Banke mogu odobriti otplatu kredita i na duži rok od propisanog

Vreme pred letnju sezonu, odnosno maj i jun, tradicionalno su meseci kada se građani češće odlučuju na podizanje keš kredita. Rok za vraćanje potrošačkih i gotovinskih pozajmica koje banke odobravaju je najviše šest godina. Narodna banka Srbije (NBS) ocenjuje da se skraćenjem roka otplate zajma na ovaj period vodilo računa da se spreči prezaduženost fizičkih lica.

Propisima usvojenim u decembru 2018. godine bilo je predviđeno fazno skraćivanje, i to – za kredite odobrene u toku 2019. godine na osam godina, u toku 2020. – sedam godina i za zajmove odobrene od 1. januara 2021. godine – na šest godina.

“U skladu sa propisima koji su usvojeni 2018. godine radi podsticanja prakse održivog kreditiranja stanovništva, banka može bez uticaja na kapital, počev od 1. januara 2021. godine, da fizičkom licu odobri potrošački, gotovinski ili drugi sličan kredit (koji nije stambeni, kao ni minus po tekućem računu) sa ugovorenim rokom otplate kraćim od šest godina”, objašnjavaju iz NBS.

Naši sagovornici iz centralne banke ističu da su, i pored ovih mera, banke i dalje slobodne da u okviru kreditnog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje konkretnih vrsta kredita.

“Banke imaju izbor da pri donošenju odluke o odobravanju pozajmice procenjuju kreditnu sposobnost dužnika i druge relevantne faktore i nije im zabranjeno odobravanje kredita sa dužim rokovima otplate ako nakon toga održavaju odgovarajući nivo kapitala, odnosno ako u svakom trenutku imaju dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva”, kažu u NBS.

Kako period otplate utiče na nenaplative kredite?

Narodna banka Srbije je u cilju sprečavanja potencijalnog rasta problematičnih kredita fizičkih lica, sa kojim su se suočili određeni supervizori iz okruženja, a koji se odnose na potrošačke, gotovinske ili druge pozajmice, donela set regulatornih mera koje su stupile na snagu početkom 2019. godine.

“Smisao uvedenih mera je podsticanje opreznog preuzimanja rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda. Narodna banka Srbije je uvela pokazatelj rizika koncentracije koji predstavlja dodatni regulatorni i supervizorski instrument. Efekti preduzetih mera se ogledaju u smanjenju rizika koncentracije na nivou bankarskog sektora za 15,7 p.p. u periodu januar 2019. – mart 2022. godine (sa 25,2 na 9,5 odsto), kao i u smanjenju problematičnih potrošačkih kredita, koji su se u istom periodu smanjili sa 3,5 na 2,5 procenta”, navode iz ove institucije.

Kako je godinama smanjivan rok otplate kredita, tako i klijenti mogu da uzmu manje sume kako bi se uklopili u propise o opterećenosti zarade. A to je da dug banci ne može biti veći od 60 odsto plate.

Zbog specifične situacije u kojoj se nalazimo nakon pandemije i dodatne globalne ekonomske krize građani još uvek oklevaju kako sa planiranjem putovanja, tako i za uzimanjem kredita za odmor. Ipak, kraj maja i početak juna je period u kome se najčešće podižu keš ili namenski krediti.

“Nakon popuštanja mera zbog pandemije, mnoge zemlje u koje naši građani tradicionalno odlaze na odmor otvorene su da primaju turiste. Zato se može očekivati povećano interesovanje građana za putovanje u inostranstvo. Sigurno da će se jedan deo putnika odlučiti i da letovanje finansira iz kredita”, kažu iz Udruženja banaka Srbije.

Naši sagovornici iz UBS navode da oni uvek savetuju da i prilikom izbora turističkog aranžmana građani vode računa o svojim mogućnostima – ako ga finansiraju iz kredita poželjno je za klijenta da u pitanju bude kratkoročan zajam, najduže do 12 meseci.

Kada je reč o uzimanju kredita za neku posebnu namenu, kao što je letovanje, finansijski savetnici uglavnom navode da je bolje novac prvo uštedeti, nego plaćati kamatu na kredit.