Banke platile 15,3 milijardi dolara kazne za kršenje propisa

Banke širom sveta platile su u prošloj godini čak 15,3 milijarde dolara kazne za nepostupanje u skladu sa postojećim propisima. Najviše penala plaćeno je po osnovu nepoštovanja regulative u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranje terorizma, ukazuju podaci finansijskog analitičkog centra Finbold.

Kako se moglo i pretpostaviti, najviše kazni platile su banke u Americi. Novac koji je po osnovu penala otišao iz ove države čini čak 73 odsto ukupnog iznosa naplaćenih kazni u svetu. U SAD je procesuirano 12 banaka koje su, po okončanim sporovima, morale zbog nepoštovanja regulative da plate 11 milijardi dolara.

Na drugom mestu po iznosu naplaćenih kazni je Australija, gde su kazne platile tri banke koje su proglašene krivim zbog nepoštovanja regulative, u ukupnom iznosu od 981 milion dolara, zatim Holandija u kojoj je samo jedna banka platila, po okončanom procesu,  916 miliona dolara penala. Iza ove evropske zemlje, dolazi Izrael gde je, takođe, jedna banka bila kažnjena sa 902,5 miliona dolara.

Kina i Iran

Nemački regulatori su naplatili bankama koje rade u ovoj državi oko 215 miliona dolara, dok je Velika Britanija svoje banke kaznila sa oko 156,5 miliona dolara. Veliko iznenađenje za istraživače je i da je Kina u 2020. godini od banaka koje rade u ovoj državi naplatila oko 83 miliona dolara zbog nepoštovanja propisa. Slično je i sa Iranom koji je kaznio svoje banke sa ukupno 37 miliona dolara. Mnoge analitičare začudio je podatak da su regulatori u Švedskoj naplatili od svojih banaka skoro 540 miliona dolara.

Pojedinačno, najvišu kaznu za nepoštovanje postojećih propisa koji regulišu rad finansijskih institucija platio je američki Goldman Sachs, ukupno 6,25 milijardi dolara.

Izveštaj se ne bavi zemljama u regionu Zapadnog Balkana. Međutim, poznato je da je i u ovom regionu kaznena politika za kršenje propisa predviđenih za funkcionisanje finansijskih institucija vrlo rigorozna.

Slučaj iz Hrvatske

Nije poznato da je u Srbiji bilo ovakvih slučajeva, dok je u Hrvatskoj, krajem prošle godine kažnjena Zagrebačka banka sa oko 4,35 miliona evra. Naime, nadzorom Hrvatske narodne banke (HNB) utvrđeno je da ova banka duže od dve godine nije ispunjavala sve obaveze iz Zakona o sprečavanju novca i finansiranju terorizma.

„Banke koje omogućavaju aktivnosti pranja novca suočavaju se sa ozbiljnim rizicima, kao što su kreditni rizik, rizik od prevare i rizik ugrožavanja reputacije, što može da dovede do ozbiljnih finansijskih i pravnih posledica„, tvrdi bankarka Ljiljana Fijat.

Sve poslovne banke u Srbiji imaju posebna odeljenja koja se bave procenom rizika od mogućeg pranja novca.One i alarmiraju situacije koje ukazuju na moguće činjenje krivičnog dela i o tome upozoravaju Upravu za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija.

Prema navodima Uprave za sprečavanje pranja novca banke, osiguravajuća društva, menjači, ali i advokati, kazina i javni beležnici dužni su da dostavljaju izveštaje o gotovinskim transakcijama, odnosno podatke o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više, kao i izveštaje o sumnjivim transakcijama koje joj obveznici dostavljaju, uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Otkrivanje vlasnika

Prema mišljenju Uprave za sprečavanje pranja novca i od nedavno uvedena mogućnost da banke i druge institucije zatraže od Agencije za privredne registre izvod iz evidencije stvarnih vlasnika firmi u Srbiji značajno će doprineti sprečavanju pranja novca. Inače, i našoj Upravi je, kao i drugim institucijama širom sveta, odnedavno su dostupne i smernice koje je izdao FATF, a koje se odnose na što kvalitetnije prikupljanje podataka u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.

S druge strane, NBS, kao supervizor rada poslovnih banaka u Srbiji vrlo intenzivno sprovodi kontrolu njihovog rada. Prema poslednje dostupnim podacima,  NBS je donela, na godišnjem nivou, 20 rešenja po pritužbama klijenata banaka, od čega je u 18 slučajeva izrekla i novčanu kaznu. Propisana novčana kazna za nepravilnosti u vezi sa primenom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kreće se u rasponu od 80.000 do 1.000.000 dinara, a za nepravilnosti u vezi sa primenom Zakona o platnim uslugama od 50.000 do 800.000 dinara, podsećaju iz centralne banke.

Stiče se, ipak, utisak da je i primedbi na postupanje poslovnih banaka u Srbiji danas manje nego ranije.

„To je rezultat dobre uloge regulatora i supervizora poslovnih banaka u Srbiji, ali i vrlo razrađenog zakona, uz kasnije izmene zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, konstatuje za portal Biznis.rs Zoran Grubišić, redovan profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.