Kako nove firme mogu doći do kredita za obrtna sredstva?

Bez obzira na to da li je preduzeće na početku svog poslovanja ili želi da investira i dalje se razvija, krediti predstavljaju jedan od najčešćih načina finansiranja. Pozajmice za obrtna sredstva i likvidnost danas su najtraženiji oblik finansiranja privrede u Srbiji i čine više od polovine svih novih plasmana bankarskog sektora prema firmama, naročito u segmentu malih i srednjih preduzeća.

Čitalac našeg portala obratio nam se sa konkretnim problemom: njegova firma posluje tek nešto manje od dva meseca, bavi se mašinskom obradom metala i upravo je u fazi potpisivanja ugovora sa znatno većim partnerom, čiji godišnji promet dostiže 10 miliona evra. Pred njim je važna poslovna odluka – da li mlada firma, sa tako kratkom istorijom poslovanja, uopšte može da računa na kredit za obrtna sredstva u visini od 20 odsto profita koji bi ostvarila na osnovu tog ugovora?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, jer banke prilikom odobravanja kredita sagledavaju čitav niz faktora, objašnjava direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić.

Prema njegovim rečima, iako se uslovi razlikuju od banke do banke, osnovni kriterijumi su vrlo slični. Najvažniji među njima jeste kontinuitet poslovanja – u praksi to najčešće znači da firma mora da posluje najmanje jednu do dve godine kako bi ušla u ozbiljno razmatranje za kredit. Uz to, banke zahtevaju uredne finansijske izveštaje, jasno i transparentno vođenje poslovnih knjiga, kao i procenu boniteta i kreditne sposobnosti, što podrazumeva analizu likvidnosti, profitabilnosti, zaduženosti i novčanih tokova.

Poseban akcenat stavlja se na realnu mogućnost da se kredit otplaćuje iz redovnog poslovanja. Drugim rečima, nije dovoljno da firma ima potpisan ugovor ili dobru poslovnu ideju, već mora da dokaže da će imati stabilne prihode koji mogu da iznesu teret mesečnih rata.

U zavisnosti od iznosa i procenjenog rizika, banke traže i odgovarajuće instrumente obezbeđenja, poput menica, ličnih menica vlasnika, hipoteke ili zaloge na opremi i robi. Važna je i jasna namena sredstava – da li se kredit koristi za likvidnost, nabavku sirovina, zaliha ili izmirenje obaveza prema dobavljačima – kao i izbor valute i strukture otplate, koja često uključuje grejs period od tri do šest meseci, uz rok vraćanja do tri godine.

„Banke ne finansiraju potrebu, već poslovni model i sposobnost firme da kredit vrati“, naglašava Vasić, objašnjavajući da je upravo zbog toga mladim firmama najteže da dođu do klasičnih bankarskih kredita.

Na pitanje da li postoje banke koje nude povoljnije uslove, on kaže da takvih primera ima, ali da ne postoji univerzalni odgovor koja je banka „najbolja“. Povoljniji uslovi se, kako objašnjava, najčešće postižu kroz posebne akcije i pakete proizvoda, revolving kreditne linije, overdraft aranžmane ili kreditne linije uz garancije domaćih i međunarodnih fondova. Ključna razlika u ukupnom trošku ne nastaje izborom banke, već izborom modela finansiranja i načina na koji je kredit strukturiran u skladu sa potrebama konkretne firme.

Kamatne stope variraju u zavisnosti od više faktora: dinarski krediti se trenutno kreću u rasponu od oko sedam do 11 odsto efektivne kamate, dok su krediti sa valutnom klauzulom ili u evrima nešto povoljniji, sa stopama od približno 4,5 do osam odsto. Kod firmi sa slabijim bonitetom i većim rizikom, kamate mogu biti i znatno više.

Na visinu kamate utiču stabilnost prihoda, sektor poslovanja, kvalitet obezbeđenja, valuta i rok otplate. Upravo zbog toga, ističe Vasić, kredit za obrtna sredstva ne treba posmatrati samo kao finansijski proizvod, već kao alat upravljanja poslovanjem, koji može imati snažan uticaj na tokove gotovine, stabilnost i mogućnost rasta firme.

Krediti preko Ministarstva privrede

Takođe, posebnim programom država preko Ministarstva privrede izdvaja 190 miliona dinara za subvencionisane kredite za nabavku opreme i obrtna sredstva. Ovaj iznos predstavlja takozvanu ‘de minimis’ pomoć, što znači da se sredstva dodeljuju u ograničenom obimu.

Kako ističu u Ministarstvu privrede, glavni cilj ovog programa jeste podrška investicijama, povećanje likvidnosti i ubrzanje privrednog rasta. Krediti sa subvencionisanom kamatnom stopom namenjeni su privrednim subjektima koji žele da kupe novu proizvodnu opremu ili da obezbede trajna obrtna sredstva za rad.

Bitno je naglasiti da oprema koja se nabavlja u okviru programa ne može biti kupljena od fizičkih lica, osim ako je reč o registrovanom preduzetniku.

Prema finansijskom okviru programa, ukupan iznos subvencionisanih kredita za nabavku nove opreme iznosi 354,5 miliona dinara, dok je za trajna obrtna sredstva izdvojena čak jedna milijarda dinara. Međutim, u slučaju većeg interesovanja privrednika, do 20 odsto sredstava može se preusmeriti sa jedne namene na drugu, čime se obezbeđuje fleksibilnost programa.

Maksimalni iznos pojedinačnog kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom iznosi 15 miliona dinara. S druge strane, minimalna vrednost ulaganja za opremu mora biti najmanje milion dinara, pri čemu kredit može pokriti najviše 70 odsto iznosa, dok je obavezno sopstveno učešće od minimum 30 procenata. Kada je reč o kreditima za obrtna sredstva, preduzetnici sami određuju visinu potrebnog ulaganja, vodeći računa i o troškovima PDV-a.

Krediti za nabavku opreme odobravaju se uz fiksnu kamatnu stopu od 5,60 odsto godišnje, od čega preduzetnici plaćaju dva procenta, a ostatak subvencioniše Ministarstvo. Rok otplate je do 60 meseci, uz šestomesečni grejs period. Troškove obrade zahteva do 0,5 odsto pokriva Ministarstvo. Kao obezbeđenje traži se menica firme, lična menica vlasnika sa više od 25 odsto udela i zaloga na kupljenoj opremi.

Za kredite namenjene trajnim obrtnim sredstvima kamatna stopa je 6,20 odsto godišnje (korisnici plaćaju dva procenta, Ministarstvo 4,20), sa rokom otplate do 36 meseci i grejs periodom od šest meseci. Proviziju do 0,5 odsto subvencioniše Ministarstvo. Obezbeđenje podrazumeva menicu firme, ličnu menicu vlasnika, a kod većih iznosa kredita i hipoteku prvog reda ili zalogu na opremi, odnosno vozilima.