Evropska centralna banka će nastaviti da podiže kamate sve do drugog kvartala 2023.

Evropska centralna banka (ECB) u četvrtak će ponovo odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi. Ekonomisti procenjuju da će ECB nastaviti sa povećanjem ključne kamate i da će još jednom ići na rast od 75 baznih poena, a sve kako bi obuzdala inflaciju koja je pet puta veća od ciljane.

Godišnja stopa rasta cena u evrozoni iznosila je u septembru 9,9 odsto, u odnosu na 9,1 odsto koliko je bilo u avgustu, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat). Samo godinu dana ranije godišnja inflacija bila je 3,4 procenta.

Kada je reč o celoj Evropskoj uniji, godišnja inflacija u septembru iznosila je 10,9 odsto, što je takođe više od 10,1 odsto u avgustu. Pre godinu dana stopa inflacije na nivou EU bila je 3,6 odsto.

Branko Živanović, vanredni profesor i šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije (BBA) u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da će Evropska centralna banka ići na dalje podizanje kamata, ali umerenim tempom, sve do drugog kvartala naredne godine.

Tada će biti jasnije prilike i do kog nivoa će smeti da se podižu ključne kamatne stope, pre svega Federalnih rezervi, a zatim i ECB, koja je, kako kaže, u zakašnjenju. Tačnije, ne prati tempo, ali prati pravac.

“Evropska centralna banka je sa tim merama prilično zakasnila zbog visoke cene prilagođavanja. Visoka referentna kamatna stopa ECB povukla bi sa sobom visoke kamatne stope komercijalnih banaka i napravila bi veliki problem dužnicima – privredi i stanovništvu, koji bi kredite po tim kamatnim stopama prvo odbijali, a kasnije ne bi mogli da ih vraćaju. Tempo podizanja kamatnih stopa će se nastaviti, a ključni momenat će biti u drugom kvartalu naredne godine. Tada će se znati gde se lomi trend”, ističe Živanović.

Prema njegovim rečima, to zavisi pre svega od toga koliko novca će biti “likvidirano” i ubačeno u sistem preko kvantitativnih olakšica, gde je prednjačila upravo ECB. Takođe, zavisiće i od cene energenata, koja je direktni produkt sukoba Rusije i Ukrajine.

Komentarišući rast euribora, uslove zaduživanja i “cenu” evroindeksiranih kredita u Srbiji, profesor Živanović napominje da cena novca još uvek nije realna i da su bankarski izvori odavno skuplji od komercijalnih kredita na koje su navikli privreda i stanovništvo. To je, kako kaže, jedan realan trend sa kojim se treba pomiriti.

“Kada pogledate cene stambenih kredita, ne verujem da postoji ijedan kredit kod nas u zemlji koji je odobren sa fisknom kamatnom stopom, a da je u pitanju prikladan period. Možda na tri, sedam ili deset godina, pa da se nakon toga uvede promenljiva kamata vezana za euribor. Prema tome, građani koji su podigli stambene kredite moraju da računaju na to da će biti u težoj situaciji, odnosno da će se kamatna stopa povećavati”, ističe naš sagovornik.

“S obzirom na to da je euribor do skoro bio negativan to je povećanje od 100 odsto, pa i više, ali u domenu kamatne stope, odnosno tog promenljivog dela. Mnogo je veća potencijalna opasnost od eskalacije deviznog kursa dinara, jer bi tada izdaci bili mnogo veći. Trenutno se samo povećava kamatna stopa, što svakako nije prijatno, ali glavnica ostaje ista”, kaže profesor Beogradske bankarske akademije.

Ipak, on ne očekuje promene u kursu domaće valute, posebno ne do sredine naredne godine.

“Mislim da će dinar do kraja 2022. godine bez ikakvih problema izdržati na ovom nivou i da će se držati kvartal za kvartal i naredne godine, ali ne treba isključiti mogućnost da dođe do promena koje su malo verovatne”, dodaje Živanović.