Euribor u blagom padu, bankarski klijenti zabrinuto gledaju u januar 2025.

Evropska centralna banka danas odlučuje o kamatnim stopama, a mišljenja ekonomista su podeljena, iako blago preovlađuje procena da ovog puta neće doći do promena i da će nastavak popuštanja monetarnog kaiša biti odložen za jesen.

U međuvremenu je godišnja stopa inflacije u evrozoni u junu dostigla 2,5 odsto, što je blagi pad sa majskih 2,6 odsto. Godinu dana ranije, u junu 2023, ova stopa je iznosila 5,5 odsto, objavio je Evropski statistički zavod – Eurostat.

U Evropskoj uniji godišnja inflacija iznosila je 2,6 odsto u junu 2024. godine, u odnosu na 2,7 odsto u maju, dok je godinu dana pre stopa rasta cena bila 6,4 odsto.

Najniže godišnje stope registrovane su u Finskoj (0,5 odsto), Italiji (0,9 odsto) i Litvaniji (1,0 odsto). Najviše stope zabeležene su u Belgiji (5,4 odsto), Rumuniji (5,3 odsto), Španiji i Mađarskoj (obe po 3,6 odsto). U poređenju sa majom 2024, godišnja inflacija je pala u 17 država članica, ostala je stabilna u jednoj i porasla u devet.

U junu 2024. godine najveći doprinos godišnjoj stopi inflacije evrozone dale su usluge (1,84 procentnih poena, pp), zatim hrana, alkohol i duvan (0,48 pp), neenergetski industrijski proizvodi (0,17 pp) i energija (0,02 pp).

Junski sastanak doneo smanjenje kamata posle pet godina

Evropska centralna banka smanjila je na svom poslednjem sastanku o monetarnoj politici (6. juna) tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Bilo je to prvo monetarno popuštanje evropskih bankara od 2019. godine.

Tada su iz ECB naveli da je “na osnovu nove ocene inflatornih izgleda, dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike, u ovom trenutku, nakon devetomesečnog perioda u kome nisu menjane kamatne stope, primereno ublažiti restriktivnost monetarne politike”.

Ovakva odluka trebalo bi da utiče i na dalji pad euribora, koji bankarski klijenti u Srbiji i dalje pažljivo prate, pogotovo oni koji imaju kredite indeksirane u evrima – a uglavnom je reč o dugoročnim stambenim zajmovima – iako se ova kamatna stopa od septembra prošle godine ne odražava direktno na njihove mesečne rate, i tako će biti do kraja 2024.

Razlog je odluka Narodne banke Srbije da privremeno ograniči kamate na stambene kredite fizičkim licima za dužnike koji su korisnici prvog kredita sa promenljivom kamatom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.

Ovim dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za period od 15 meseci, do kraja 2024. godine.

Konkretno, kod stambenih kredita koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. godine nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto, a to znači da je tim dužnicima rata kredita od oktobra 2023. umanjena za iznos od deset do više od 25 odsto.

Euribor je od početka juna nastavio blagi pad, pa je tako šestomesečni (6M) sa 3,756 odsto stigao do 3,634 procenta, dok je tromesečni euribor (3M) sa 3,782 odsto pao na 3,674 odsto.

Bankari su mišljenja da će vrednost euribora polako ići nadole. Tako je Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke Srbija, istakao sredinom maja na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije da se svakako očekuje dalje snižavanje kamatnih stopa u narednom periodu, ali ne na negativne vrednosti kao što je bio slučaj godinama unazad. On smatra da ćemo “nastaviti da živimo dugi niz godina sa kamatnim stopama koje će biti na nivou euribora od 2,5 odsto ili malo iznad toga”.

Direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke Miloš Zečević je još početkom godine ocenio da monetarna politika koju sprovodi Narodna banka Srbije vodi ka smanjenju inflacije i da bi krajem godine stopa rasta cena mogla da padne na oko pet odsto, a da bi euribor na kraju 2024. mogao da padne na 2,9 odsto.