Banke pooštravaju uslove, klijenti gube kreditnu sposobnost

Rizik koji sa sobom nosi rast euribora i kamatnih stopa uticao je i na potražnju za stambenim kreditima u Srbiji. Iako je, prema podacima Udruženja banaka Srbije, nivo stambenih zajmova koji su u otplati u januaru 2023. godine bio identičan kao i u januaru 2022, građani se ne odlučuju lako da uzmu od banke pozajmicu za kupovinu nekretnine.

U razgovoru za Biznis.rs kreditni savetnik agencije City Expert Snežana Vukmirović kaže da povećanje kamata dovodi do toga da se klijenti više informišu i obazrivije pristupaju zaduživanjima.

“Po izveštajima Republičkog geodetskog zavoda, od drugog kvartala prošle godine smanjen je broj kreditnih kupaca, pa je svega 10 odsto prometovanih nekretnina plaćeno iz sredstava stambenog kredita. Na osnovu naše statistike u radu i iskustava – interesovanje za stambene kredite ne jenjava. Ipak, dolazi do manje realizacije jer građani usled rasta kamatnih stopa i pooštravanja kreditne politike gube kreditnu sposobnost”, ističe Vukmirović.

To znači da je i apliciranje građana za stambene kredite na istom nivou kao i početkom prošle godine, pre početka naglog rasta euribora.

Ko kupuje stanove na kredit?

Prema rečima naše sagovornice, potražnji za stambenim kreditima značajno doprinose kupci novoizgrađenih nekretnina koji su u ranijem periodu zaključili predugovore i čije nekretnine sada dostižu potreban stepen izgrađenosti za kreditiranje. Druga kategorija onih koji apliciraju za stambene kredite su mladi klijenti koji kupuju svoju prvu nekretninu, sa stabilnim prihodima i zaposlenjima, koji se vode logikom da je isplativije otplaćivati ratu kredita nego plaćati rentu za iznajmljen stan.

“Rast kamatnih stopa je svakako uticao na to da klijenti budu obazriviji prilikom odabira banke, kao i da pre ulaska u proces kreditiranja žele da se upoznaju sa svim pojedinostima, troškovima i potencijalnim rešenjima za eventualne buduće probleme u otplati”, navodi Vukmirović.

Tokom prošle godine odobreno je 6.717 stambenih kredita, dok je u 2021. godini taj broj bio skoro duplo veći – 13.097.

Ekonomisti kažu da je kamata u martu prošle godine bila i ispod 2,5 odsto, ali da nije ni bilo realno da ostane tako niska.

Sada se teško može naći stambeni kredit sa kamatom ispod šest odsto, dok se fiksna kamatna stopa kreće od osam do 10 odsto. Uz rast kamata promenjeni su i uslovi za dobijanje pozajmice.

“Banke jesu pooštrile uslove za odobravanje kredita. Njihov poslovni cilj – a i obaveza – je da procene rizik svakog plasmana. Ideja je da se prihoduje od kamata koje klijenti izmiruju u okviru svojih mesečnih anuiteta, a ne da se prinudnim putem naplaćuju dugovanja i poseže za aktiviranjem hipoteke”, objašnjava Snežana Vukmirović.

Svaka banka je u skladu sa svojom poslovnom politikom uvela niz izmena prilikom obračuna kreditne sposobnosti, a sve u cilju sprečavanja prezaduženosti klijenata. Jedna od izmena odnosi se i na nivo učešća sopstvenih sredstava klijenta prilikom kupovine nekretnine.

Često više ni 20 odsto učešća nije dovoljno ukoliko nekretninu kupujete na periferiji grada ili u mestu sa manjim brojem stanovnika.

“Krediti sa učešćem od 10 odsto preporuka su, ali ne i obaveza za banke, tako da postoji jedan broj banaka koje kupcima prve nekretnine mogu obezbediti takav finansijski aranžman, pod određenim strožim uslovima. Uglavnom se traže dodatna obezbeđenja u vidu polise NKOSK osiguranja, jemstva drugog fizičkog lica ili dodatne hipoteke. Čak i ukoliko klijent ispuni ove zahteve ne mora da znači da će odluka biti pozitivna. Za banke su ovo rizičniji plasmani, samim tim što je viši LTV racio, odnosno odnos vrednosti obezbeđenja i pozajmljenih sredstava”, zaključuje kreditni savetnik agencije City Expert Snežana Vukmirović.