Infrastruktura, proizvodnja i finansije u fokusu investicija u Srbiji

Međunarodna finansijska korporacija – IFC, članica Grupacije Svetske banke, vidi značajan investicioni potencijal u Srbiji i širem regionu Zapadnog Balkana. Ovaj region ima strateški geografski položaj koji omogućava lak pristup evropskim i azijskim tržištima. Ekonomije zemalja u regionu beleže stabilan rast, a vlade sprovode reforme koje imaju za cilj poboljšanje poslovne klime, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs Bodin Bulatović, Country Officer IFC-a za Srbiju.

On kaže da se Srbija posebno istakla kao zemlja koja ume da privuče strane investicije. Kroz sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, CEFTA, UAE i Turskom, uspešno se pozicionirala kao centralno čvorište za evropska i globalna tržišta, sa bescarinskim pristupom tržištima većim od 1,3 milijarde potrošača.

– Takođe, uz kvalitetne i dobro kalibrisane podsticajne mere, Srbija je uspela da podstakne sektore sa visokim rastom poput automobilske industrije i elektronike, koji su već privukli značajan priliv stranih investicija, sa ukupnim investicijama koje premašuju 46 milijardi evra (od 2007). Međutim, i dalje postoje izazovi koji mogu obeshrabriti strane investitore širom regiona. To uključuje birokratske prepreke, pravnu nesigurnost, vladavinu prava i nedovoljno razvijenu infrastrukturu.

IFC, zajedno sa ostalim članicama Grupacije Svetske banke, aktivno radi na identifikaciji i prevazilaženju ovih prepreka kako bi privukao više investicija u region. Većina zemalja u regionu je zabeležila ozbiljan napredak u eliminaciji prepreka za strane investitore. Međutim, kako se brzo menjaju potrebe proizvođača u dinamičnoj globalnoj ekonomskoj utakmici, region će morati da uloži dodatne napore da se prilagodi novim svetskim trendovima.

Koje su glavne prepreke sa kojima se suočavaju strani investitori u Srbiji i na koji način IFC pomaže u njihovom prevazilaženju?

– Srbija, iako perspektivna destinacija za strane direktne investicije, suočava se sa nekoliko izazova koji mogu uticati na njenu privlačnost za investitore. Jedna od prepreka je kompleksnost birokratskih i regulatornih procedura, gde administrativni procesi mogu biti dugotrajni i nekonzistentni, što dovodi do kašnjenja u dobijanju potrebnih dozvola i licenci. Pored toga, uprkos kvalifikovanoj radnoj snazi, u Srbiji postoje nedostaci u ključnim sektorima s visokom potražnjom, posebno u IT sektoru i inženjeringu, gde postoji jaz između veština dostupne radne snage i potreba naprednih industrija.

Nadalje, iako je Srbija ostvarila značajan napredak u unapređenju infrastrukture, potrebno je dodatno ulaganje u transport, digitalnu i energetsku infrastrukturu kako bi se ispunili zahtevi industrija sa visokim rastom i bolje olakšala globalna trgovina. Standardi zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja takođe su sve važniji za ugledne kompanije, a Srbija još uvek ima praznine koje treba popuniti kako bi se uskladila sa međunarodnim standardima. Pored toga, ograničen pristup tržištima kapitala sužava mogućnosti finansiranja za investitore, izvan onoga što nude komercijalne banke.

Rešavanje ovih oblasti moglo bi značajno unaprediti poziciju Srbije kao konkurentne i efikasne destinacije za strane investicije. Kao odgovor na ove izazove, IFC je pre nekoliko godina sproveo savetodavni program sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS) kako bi pomogao zemlji u oblastima investicione politike, reformi i promocije. IFC je podržao RAS u sprovođenju reformi investicione politike na nivou cele ekonomije kako bi unapredio konkurentnost Srbije za strane investicije i pomogao u promociji zemlje kao atraktivne destinacije za investitore kroz kampanju za privlačenje investicija. Ova inicijativa dopunjuje program od 2,5 miliona evra za pripremu ekonomija zapadnog Balkana za pristupanje EU i podršku ekonomskom razvoju u jugoistočnoj Evropi.

Koji su prioritetni sektori u koje IFC planira da ulaže u Srbiji i regionu u narednim godinama?

– IFC ima nekoliko prioritetnih sektora za ulaganje u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Prvi sektor je infrastruktura, uključujući transportni sektor, energetiku, telekomunikacije. Ove infrasktruturne projekte smatramo temeljnim kao osnov za privlačenje stranih investicija. Zapadni Balkan je neminovano okrenut sam prema sebi, kako kulturološki i istorijski, tako i ekonomski. Jačanjem infrastrukurnih spona i povećavanjem povezanosti unutar regiona, svaka zemlja jača svoju sposobnost da privuče strane investicije, posebno one koje gledaju da svojim prisustvom na Zapadnom Balkanu otključaju celi region.

Sledeće, proizvodni sektor je ključan za IFC program u Srbiji jer predstavlja značajan pokretač ekonomskog rasta i zapošljavanja, posebno u kontekstu pozicioniranja Srbije kao proizvodnog čvorišta Zapadnog Balkana. Srbija ima talentovanu radnu snagu, stratešku geografsku poziciju i podršku Vlade koja pruža podsticajne mere. IFC podržava ovaj sektor kroz investicije i tehničku pomoć koja omogućava kompanijama da unaprede proizvodne kapacitete, implementiraju održive prakse i poboljšaju tehnološku efikasnost. Kao primer ove podrške, IFC je obezbedio domaćoj firmi Drenik ND, najvećem proizvođaču papirne galanterije u Srbiji, paket finansiranja koji se sastoji se od direktne pozajmice 60 miliona evra i 46 miliona evra zajma iz zajedničkog povereničkog fonda kojim upravlja IFC (MCPP). Ovom investicijom, Drenik ND će izgraditi kogenerativno postrojenje na bazi biomase, što će omogućiti proizvodnom pogonu da koristi biomasu umesto struje iz mreže i smanji potrošnju prirodnog gasa.

Treće, saradnja sa bankama i finansijskim institucijama jedan je od ključnih sektora za IFC u Srbiji. Kroz ovu saradnju IFC podržava razvoj finansijskog sektora u zemlji, što omogućava pristup povoljnijim finansijskim uslovima za mala i srednja preduzeća, omogućava zelene kredite za održive investicije, podstiče rast privatnog sektora i doprinosi stabilnosti ekonomije. Ulaganjem u lokalne banke i pružanjem tehničke pomoći, IFC pomaže jačanju finansijskog tržišta, što je od suštinskog značaja za unapređenje investicione klime i privlačenje novih stranih investicija.

Kakvu ulogu igraju održivost i zelene investicije u strategiji IFC-a za naš region? Možete li nam dati primer nekog uspešnog projekta?

– IFC aktivno učestvuje u aktivnostima zelenih finansija, usmeravajući investicije ka ekološki održivim projektima i inicijativama širom sveta. U Srbiji je oko 40 procenata naših investicija tokom poslednjih sedam godina bilo dodeljeno zelenim projektima. IFC je odigrao ključnu ulogu u strukturiranju i finansiranju projekta energetske valorizacije otpada u Beogradu kod Vinče, koji značajno doprinosi održivom razvoju u Srbiji. Ova inicijativa predstavlja ulaganje veće od 300 miliona evra i ima za cilj obradu do 400.000 tona otpada godišnje, pretvarajući ga u čistu energiju. Očekuje se da će projekat smanjiti emisiju stakleničkih gasova za oko 150.000 tona CO2 godišnje, podržavajući ekološke ciljeve Srbije. Projekat u Vinči ne samo da se bavi izazovima upravljanja otpadom, već i poboljšava energetsku bezbednost, prikazuje inovativna rešenja u finansiranju i postavlja presedan za buduće zelene inicijative u regionu.

Na koji način IFC vidi ulogu digitalizacije i inovacija u unapređenju poslovne klime?

– IFC vidi digitalizaciju i inovacije kao ključne faktore za unapređenje poslovne klime u Srbiji i regionu. Digitalizacija može značajno smanjiti administrativne troškove i povećati efikasnost poslovanja. Na primer, e-uprava može pojednostaviti administrativne procedure i smanjiti birokratske prepreke. Takođe, fintech rešenja mogu povećati pristup finansijskim uslugama za preduzeća i pojedince. IFC podržava startape i inovativne kompanije koje donose nova rešenja na tržište, jer verujemo da inovacije mogu pokrenuti ekonomski rast i stvoriti nova radna mesta.

Kakva je uloga IFC-a u infrastrukturnim projektima u regionu i koji su najznačajniji projekti na kojima trenutno radite?

– IFC igra ključnu ulogu u finansiranju i savetovanju infrastrukturnih projekata u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Naši projekti uključuju izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture, kao što su aerodromi ili lučka infrastruktura, što je ključno za povezivanje regiona i olakšavanje trgovine. Takođe, radimo na energetskim projektima, uključujući izgradnju i modernizaciju energetskih postrojenja. Jedan od najznačajnijih projekata na kojima trenutno radimo je potencijalno finansiranje velikih energetskih postrojenja na obnovljive izvore, što bi trebalo kao rezultat da doprinese više od 400MW novih instalisanih kapaciteta solarne energije i energije iz vetroelektrana na srpsku mrežu.

Kako podržavate razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji?

– Mala i srednja preduzeća (MSP) dominiraju srpskom poslovnom ekonomijom, čineći 99 procenata svih firmi. Ipak, prema izveštaju MSME Finance Gap, ukupni finansijski nedostatak za MSP u Srbiji procenjuje se na 7,59 milijardi dolara, što odgovara 14 procenata bruto domaćeg proizvoda. MSP su ključni pokretači ekonomskog rasta i zapošljavanja u Srbiji. Iako zbog svog mandata retko direktno ulaže ili pruža finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima, IFC podržava njihov razvoj kroz bezbroj indirektnih instrumenata. Na primer, kao što je gore pomenuto, dugoročno finansiranje banaka i finansijskih institucija omogućava IFC-u da posredno obezbedi kapital za rast MSP. To je bio slučaj u 2022. godini kada je domaćoj AIK banci odobren kredit u iznosu do 50 miliona dolara, sa ciljem povećanja pristupa finansiranju za mala i srednja preduzeća i razvijanja nove ponude proizvoda za klimatsko finansiranje u Srbiji.

Takođe, IFC kroz učešće u alternativnim investicionim fondovima može da potpomogne MSP, posebno one sa velikim razvojnim potencijalom. Kao primer, MSP u celoj jugoistočnoj Evropi imaju bolji pristup finansiranju nakon ulaganja od 20 miliona evra od strane IFC-a u fond Evolving Europe Principal Investments Fund I, kojim upravlja Integral Venture Partners, sa ciljem pružanja strateške i operativne podrške MSP-ima koji su ključni za ekonomski razvoj, inovacije i zapošljavanje u regionu.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs