Kako da inflacija ne “pojede” štednju?

U Srbiji je, prema podacima centralne banke, inflacija u junu dostigla 4,6 odsto zbog rasta cena hrane i nafte posle izbijanja sukoba između Izraela i Irana, dok je u julu porasla na 4,9 odsto. Guvernerka Jorgovanka Tabaković iznela je očekivanja da će u narednoj godini inflacija postepeno usporavati i u proseku iznositi oko četiri odsto, a prognoza NBS kaže da će krajem 2026. biti oko centralne vrednosti cilja – oko 3,4 odsto.

Inflacija je, međutim, ozbiljan protivnik štednji. Vreme rasta cena ne motiviše ljude da odvajaju, a i oni koji već imaju kapital osećaju nelagodnost – hoće li njihova ušteđevina izgubiti vrednost? To pitanje sve češće postavljaju i oni koji razmatraju ulaganje u programe osiguranja života, koji su u Srbiji i dalje jedan od omiljenih načina čuvanja novca.

Predstavnici osiguravajućih kuća ističu da interesovanje za programe štednje uz životno osiguranje ne opada, upravo zato što oni nude dodatnu sigurnost. Mnogi se raspituju o mogućnostima zaštite ušteđevine od inflacije i rasta životnih troškova.

“Postoje opcije koje omogućavaju indeksaciju – prilagođavanje štednje inflaciji. To znači da se svake godine zagarantovana suma uvećava za unapred dogovoreni procenat, recimo od dva odsto, ili za procentualni rast troškova života, na primer pet odsto”, objašnjava stručnjak u oblasti osiguranja Aleksandar Ćirić.

Ova druga opcija, vezana za rast životnih troškova, trenutno je atraktivnija jer pruža realniju zaštitu u nestabilnim ekonomskim uslovima. Kada zvanični podaci potvrde da su troškovi života porasli za dogovoreni procenat i iznos garantovane sume automatski raste.

“Takvi programi štednje omogućavaju da se novac, osim što se čuva, i postepeno jača u skladu sa realnim uslovima na tržištu. Više osiguravajućih kuća na našem tržištu nudi ove pakete, a klijenti koji ih ugovore dobijaju i dodatni mir – znaju da ih inflacija neće ‘pojesti’ preko noći”, navodi Ćirić.

On dodaje da je psihološki faktor u čuvanju novca u Srbiji i dalje snažan.

„Iako banke nude sigurne proizvode, a osiguravajuće kuće dodatne zaštite, mnogi još veruju da su gotovina u fioci i “mala crna kutija” u ormanu nezamenjive. To je navika koja se prenosi generacijama i koja, čini se, preživljava sve promene ekonomskog sistema“, kaže naš sagovornik.

Pravnik Aleksandar Ćirić kaže da ovakva praksa nije posledica nepovrenja prema bankama, već deo dugogodišnjeg mentaliteta.

“Kod nas je uvek postojala ‘slamarica’ – gotovina u kući koja stoji za hitne slučajeve. Ljudi se osećaju sigurnije kad znaju da im je deo novca nadohvat ruke. Istina, te sume su danas manje nego ranije, ali ta navika nikada nije nestala”, objašnjava Ćirić.

U 2024. godini prosečan građanin Srbije uspevao je da mesečno odvoji 6.579 dinara, što je gotovo 500 dinara više nego godinu ranije i preko 1.000 dinara više u poređenju sa 2022. Ovaj rast beleži se stabilno poslednjih godina – svake godine iznos se uvećava za oko 500 dinara, ali to ipak nije cifra koja garantuje finansijsku sigurnost. Iako mnogi maštaju o štednji za odmor, “crne dane” ili velike životne planove, realnost često to kvari: niska primanja i visoka inflacija ostavljaju malo prostora za uvećavanje kućnog budžeta.

Istraživanja pokazuju da gotovo trećina građana (33 odsto) čuva novac koji štedi na tekućem računu preko kojeg prima platu. Još 39 odsto novac radije drži kod kuće ili u sefu, dok više od polovine ispitanih (53 odsto) priznaje da štedi isključivo iz predostrožnosti. Strah od nepredviđenih troškova i neizvesne budućnosti i dalje je glavni pokretač domaće štednje.

Rast štednje u 2025.

Prema podacima NBS, štednja stanovništva nastavila je rast i u 2025. godini, uprkos prisutnim neizvesnostima, čime je dostigla nove rekordne nivoe.

Dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. godine povećana za 4,5 milijardi dinara (2,4 odsto) i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara. Rast je zabeležila i devizna štednja – za 313 miliona evra ili dva odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.

Već krajem jula dinarska štednja je premašila 200 milijardi dinara, a devizna štednja dostigla gotovo 16 milijardi evra, što predstavlja najviše iznose štednje do sada. Pritom, dinarska štednja se veoma približila učešću od deset odsto ukupnih depozita u domaćim bankama, što je značajno ako se ima u vidu da je krajem 2012. to učešće bilo ispod dva odsto.

Prema rezultatima najnovije polugodišnje analize isplativosti dinarske i devizne štednje, urađene za period od juna 2012. do juna 2025. godine, u proteklih 13 godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na rok oročenja štednje.

Većoj isplativosti dinarske štednje od štednje u evrima doprinele su više kamatne stope, povoljniji poreski tretman prihoda od kamate, kao i očuvanje finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.