Guvernerka NBS ne može da tvrdi da je rast cena dostigao vrhunac

Pad inflacije očekivan tek u drugoj polovini 2023. godine

BankeInvesticijeIzdvajamoPoslovanje

15.11.2022 18:35 Autor: Julijana Vincan 16

Pad inflacije očekivan tek u drugoj polovini 2023. godine Pad inflacije očekivan tek u drugoj polovini 2023. godine
Ubrzanje međugodišnje inflacije u oktobru vođeno je u najvećoj meri višim rastom cena hrane koje, zajedno sa cenama energenata, i dalje doprinose kretanju ukupne... Pad inflacije očekivan tek u drugoj polovini 2023. godine

Ubrzanje međugodišnje inflacije u oktobru vođeno je u najvećoj meri višim rastom cena hrane koje, zajedno sa cenama energenata, i dalje doprinose kretanju ukupne inflacije sa blizu 70 odsto. Međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu više da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u prošlom mesecu je iznosila 9,5 procenata.

„Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija će ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji. Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini 2023. godine, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta“, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji za novembar 2022.

U izveštaju NBS naglašeno je da su nastavak globalnih troškovnih pritisaka i dalji rast uvozne inflacije, u periodu od prethodnog izveštaja, uticali na odluku Izvršnog odbora centralne banke da nastavi da povećava referentnu kamatnu stopu za po 50 baznih poena u septembru, oktobru i novembru, tako da ona trenutno iznosi 4,5 odsto.

Dodaje se da je u uslovima povišenih troškovnih pritisaka i nastavka geopolitičkih tenzija međugodišnja inflacija u Srbiji, kao i u drugim zemljama, tokom trećeg tromesečja nastavila da raste i u septembru je iznosila 14 procenata, što je bilo u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije.

„Povišene proizvođačke i uvozne cene uticale su na to da i međugodišnja bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) poraste na 8,6 procenata u septembru, ali se ona zadržala znatno ispod ukupne inflacije. Nižem nivou bazne inflacije nastavila je da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima“, piše u Izveštaju NBS.

Izvor: Izveštaj NBS

Guvernerka Jorgovanka Tabaković naglasila je da se inflacija u Srbiji tokom trećeg tromesečja kretala u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije iznetim u avgustu.

I dalje je blizu dve trećine doprinosa međugodišnjoj inflaciji u Srbiji posledica rasta cena hrane i energenata. Ipak, u avgustovskoj projekciji očekivali smo da će inflacija najviši nivo najverovatnije dostići u septembru ove godine. Međutim, znatan rast cena energenata na svetskom tržištu prethodnih meseci i nastavak njihovog prenošenja na uvoznu inflaciju, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, za posledicu su imali nastavak rasta domaće inflacije na 15 odsto međugodišnje u oktobru, što je, usled materijalizacije prethodno navedenih rizika, iznad naših ranijih očekivanja„, obrazložila je guvernerka.

Dodala je da su slična odstupanja od projektovane inflacije imale i druge centralne banke u regionu u režimu ciljanja inflacije, kao i Evropska centralna banka, usled makroekonomskih dešavanja.

Cene prerađene hrane podstiču inflaciju

Mesečni rast cena hrane u oktobru iznosio je 3,5 procenata i bio je vođen sezonski neuobičajenim rastom cena povrća, kao i rastom cena mleka i mlečnih prerađevina, čije su cene u proseku povećane za 11,3 odsto. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u oktobru bile su više za 23,1 odsto, dok su cene neprerađene hrane zabeležile sličnu stopu rasta (22,7 procenata).

Cene energenata su na mesečnom nivou u oktobru povećane za 0,7 odsto, pri čemu je zabeležen rast cena naftnih derivata od 0,6 procenata i nastavak rasta cena čvrstih goriva (2,4 odsto), ali znatno sporijom dinamikom nego u prethodnim mesecima.

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković izjavio je da su cene hrane u celini međugodišnje povećane za 23 procenta, a da je dugotrajno mleko poskupelo za 42,8 odsto na međugodišnjem nivou.

„Faktori koji su uticali na poskupljenje su rast troškova primarne poljoprivredne proizvodnje, zbog ogromnog rasta cena đubriva, pšenice, kukuruza i druge hrane za stoku, zatim visok rast troškova proizvodnje prerađivača, jer je jako poskupela papirna i plastična ambalaža, i potom tražnja, koja je i u ovakvim okolnostima porasla“, obrazložio je Trajković.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković / Foto: Beta

Smanjena projekcija BDP-a na dva do tri odsto

Projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu Narodna banka Srbije je smanjila na raspon od dva do tri odsto. Na reviziju stope rasta, prema rečima Tabaković, uticala je materijalizacija rizika na koje je NBS ukazala u avgustu, poljoprivredna sezona koja je bila ispod očekivanja, ali i prekid u snabdevanju gasa iz Rusije u Evropu.

Ekonomska aktivnost Srbije je usporila, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku. U trećem kvartalu ove godine rast BDP-a je iznosio 1,1 odsto. Na usporavanje rasta je, prema rečima guvernerke, uticala poljoprivreda, smanjenje eksterne tražnje, nastavljen rast troškova privrede, koji se odražava na nižu aktivnost u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji.

Guvernerka je naglasila i da je zbog niskog vodostaja nastavljen pad aktivnosti u sektoru energetike.

Upitana da li smo dostigli pik inflacije, ona je ocenila da je rast cena morao da se desi.

„Kako mogu da tvrdim da je 15 odsto inflacije vrhunac i da ona neće nastaviti da raste, kada se dešavaju stvari o kojima nemamo ni saznanja, niti možemo da ih predvidimo ni u najcrnjim scenarijima. Pošto je inflacija neki prosek svih cena na koje međunarodni faktori (cene energenata i berzanskih proizvoda) utiču u velikoj meri, i recesija koja se evidentno dešava u Evropi utiče na mogućnost izvoza proizvoda iz Srbije ka našim najvećim trgovinskim partnerima kao što su Nemačka i Italija. Bila bih neozbiljna ako bih tvrdila da je ovo pik inflacije“, ocenila je guvernerka.

Tabaković je naglasila da NBS očekuje, prema svim scenarijima koje imaju, da će se inflacija u narednih četiri do pet meseci zadržati na nekom visokom nivou, ali da po modelima koje razvijaju godinama ne očekuju da će se desiti rast veći od jednog procenta.

Oktobarska inflacija 15 odsto

Inflacija je u oktobru na mesečnom nivou bila 1,9 odsto, dok je u odnosu na oktobar 2021. godine iznosila 15 procenata, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Pod uticajem i dalje snažnih troškovnih pritisaka i visoke uvozne inflacije, u oktobru je nastavljen i rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

  • BIJUTI27

    15.11.2022 #1 Author

    Inflacija je u celom svetu, odštampano je jako puno novca, naročito dolara i eura. Cak i da se inflacija smiri sledeće godine, steta je već nemerljiva za građane i privredu…

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    15.11.2022 #2 Author

    Guvernera će lako pregurati još godinu dve ali njeni birači teško. Sad je kasno za oporavak države zato u ogromnim količinama štampaju pare. To je inflacija

    Odgovori

  • Jovana24

    15.11.2022 #3 Author

    Ima novca naseg, samo ide negde drugde… ne mora nam biti ovoliko tesko

    Odgovori

  • GOCA BG

    15.11.2022 #4 Author

    Inflacije ce tek biti,ovo svakako nije vrhunac,a kako cemo do kraja 2023 godine sve ovo finansijski izdrzati,to cemo tek videti…

    Odgovori

  • IVAN

    15.11.2022 #5 Author

    Au do tada ko ziv ko mrtav

    Odgovori

  • JANA

    15.11.2022 #6 Author

    Do tada ko prezivi pricace ….

    Odgovori

  • BRANA19

    16.11.2022 #7 Author

    Bar se ocekuje , ako nista drugo 😉

    Odgovori

  • BOJANA

    16.11.2022 #8 Author

    Treba izdržati do tada.

    Odgovori

  • Lolek

    16.11.2022 #9 Author

    Ne zurimo naviklismo

    Odgovori

  • VOJKAN

    16.11.2022 #10 Author

    Pad se očekuje ali ne nagli reklo bi se

    Odgovori

  • Emilija

    16.11.2022 #11 Author

    A do polovine 2023. ko izdrzi

    Odgovori

  • Dunja5

    16.11.2022 #12 Author

    Šta bude biće, sve u svemu…

    Odgovori

  • IVAN

    16.11.2022 #13 Author

    Jos nismo zavrsili ovu a mislimo na 2023

    Odgovori

  • Ivan

    17.11.2022 #14 Author

    Pojma oni nemaju o čemu pričaju. Sve prognoze oko inflacije od početka godine su promašili! Teško nama sa ovakvim stručnjacima.

    Odgovori

  • Coka13

    17.11.2022 #15 Author

    Inflacija je tolika da bi trebalo razmišljati kako ovu godinu pregurati do kraja, a ne najavljivati pad inflacije kao da je u pitanju neka proslava. Do sredine 2023. je veliko pitanje kako će ljudi izdržati samo sa osnovnim troškovima.

    Odgovori

  • Novak

    17.11.2022 #16 Author

    Bitno da si tebe I tvoje zbrinula za vas nema inflacije

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *