Cena zlata nastaviće da raste, domaće rezerve nikad veće

Cena zlata porasla je za godinu dana nešto više od 25 procenata. Centralne banke širom sveta nastavljaju gomilanje ovog plemenitog metala u svojim rezervama, dok se političke, ekonomske i društvene krize ne smiruju. U takvim okolnostima očekivanja su da će cene zlata nastaviti da rastu i dogodine.  

Domaće zlatne rezerve u ovom trenutku iznose oko 48 tona, što je u odnosu na kraj jula 2012. godine tri puta više.

“Narodna banka Srbije kupila je oko 30 tona zlata u proteklih desetak godina, što je odličan rast rezerve, a i ako pogledamo rast cene zlata u poslednjih 10 godina – skočila je za više od 100 odsto – ova odluka bila je itekako isplativa za našu centralnu banku”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlatо&srebro, dela Tavex Grupe koja postoji od 1991. godine i koja je jedan od lidera u prodaji plemenitih metala u Severnoj Evropi.

Nedavnim izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije, centralnoj bankarskoj instituciji u našoj zemlji omogućen je mehanizam da dodatno obogati svoju rezervu. Pored toga, daje pravo NBS da trguje zlatom u inostranstvu, što je još jedan kanal za uvećanje rezervi.

“Novi zakon se odnosi na zlato eksploatisano u Srbiji i na taj način neće imati uticaj na privatno tržište investicionog zlata. Izmene Zakona daju pravo preče kupovine Narodnoj banci za svo zlato iskopano u Srbiji. Na taj način se garantuje da eksploatisana ruda može biti korišćena za benefit deviznih rezervi Srbije. Naravno, NBS bi otkupila to zlato po tržišnoj ceni, kako bi se zadovoljile i potrebe proizvođača. Na taj način se garantuje siguran tok zlata za NBS i takođe omogućava dalje uvećanje deviznih rezervi”, objašnjava Hristov.

Srbije se već vrhunski kotira po pitanju zlatnih rezervi u odnosu na veličinu zemlje. Prema Svetskom savetu za zlato, Srbija je na 34. mestu po učinku zlata u deviznim rezervama.

Krize dižu cenu

Nije NBS jedina centralna banka koja gomila zlato u poslednje vreme. Kako navodi naš sagovornik, u dve godine ove institucije širom sveta kupile su više od 2.100 tona zlata. Trend nije obavezan za jedan specifičan region. Od Poljske, Mađarske, Češke i Srbije u Evropi sve do Kine, Turske i mnogih drugih zemalja širom sveta.

Poljska narodna banka je za samo godinu dana kupila više od 200 tona zlata, isto kao i Narodna banka Kine.

Postoje mnogi razlozi za ovakvu „kupovnu groznicu“ od strane centralnih banaka, a oni se dosta poklapaju i sa razmišljanjem pojedinaca kada kupuju zlato.

Kako objašnjava Hristov, centralne banke tretiraju zlato kao ‘investiciju sigurnog utočišta’. Prema istraživanju američkog fonda Invesco, 96 odsto centralnih banaka zlato definiše kao sigurnu investiciju. Inflacija je definitivno jedan od glavnih razloga. U proteklih nekoliko godina sve više centralnih banaka se okrenulo zlatu kao sredstvu koje dugoročno pruža zaštitu od pojačane inflacije.

Jedan ogroman faktor su i geopolitičke tenzije. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, zapadne zemlje su zamrzle sva sredstva Rusije koja su se nalazila van zemlje ili su bila u zapadnim valutama poput dolara ili funte. Rusija je učinila isto sa zapadnim sredstvima. Zemlje širom sveta su videle ovu eskalaciju tenzija i okrenule se zlatu kako bi mogli da osiguraju da njihova rezerva ne zavisi ni od jedne druge zemlje.

“Zlato je univerzalno prihvaćeno i standardizovano, nijedna zemlja ili institucija nema kontrolu nad zlatom kada stoji u vašem trezoru. Iz tog razloga je najsigurnija rezerva, pogotovu uoči sve većih tenzija između svetskih sila. Centralne banke širom sveta su kupile toliko zlata u protekle dve godine da je ono preteklo evro i postalo druga najveća svetska rezerva iza dolara”, kaže Hristov.

Kako bi bliže objasnio značaj ovog plemenitog metala, on koristi citat poljskog guvernera Adama Glapinskog – “zlato će zadržati svoju vrednost čak i kada neko ‘isključi svetlo’ globalnog finansijskog sistema. Naravno, ne pretpostavljamo da će se to dogoditi, ali centralna banka je u obavezi da bude spremna čak i za najnepovoljnije okolnosti.”

Hristov očekuje da će se trend kupovine zlata od strane monetarnih institucija nastaviti, s obzirom na to da su tenzije i dalje prisutne i da je svetska ekonomska slika slaba.

“Uvek je teško ili gotovo nemoguće pretpostaviti kretanje cena na berzi. Istorijske performanse nikada ne moraju biti indikator budućeg uspeha. Ali svakako, ako pogledamo svetsko tržište i ovaj neverovatan skok tražnje za zlatom, malo je verovatno da će on stati. Svetske institucije očekuju dalji rast cene zlata u narednoj godini”, poručuje direktor Tavexa u Srbiji.

Procenjuje se da je na planeti ostalo oko 50.000 tona zlata koje nije iskopano, prema Američkom geološkom zavodu, a takođe i da je čovečanstvo do sada iskopalo oko 210.000 tona zlata. Trenutna godišnja proizvodnja iznosi 3.600 tona, što znači da bismo tim tempom za petnaestak godina iskopali svo preostalo zlato koje postoji u svetu, pod uslovom da su ove procene tačne.

U prilog tome govore i očekivanja švajcarskog bankarskog giganta UBS-a (Union Bank of Switzerland) da će cena zlata rasti u narednoj godini i dostići cifru od 2.900 dolara po unci. Njihovo obrazloženje je da će tražnja od strane centralnih banaka i suverenih fondova nastaviti da bude jaka u 2025. uoči svetskih tenzija, i da će dalje smanjenje kamatnih stopa u Americi dovesti do daljeg skoka cene zlata, jer će dolar oslabiti.

“Svakako, niko ne može sa sigurnošću da pretpostavi šta će se desiti. Ali jedna stvar je sigurna, tržišni sentiment za zlato je jak”, zaključuje Hristov za Biznis.rs.

Koliko još zlata ima u Srbiji?

Što se tiče svetske eksploatacije, najveći proizvođači zlata su Kina (378 tona godišnje), Rusija (321), Australija (293), Kanada (192) i SAD (166 tona godišnje). Srbija ima dosta zlata u rudnim rezervama – egzaktnu informaciju je, naravno, teško pronaći jer se konstantno vrše nova istraživanja i ispitivanja na terenu.

“Trenutno oko 30 firmi vrši geološka istraživanja o zlatnoj i propratnim rudama, jer se zlato uglavnom javlja u asocijaciji sa bakrom. Procenjuje se da ima oko 625-750 tona zlata, od čega je oko 130 tona u istočnoj Srbiji, gde eksploataciju već vrši Zijin. Ovaj broj zvuči impresivno, ali većina ovog zlata je u ležištima koja su jako nepristupačna i gotovo neisplativa”, kaže Hristov.

Proces rudarenja zlata je jako kompleksan, skup i spor, objašnjava. Ove rezerve i stepen eksploatacije Srbiju stavljaju na sličan nivo sa Rumunijom i Bugarskom.