Akcionari Tesle odlučuju da li Mask ostaje na njenom čelu

Upravni odbor kompanije Tesla odlučio je da u potpunosti stavi sve karte na Ilona Maska (Elon Musk) sada je na investitorima da odluče da li će podržati najveći finansijski rizik u istoriji ove kompanije. U četvrtak će akcionari glasati o prijedlogu odbora, da li Masku treba isplatiti do 878 milijardi dolara u akcijama Tesle, ili preuzeti rizik da on napusti kompaniju.

Odlazak Maska, prema mišljenju mnogih, mogao bi izazvati pad vrednosti akcija. Analitičari kažu da je u pitanju svojevrsni referendum o tome da li pravila korporativnog upravljanja važe i za najbogatijeg čoveka na svetu, prenosi Reuters.

Odbor i mnogi investitori tvrde da samo Mask može da ispuni obećanja o transformaciji Tesle u tehnološkog giganta zasnovanog na veštačkoj inteligenciji, koji će proizvoditi milione autonomnih taksija i humanoidnih robota. Ako postigne sve ciljeve u roku od deset godina, vrednost Tesle bi porasla na 8.500 milijardi dolara, a Mask bi posedovao oko četvrtinu akcija.

Takva kompenzacija daleko prevazilazi bilo koju u istoriji, a Mask bi i ako ne ispuni sve ciljeve ipak dobio desetine milijardi dolara. Neki investitori, poput Nensi Tengler iz Laffer Tengler Investments, nemaju problem s tim: „Ako će akcije porasti šest puta, ja ću takođe zaraditi. Zašto bi me bilo briga koliko on zarađuje ako ispunjava viziju?“, navela je Tengler.

Međutim, drugi veliki akcionari i stručnjaci za korporativno upravljanje upozoravaju da je to ogroman rizik. Oni tvrde da predloženi paket narušava osnovne principe upravljanja, ne samo zbog veličine, već i zato što Tesla svoju budućnost vezuje isključivo za jednog čoveka, koji ima sukobe interesa i sve veću ličnu moć.

Mask je, prema izvorima, zapretio odboru da bi mogao da se više posveti kompanijama SpaceX, Neuralink i xAI, ako se ne postigne dogovor o njegovoj nagradi. Predsednica odbora Robin Denholm više puta je isticala da bi gubitak Maska imao ozbiljne posledice po kompaniju.

Najveći svetski fondovi, uključujući CalPERS i norveški državni fond, javno su se usprotivili ovom planu, upozoravajući da on ugrožava vrednost za akcionare i da ne rešava problem prevelike zavisnosti od jednog čoveka. Ipak, neki analitičari poput sa Harvard Business School smatraju da predlog ima smisla jer Maskova nagrada zavisi od rasta vrednosti akcija i jer mora da zadrži dobijene akcije najmanje pet godina.

Maskova moć nad Teslom leži u činjenici da vrednost akcija višestruko premašuje realne finansijske rezultate. Tesla vredi oko 1.500 milijardi dolara, iako prodaja električnih automobila slabi. Tržište, dakle, ulaže u Maskova obećanja o dominaciji u robotaksijima i robotima, ne u sadašnje poslovanje. Bez Maska, Tesla bi mogla da izgubi veliki deo vrednosti.