Erste Grupa: Povratak ka ciljnoj inflaciji počeće tek tokom 2024. godine

Stručnjaci Erste Grupe ove godine očekuju da bi visoka inflacija i veće kamatne stope trebalo da dovedu do tek slabog rasta BDP-a u Sjedinjenim Američkim Državama. Ublažavanje pritiska cena energenata, stambenih troškova i cena hrane trebalo bi, kako smatraju, da utiče na snižavanje stope inflacije u toku godine.

Centralne banke još uvek nisu završile ciklus povećanja kamatnih stopa, a geopolitička neizvesnost mogla bi da dovede do veće volatilnosti na finansijskim tržištima tokom određenog vremenskog perioda.

U saopštenju Erste banke navodi se i da zemlje evrozone beleže različita kretanja. Dok su u Italiji i Španiji vidni pozitivni efekti oporavka turizma, Nemačka se suočava s posledicama usporavanja svetske privrede.

„S poboljšanjem okruženja u pogledu globalnog rasta, dinamika investicija trebalo bi da se ubrza od druge polovine godine. Važan faktor za opadanje inflacije, a samim tim i oporavak privatne potrošnje, biće kretanje cena energenata. Međutim, pad cena gasa i električne energije stići će do domaćinstava i kompanija tek nakon izvesnog vremena“, ocenili su stručnjaci Erste Grupe.

Dodaje se da je uprkos visokoj inflaciji i rastućim kamatnim stopama, privatna potrošnja u SAD još uvek velika, verovatno kao rezultat snažnog tržišta rada. S druge strane, investiciona potrošnja i tržište nekretnina beleže slabije rezultate.

Prognoza za privredu i inflaciju ka poboljšanju

Predviđa se da će valute, koje se smatraju utočištem, postepeno izgubiti svoju privlačnost, kao i neznatno slabljenje švajcarskog franka u odnosu na evro, koji bi trebalo da neznatno ojača u odnosu na američki dolar, kako se razlike u kamatnim stopama budu smanjivale.

Cena zlata se povećala za gotovo 10 odsto u američkim dolarima u četvrtom kvartalu. Tako je zabeležila znatno bolji rezultat od većine indeksa hartija od vrednosti i državnih obveznica u 2022. godini.

Realni prinosi ostaju ispod nule u prvom kvartalu 2023. godine uprkos povećanjima kamatnih stopa Federalnih rezervi. To je faktor koji pogoduje rastu cene zlata.

Ekonomija evrozone blizu stagnacije početkom 2023.

Rast u evrozoni se u trećem kvartalu smanjio na 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Nasuprot tome, BDP je u drugom kvartalu ipak zabeležio rast od 0,8 procenata u odnosu na isti kvartal 2021. godine. Međugodišnjim poređenjem uočava se postepeno opadanje rasta u svim zemljama nakon oporavka od pandemije korona virusa.

Analitičari Erste Grupe očekuju da će ekonomija evrozone biti blizu stagnacije u prvom kvartalu 2023. godine. Podržana padom stopa inflacije u toku godine, potrošnja bi trebalo da počne da se oporavlja u drugoj polovini godine. Međutim, očekivano blago slabljenje tržišta rada predstavlja faktor rizika za rast potrošnje. S obzirom na poboljšanje okruženja u pogledu globalnog rasta, dinamika investicija takođe bi trebalo da se ponovo ubrza od druge polovine godine.

U tom kontekstu Erste Grupa predviđa usporavanje rasta BDP-a na 0,5 odsto u 2023. godini, praćeno neznatnim ubrzavanjem na 0,7 procenata u 2024. godini. Kratkoročno gledano, kretanje cena gasa u Evropi ostaje od presudnog značaja za prognozu rasta. Tu se očekuje postepeno opadanje sa još uvek veoma visokog nivoa počev od narednog proleća, imajući u vidu očekivano postepeno poboljšanje situacije po pitanju snabdevanja tečnim gasom.

S obzirom na oštar pad svetskih cena sirovina, Erste Grupa očekuje pad inflacije na 5,6 odsto u 2023. godini. Cene gasa će ostati ključni faktor za inflaciju, i očekuje se da će se situacija po tom pitanju blago poboljšati u toku 2023. godine nakon krizne 2022. godine.

Usporavanje ekonomija u pojedinim delovima Evrope

Očekuje se da će ekonomije u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) ove godine zabeležiti primetno usporavanje, pri čemu će godišnja stopa rasta u proseku biti ispod jedan odsto. Predviđa se smanjenje na nivou cele godine jedino u Češkoj, od 0,5 procenata. Mađarska i Poljska će verovatno stagnirati, dok se očekuje da će druge države u regionu imati rast između jedan i dva odsto u 2023. godini.

Glavni razlog za slabiju prognozu je privatna potrošnja. Poverenje potrošača odnedavno beleži oštar pad, jer su visoka inflacija i kamatne stope doveli do znatnog povećanja troškova života. Očekuje se da će nivo potrošnje domaćinstava opasti, takođe zbog smanjenog rasta realnih zarada. Okruženje s visokim kamatnim stopama je faktor koji usporava investicionu aktivnost.

Uprkos usporavanju ekonomskog rasta, dosad je uočeno malo znakova pogoršanja situacije na tržištu rada. To je protivno očekivanjima domaćinstava. Prema istraživanju indikatora ekonomskog sentimenta, sve veći procenat anketiranih očekuje da će se stopa nezaposlenosti povećati tokom narednih 12 meseci.

Budući da je potražnja na tržištu rada već određeno vreme veća od ponude, Erste stručnjaci očekuju da će se stope nezaposlenosti sledeće godine tek neznatno povećati.

Stope inflacije nastavljaju da rastu, te su premašile 15 procenata u polovini zemalja u regionu CIE, a u Mađarskoj su čak premašile 22 odsto. Međutim, postoje naznake da se inflacija možda bliži prekretnici. Kretanje eksternih faktora trebalo bi da utiče na smanjenje inflacije u predstojećim kvartalima.

„Cene nafte i hrane popustile su na svetskim tržištima. Poremećaji u svetskim lancima snabdevanja primetno su se ublažili, paralelno s padom proizvođačkih cena. Međutim, stopa inflacije trebalo bi da počne da primetnije opada tek u drugoj polovini 2023. godine, a pre nego što se to bude dogodilo, ona će ostati dvocifrena u većini zemalja, tako da će se prosek za region CIE za 2023. godinu zadržati na nivou od 11,9 procenata. Povratak ka ciljnoj inflaciji će početi tek tokom 2024. godine“, procenili su stručnjaci Erste Grupe.