Da li ćerka firma plaća kamatu na pozajmice od matične kompanije?

Privrednici koji planiraju da uzimaju ili daju pozajmice u okviru grupe povezanih lica moraju pažljivo da biraju poreski režim koji će primenjivati, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

Na raspolaganju su im dve mogućnosti – da se opredele za kamatne stope koje propisuje Ministarstvo finansija ili za opšta pravila o transfernim cenama. Važno je napomenuti da se samo jedna od ove dve opcije može primeniti na sve pozajmice koje se odnose na povezana lica – dakle, nije dozvoljena kombinacija modela.

U zakonodavnom okviru pojam povezanih lica je prisutan u više zakona, uključujući i Zakon o bankama, gde je relevantan u kontekstu procene rizika koncentracije i zabrane davanja povlašćenih uslova.

Poreska savetnica Bojana Savić pojašnjava da se povezanost lica definiše na osnovu vlasničke i upravljačke kontrole, kao i ekonomske međuzavisnosti.

Odobravanje kredita između povezanih lica nije zabranjeno, ali pod određenim uslovima.

“Zakonom je propisano ograničenje prema kojem izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme da prelazi 25 odsto kapitala banke. Ukoliko izloženost prema povezanim licima prelazi deset odsto kapitala, a zatim se poveća iznad 20 procenata, neophodna je prethodna saglasnost upravnog odbora banke”, objašnjava Savić.

U poslovnoj praksi, naročito kod međunarodnih grupacija, česte su interne pozajmice između povezanih firmi. One mogu biti motivisane potrebom za finansiranjem, ali i optimizacijom poreskih obaveza – kako onih po osnovu poreza na dobit, tako i po osnovu poreza po odbitku.

Jedan od čestih modela u okviru grupa povezanih lica jeste davanje beskamatnih pozajmica. Iako je ovakva praksa legalna, ona može izazvati negativne poreske posledice.

Naime, kod davalaca takvih pozajmica osnovica za porez uvećava se za iznos kamate koja bi bila naplaćena po tržišnim uslovima (takozvana „kamatna stopa van dohvata ruke“), dok primalac takve pozajmice ne može iskoristiti istu kamatu kao osnov za umanjenje svoje poreske osnovice. U zbiru to dovodi do većeg oporezivanja na nivou cele grupe, što čini ovaj model finansiranja rizičnim sa stanovišta poreske optimizacije.

“Kada su u pitanju banke, Zakon o bankama dozvoljava da kreditiranje obuhvati i povezana lica, uključujući i zaposlene. Međutim, istovremeno propisuje zabranu odobravanja kredita pod uslovima povoljnijim od tržišnih. Osim toga, sve pravne radnje koje banka sprovodi u korist povezanih lica moraju prethodno biti odobrene od strane upravnog odbora u pisanoj formi”, navodi naša sagovornica.

Da li će konkretna banka odobravati kredite povezanim licima, pod kojim uslovima i sa kojom kamatnom stopom – zavisi od internih pravila svake banke, njene kreditne politike i kataloga proizvoda koje nudi. Visina kamatne stope, bez obzira na to da li je reč o kreditu za povezano ili nepovezano lice, formira se na osnovu više faktora.

“Među njima su ključni: vrsta kredita, valuta, rok otplate, vrsta i vrednost obezbeđenja, inflacija, kao i kreditni rejting države. Ipak, centralni faktor koji određuje nominalnu kamatnu stopu jeste cena izvora finansiranja – to jest, kamatna stopa po kojoj banka pribavlja sredstva na tržištu”, navodi poreska savetnica.

U tom smislu, čak i kada su u pitanju povezani subjekti, banke ne mogu bez ograničenja da formiraju uslove kreditiranja. Zakonski okvir jasno određuje limite kako u pogledu izloženosti, tako i u pogledu formiranja cena koje moraju biti u skladu sa tržišnim uslovima.

“I privrednici i banke moraju da vode računa o zakonskim obavezama i poreskim posledicama kada se odlučuju na finansijske transakcije između povezanih lica. Pravilno odabrana metodologija – bilo da se radi o primeni propisanih kamatnih stopa ili transfernih cena, kao i poštovanje propisa o transparentnosti i tržišnim uslovima, neophodni su za izbegavanje eventualnih sankcija i nepotrebnih poreskih troškova”, zaključuje poreska savetnica Bojana Savić.