U 2022. godini prepolovljen broj odobrenih stambenih kredita

Tokom prošle godine odobreno je 6.717 stambenih kredita, dok je u 2021. godini taj broj bio više nego duplo veći. Samo nekoliko meseci pre nego što će u proleće 2022. kamatne stope početi da skaču, u Srbiji je na kraju 2021. zabeleženo da je tokom te godine broj odobrenih stambenih kredita iznosio 13.097, izračunao je Biznis.rs uvidom u Kreditne izveštaje Udruženja banaka Srbije za 2021. i 2022. godinu.

Interesantno je, međutim, da juče objavljeni Kreditni izveštaj za decembar 2022. godine beleži da je masa stambenih kredita povećana za 12,6 odsto, uz podatak da trenutno u Srbiji ima 159.007 korisnika stambenih kredita, čija je prosečan iznos 3,9 miliona dinara.

Ekonomista Mihailo Gajić ukazuje da rast mase stambenih kredita ne mora nužno da znači i rast kreditne aktivnosti.

„Rast mase stambenih kredita je niži od stope inflacije, a na to treba dodati i dalji rast cena nekretnina. To znači da je u realnim iznosima došlo do smanjenja kreditne aktivnosti u ovom sektoru“, kaže Gajić u razgovoru za Biznis.rs.

Na kraju 2021. godine, prema podacima Udruženja banaka, u Srbiji je bilo 145.290 korisnika stambenih kredita, a ta godina počela je sa ukupno 132.193 odobrena stambena kredita.

Uzroke značajnog pada kada je reč o stambenom kreditiranju treba tražiti u oštrom zatezanju monetarne politike Evropske centralne banke, koja se podizanjem referentnih stopa bori protiv inflacije.

To ovako izgleda na primeru stambenih kredita na domaćem tržištu: ako vam kamata na kredit iznosi tri odsto plus 3M euribor, ona je sa 2,43 odsto u januaru skočila na 5,254 odsto krajem novembra, što je više nego dvostruko povećanje.

„Dakle, glavni uzrok smanjenja kreditne aktivnosti je rast troškova zaduživanja preko mehanizma kamatnih stopa“, zaključuje Gajić.

Kreditni biro Udruženja banaka Srbije za sada ne beleži značajan udeo docnje kod stambenih kredita – ona je trenutno na nivou od 0,6 odsto.

Ekonomista Saša Đogović takođe ističe da ne treba očekivati da se kreditna aktivnost u ovom segmentu brzo oporavi, kao ni povratak na „pretkrizne“ kamatne stope.

„Tek krajem sledeće godine se očekuje da će se inflacija vratiti u projektovane okvire, a do tada će centralne banke takođe voditi restriktivne monetarne politike. Takođe, kamate su brzo porasle – kod nas je referentna kamatna stopa deset puta menjana za isto toliko meseci – ali sigurno neće tako brzo opadati. Isto je i sa inflacijom – kada jednom cene odu gore, vrlo teško se vraćaju na prethodni nivo“, istakao je Đogović za Biznis.rs.