ubuduće dobijati potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznake.    

“Ovo znači da zakon ukida obavezu zaposlenih da poslodavcu nose papirna uverenja i doznake o bolovanju – budući da će se svi podaci i dokumenti razmenjivati automatski, u elektronskom obliku. Na taj način će poslodavci direktno u sistemu primati potvrde i izveštaje o privremenoj sprečenosti za rad, kao i obračune naknade zarade i odluke lekarskih komisija, čime se sprečava i bilo kakvo kašnjenje u isplati naknade zaposlenima”, kaže za Biznis.rs Svetlana Budimčević, direktorka Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog u Uniji poslodavaca Srbije.

S tim u vezi, ovaj propis predviđa obavezu za poslodavce da se najkasnije do 1. januara 2026. godine, registruju i pristupe sistemu, kako bi mogli da primaju i obrađuju dokumentaciju elektronskim putem.

Za poslodavce koji ne budu koristili sistem eBolovanja zakonom su predviđene novčane kazne – od 50.000 do 200.000 dinara za pravna lica, za preduzetnike od 10.000 do 50.000 dinara i za odgovorno lice kod poslodavca u iznosu od 5.000 do 25.000 dinara.

Jesu li firme spremne za eBolovanje?

Naša sagovornica kaže da su poslodavci informisani o novom zakonu i da se pripremaju za prelazak na eBolovanje, ali da je trenutna spremnost delimična.

Budimčević ističe da će veće kompanije, koje imaju velike kadrovske i IT službe, verovatno lakše usvojiti novi sistem, dok će manjim firmama sa ograničenim resursima sigurno biti teže, odnosno biće im potrebno više vremena i podrške da razumeju kako sistem funkioniše i obezbede uslove za korišćenje eBolovanja.

“Sistem eBolovanje je tokom godine bio u pilot primeni u više domova zdravlja, pre svega u Beogradu, i do sada nije bilo većih problema. Neki od izvora, ali ne zvaničnih, navode da je do početka decembra otvoreno preko 40.000 elektronskih bolovanja, što pokazuje da je sistem počeo da funkcioniše u praksi. Pretpostavka je da su se u prvom momentu novom sistemu pretežno prilagodili domovi zdravlja u Beogradu i po većim gradovima”, navodi Budimčević.

Unija poslodavaca Srbije ističe da će naročito manjim firmama trebati pomoć u vidu obuka, odgovarajućih vodiča i eventualne tehničke podrške kako bi se prilagodile, odnosno kako ne bi bile dodatno opterećene prelaskom na novi sistem. Poslodavci treba da budu dobro informisani, edukovani i tehnički osposobljeni za primanje elektronskih obaveštenja o bolovanjima zaposlenih.

“U praksi to znači da svaki poslodavac treba da se registruje na posebnom portalu u okviru sistema eUprave i na taj način poveže sa portalom eBolovanje. Većim firmama, koje su već korisnici eUprave, to neće predstavljati veliki problem, dok manji poslodavci, koji do sada nisu imali obavezu elektronske komunikacije sa državom tek treba da načine ovaj korak. Iz tog razloga, između ostalog i na predlog naše organizacije, Kancelarija za IT i eUpravu planirala je niz informativnih aktivnosti da bi državnu upravu i privredu detaljno upoznali sa korišćenjem novog sistema, a posebno je u planu i obuka za članove Unije poslodavaca Srbije”, kaže ona.

Za preduzetnike eBolovanje obavezno tek od 2027.

Obaveza korišćenja sistema eBolovanje uvodi se fazno, iako se odnosi na sve poslodavce koji imaju zaposlene.

“Prema usvojenom zakonu, od 1. januara 2026. sistem postaje obavezan za sva privredna društva, kao i za javni sektor. Preduzetnici koji imaju zaposlene dobijaju duži rok za prilagođavanje – za njih će uključenje u sistem biti obavezno tek od 1. januara 2027. Ovaj odloženi rok dat je kako bi se najmanjim privrednim subjektima (koji često nemaju razvijenu administrativnu infrastrukturu), pružilo dodatno vreme da se tehnički opreme i obuče za rad u novom sistemu”, kaže Budimčević.

Dodatno, od 1. aprila Zakon predviđa da svi poslodavci prelaze na isključivo elektronsku komunikaciju sa RFZO, što bi trebalo da doprinese smanjenju administrativnih troškova i bržem obračunu naknada.

“Dakle, od početka 2026. godine praktično svi poslodavci, osim preduzetnika, imaju zakonsku obavezu da primaju elektronske doznake. To uključuje i privatni i javni sektor odnosno sve firme, ustanove i organizacije koje imaju status poslodavca. Za preduzetnike sa zaposlenima eBolovanje neće biti obavezno tokom 2026, s tim da mogu i ranije, dobrovoljno, pristupiti sistemu. Važno je naglasiti da za poslodavce ne postoji mogućnost alternativnog načina razmene potvrda o bolovanju, jer Zakon je jasno propisao da se ovo pitanje ubuduće mora rešavati kroz zvanični portal eBolovanje”, napominje Budimčević.

Posle isteka prelaznog roka za preduzetnike, od 2027. godine svi privredni subjekti u Srbiji koji zapošljavaju, biće obavezni da koriste isključivo elektronsku razmenu podataka u slučaju bolovanja zaposlenih. Izuzetak su poslodavci koji nemaju nijednog zaposlenog – na njih se ova obaveza ne odnosi.

Da li sistem iziskuje dodatna finansijska sredstva?

Budimčević objašnjava da značajnih troškova za poslodavce neće biti, imajući u vidu da softver eBolovanje ne zahteva kupovinu nove opreme, niti posebnih programa – dovoljan je računar sa internetom za pristup Portalu.

“Finansijski troškovi za poslodavce mogu biti eventualno troškovi obuke zaposlenih koji će raditi u sistemu i nabavka kvalifikovanog elektronskog sertifikata ukoliko ga kompanija već ne poseduje”, dodaje ona.

Kada je reč o novom sistemu, za poslodavce je neophodno da izvrše usklađivanje svojih internih procedura za obračun zarada, evidencije odsustva i administraciju.

“Informacije o bolovanju će stizati isključivo elektronski, pa je potrebno redovno pratiti sistem i unositi podatke iz elektronskih doznaka, takođe je potrebno da usklade razmenu informacija ukoliko imaju knjigovodstvenu agenciju. Svakako je preporučljivo da informacije o novom propisu podele sa zaposlenima, kroz svoje interne procedure i prilagođena akta”, smatra naša sagovornica.

Budimčević na kraju ističe da digitalizacija bolovanja znači manje papirologije, manje odlazaka na šaltere i bržu komunikaciju između poslodavaca, zdravstvenih ustanova i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, čime se jača efikasnost i transparentnost, kao i zaštita ličnih podataka zaposlenih.

“Ovaj put, želimo naročito da istaknemo da je Unija poslodavaca Srbije u prethodnom periodu ukazivala na to da postoji zabrinutost kod pojedinih poslodavaca zbog mogućih zloupotreba bolovanja. Smatramo da će uvođenje novog sistema doprineti većoj transparentnosti i urednijoj evidenciji, što može delimično uticati na smanjenje ovih negativnih pojava. Ipak, važno je da se paralelno nastavi podizanje svesti svih aktera o značaju odgovorne primene prava na bolovanje, kao i razmatranje eventualnih dodatnih zakonskih rešenja kojima bi se ojačao sistem i sprečila eventualna zloupotreba”, zaključuje Budimčević.