Kina i Francuska na čelu suprotstavljenih pregovarača

Kina i Francuska predvode grupe zemalja suprotstavljenih oko predloga oporezivanja brodskih prevoznika za emisiju ugljenika. Brodska industrija našla se pod pritiskom, uglavnom zapadnih zemalja da teži upotrebi „zelenih“ goriva, a sve dok ne dostigne taj cilj da plaća taksu za emisiju štetnih gasova.

Kina je pozvala siromašnije zemlje da se suprotstave nametu na emisije gasova u brodskom transportu i većim ciljevima za dekarbonizaciju jedne od industrija koje najviše zagađuju, kritikujući bogate zemlje zbog postavljanja „nerealnih“ ciljeva uz „značajne“ finansijske troškove.

Peking je podelio „diplomatsku notu“ zemljama u razvoju dok su se pripremale za ključni sastanak u Međunarodnoj pomorskoj organizaciji UN (IMO) u ponedeljak u Londonu, prenosi Financial Times, pozivajući se na svoje izvore u organizaciji. Lobiranje je krenulo nekoliko dana nakon što je Francuska okupila 22 saveznika za uvođenje taksi na brodske emisije.

Kina je upozorila da će „previše ambiciozan cilj smanjenja emisija ozbiljno ugroziti održivi razvoj međunarodnog brodarstva, značajno povećati troškove lanca snabdevanja i ometati oporavak globalne ekonomije“, navedeno je u dokumentu koji je distribuirao Peking.

U njemu je istaknuto da razvijene zemlje guraju IMO da dostigne nerealne vizije i nivoe ambicija, zalažući se za paušalni namet koji će dovesti do značajnog povećanja troškova pomorskog transporta. Takođe se navodi da se bogate nacije nisu dogovorile oko visine poreza na emisije.

Inicijativa Kine, najvećeg svetskog izvoznika koji ima veliku državnu brodarsku industriju, produbila je zabrinutost zbog nedostatka napretka u dekarbonizaciji sektora koji zahteva gorivo i koji isporučuje do 90 odsto robe kojom se trguje na globalnom nivou, prema podacima OECD.

IMO se obavezala da će do kraja iduće nedelje ojačati svoje ciljeve, da se do 2050. godine prepolovi godišnja emisija u brodarstvu u odnosu na nivo iz 2008. Učesnici u razgovorima u okviru IMO naveli su da je Kina pomogla da se okupe zemlje koje se protive predlogu, što je izazvalo duboke podele.

Protiv su i Brazil, Argentina i Južna Afrika, koje strahuju da bi nameti na emisije brodskih kompanija povećali troškove njihovog izvoza na njihova velika tržišta. Siromašne zemlje nisu ujedinjene u opoziciji, pa su tako Maršalska Ostrva predložila da namet bude 100 dolara po toni ugljen-dioksida koji se emituje u brodskom transportu.

Predložena cena od 100 dolara po toni, donela bi, prema procenama 70 do 80 milijardi dolara godišnjih prihoda u srednjem roku, prenosi Politico. Sektor brodskog transporta trenutno plaća veoma mali porez, ali EU planira da od sledeće godine uključi naplatu emitovanja ugljenika u svoj poreski mehanizam.

Godišnje štete i gubici izazvani prekomernom emisijom ugljen-dioksida procenjeni su na oko 100 milijardi dolara, pa zagovornici uvođenja poreza ističu da su poreski prihodi neophodni. Među zemljama koje su podržale francuski predlog uvođenja poreza su Grčka, Novi Zeland i Južna Koreja. EU takođe podržava uvođenje poreza u kombinaciji sa postavljanjem ekoloških standarda za brodsko gorivo.

Pomorska industrija uglavnom vidi oporezivanje kao način da se podrži njen prelazak na zelenija goriva, dok zemlje poput Danske preciziraju da poreski prihod treba da pomogne investitorima u proizvodnji novih zelenih goriva. Zagovornici uvođenja poreza u brdoskom prevozu smatraju da bi bilo dobro ako oni budu uvedeni do 2028. godine.