MMF tvrdi: Najveći krivac za visoke cene u Srbiji je manjak konkurencije

Makroekonomski fundamenti u Srbiji su takvi da ne ukazuju na nestabilnosti u kratkom roku, ali je dosadašnji model rasta doživeo svoj limit i potrebne su investicije u kompleksniju proizvodnju i inovacije uporedo sa poboljšanjem poslovne klime i izgradnjom institucija, ocenili su učesnici okruglog stola “Makroekonomski trendovi i očekivanja, ESG kao faktor konkurentnosti privrede i novo trgovinsko okruženje“.

Sagovornici na panel diskusiji u organizaciji NALED-a saglasili su se da brojni izazovi trenutno predstavljaju rizike, ali i prilike za srpsku privredu navodeći probleme koji postoje u transportu zbog čekanja na granicama, usklađivanje sa ESG principima, kao i nedostatak konkurentnosti u sektoru maloprodaje i visoki nivo cena.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Lev Ratnovski kazao je da je najvažniji strukturni razlog koji stoji iza visokih potrošačkih cena u Srbiji ograničena konkurencija u maloprodaji i trgovini.

Srbija je relativno malo tržište izvan zajedničkog tržišta Evropske unije sa visokim cenama goriva i visokim cenama u sektoru nekretnina i dodatno sa visokim rastom dohotka. Ispravna politika kao odgovor na ovakvo stanje bila bi da se pažnja usmeri na jačanje konkurencije, kazao je on.

“Ključno je omogućiti ulazak novih trgovinskih lanaca i novih distributera, važno je da među njima budu i grinfild investicije. Srpske vlasti su bile veoma uspešne u privlačenju investicija u sektor proizvodnje i nema razloga zašto bi bile manje uspešne u privlačenju novih trgovinskih lanaca i distributera. Novim investitorima u tom procesu potrebna je pomoć kroz proces kupovine zemljišta, lizinga, dozvola i saradnje sa opštinama”, objasnio je Ratnovski.

Ono što je takođe važno za nivo cena u maloprodaji je da država pojednostavi procedure za uvoz jer one ne samo da direktno podižu troškove, već eliminišu manje uvoznike zbog rizika vezanog za usklađivanje sa procedurama i smanjuju konkurenciju, kazao je u osvrtu na situaciju u maloprodaji.

Makroekonomski je sve u redu

Ekonomista Vladimir Vučković ocenio je da su najvažnije makroekonomske veličine u Srbiji u redu, da ne ukazuju na neravnotežu i da se ne vidi neka opasnost koja može da ukaže na nestabilnost u kratkom roku, niti na deviznom tržištu niti na polju javnih finansija. Inflacija je možda najveća nepoznanica nakon ukidanje Uredbe o maržama.

“Sada je lopta u polju privrednog rasta i to je ono što kod nas nikako nije dobro. Ako sagledamo širu sliku vidimo da država vodi glavnu reč. Ona je bila u prethodnom periodu i glavni investitor i glavni koordinator i katalizator kretanja, od privatizacije preko direktnih stranih investicija do velikih javnih ulaganja. Pažnja prema privatnom sektoru bila je nedovoljna. Državu privatan sektor nije previše ineteresovao u smislu stvaranja fundamenata i uslova za privredni rast”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, sada je trenutak da se pozabavimo rešavanjem osnovnih vrednosti, institucijama i okruženju za poslovanje jer u tome beležimo čak i negativne tendencije. To je nešto što se neće rešiti samo od sebe već zavisi od nas.

“Ako treba da budemo pesimisti u nekom delu to je upravo taj deo uređivanja države, vrednosti, principa na kojima počiva ovo društvo. Dok toga nema, dok nema jedne nacionalne kulture koja podržava privatni sektor, mi nećemo izaći iz tih granica stopa rasta od tri do četiri odsto”, kaže Vučković.

Srbiji trebaju drugačije investicije

U Srbiji su se šanse za uspeh malo smanjile, predviđamo tri odsto rasta za ovu godinu što je niže od stvarnog rasta 2024. Ipak, srpska ekonomija je i dalje otporna. Model rasta Srbije u poslednjoj deceniji bio je veoma uspešan. Pružio je makroekonomsku stabilnost, bio je dobro okruženje za investitore, Srbija je nudila kompetitivne troškove radne snage. Zahvaljujući tome privukla je izdašne strane direktne investicije, pogotovo proizvodnih firmi. Stopa nezapsolenosti se prepolovila, nominalne plate su udvostručene, a realno su porasle za više od 50 odsto, kazao je Ratnovski.

“Ali taj model je dosegao svoje granice, Srbija više nije zemlja niskih troškova radne snage. Da bi privreda nastavila da raste četiri do pet odsto godišnje, Srbija mora da privlači kompleksnije i investicije sa većom dodatom vrednošću. MMF vidi da je centralna tačka tih napora unapređenje poslovne klime, ali uz to postoji još nekoliko reformskih područja, kao što su reforma i digitalizacija privrednih sudova, liberalizacija radnog zakonodavstva, fleksibilnost tržišta rada, razvoj ljudskog kapitala sa akcentom na obrazovanje, kao i ulaganje u energetske sisteme”, kazao je stalni predstavnik MMF-a za Srbiju.

Glupo je da imamo kurs od 117 dinara za evro

Jedna zdrava i odgovorna fiskalna politika je i dalje potrebna. Na površini je to u redu, ali ispod površine ima svašta da se radi, a da se ne narušava ta stabilnost.

“Kad je monetarna politika u pitanju tu se lome koplja oko deviznog kursa. Svi znamo da imamo obilje kapitala i da je NBS često sprečavala da kurs dalje pada. Ipak, verujem da je mogao da se pronađe način da imamo blagu depercijaciju valute, da to ne bude izvor neizvesnosti i nestabilnosti, ali glupo je da imamo kurs od 117 dinara za evra, a imali smo 2016. da je vredeo 122. To je stvarno glupo, jer toliko jačanje nacionalne valute nije racionalno”, smatra Vučković.

Govoreći o potencijalnim rizicima za makroekonomsku stabilnost i privredni rast, menadžer za regulatornu reformu NALED-a Aleksandar Simić ukazao je na ozbiljnost situacije oko čekanja robe na granicama, kao i skorog početka primene novog sistema ulaska i izlaska kamiona iz Šengen zone koja će verovatno dodatno pogoršati situaciju.

Kamioni na granici su veliki trošak

Simić je kazao da je čekanje kamiona sa robom na granicama ka EU hroničan problem koji traje duže od decenije i koji uz dugotrajne carinske procedure nanosi veliku štetu našoj izvoznoj privredi. Naveo je podatak iz jedne analize po kojoj svaka tri sata duže na granici od vremena potrebnog za prelazak donose trošak jednak carini od dva odsto.

“U prevodu, kada imate sporazum o slobodnoj trgovini na ovaj način se gubi prednost koju imamo tim sporazumima. Srbija je kontinentalna zemlja, nemamo luke, nemamo izlaz na more, drumski prevoz je krvotok srpske privrede i jako je važno da bude zdrav i prohodan i jedan od motora rasta”, kazao je on.

Koliko je to važno pokazuju podaci po kojima je obim trgovine sa EU od 2013. do 2025. godine porastao dva i po puta. Na kraju prošle godine ukupna trgovina sa EU je bila 43 milijarde evra, od čega je 23 milijarde evra uvoz. Struktura izvoza je takođe znatno izmenjena ka sofisticiranijim i proizvodima veće dodate vrednosti.

Dve trećine srpskog izvoza ide u EU. Drugo najveće izvozno tržište sa 15 odsto vrednosti ukupnog izvoza je CEFTA.

“Dakle EU i CEFTA su 80 odsto našeg izvoza, odnosno države EU i one koje žele da uđu u EU. I to je vrlo jasan pokazatelj gde se mi ekonomski nalazimo i zašto je usklađivanje naše privrede sa pravilima EU važno”, kazao je Simić, ali i istakao da su zbog toga čekanja i zastoji cena koju plaća srpska privreda.

Pogotovo je izazovno to što će od 10. aprila početi implementacija EES prelaska šengenskih granica koji je izuzetno izazovan za profesionalne vozače kamiona zato što to pravilo podrazumeva da u prethodnih 180 dana možete u Šengenu da provedete 90. Zbog toga, kako procenjuje, većina naših vozači 10. aprila neće moći da uđe u EU.

Rešenje za ovaj problem nije na vidiku iako je osnovana radna grupa sa zadatkom da do njega dođe, ali zasada su odbijena sva rešenja koja su ponuđena od strane Generalnog direktorata za unutražnje poslove Evropske komisije, a koja su davala određeni stepen fleksibilnosti za tretman vozača. Zbog toga je izrazio bojazan da je srpska trgovina, kao i izvozno i uvozno orijentisana privreda u ozbiljnom problemu.

Stalni predstavnik MMF-a za Srbiju Lev Ratnovski kazao je da je trgovina između zemalja Zapadnog Balkana i EU vredna 85 milijardi evra godišnje i da se 90 odsto odvija drumskim prevozom.

“Kada govorimo o kašnjenjima na granicama i poremećajima koji zbog toga nastaju mi govorimo o poremećajima trgovine koja vredi 75 miliona evra”, kazao je Ratnovski.

Prema podacima koje je izneo, godišnje se obavi 2,5 miliona prelazaka kamiona koji voze robu između Zapadnog Balkana i EU, a trošak po satu kašnjenja je recimo oko 30 evra i reč je o iznosima koji, iako nisu mereni milijardama, ipak utiču na poslovanje i pogađaju privredu, izvoznike i lanac vrednosti.

Održivost je pitanje opstanka

Partner u KPMG Uroš Milosavljević kazao je da je tema održivog poslovanja suštinski tema konkurentnosti, odnosno opstanka u lancima vrednostima.

“Što se tiče privrede, za sve one koji su povezani i participiraju u lancima vrednosti EU, bilo na način da odatle dolazi kapital, bilo da su odatle kupci ili partneri, ova tema je mnogo više od neke reputacione”.

Što se tiče finansijskih institucija, kod nas je situacija nešto drugačija u odnosu na Evropu, kazao je Milosavljević ističući da u Srbiji regulatorni pritisak na banke suštinski ne postoji, zbog čega se one i ne nalaze u centru tranzicije. Čak možemo reći da je nivo osvešćenosti u realnom sektoru značajno veći ako pričamo o temama održivosti u odnosu na ono što vidimo kod banaka.

“Čak i banke koje su deo međunarodnih grupacija koje posluju u Srbiji u principu su nedovoljno velike da bi bile suštinski i strateški akteri u strategijama svojih matičnih banaka. To što oni rade se svodi na nekakvo pružanje podataka bez jasnog konteksta. Mene iznenadi kada povremeno kroz razgovor sa bankama one kažu – mi nemamo dovoljno potražnje za zelenim kreditima. I misle da je to potpuno u redu, a ne razumeju da taj manjak potražnje dolazi iz manjka svesti i nedovoljno aktivne konsultantske uloge koju oni treba da preuzmu u razgovorima sa svojim klijentima”, smatra on.

Prema njegovim rečima, CBAM regulativa je direktan finasijski rizik i pritisak na brojne klijente banaka iz određenih industrija i izvor opipljivog finsijskog kreditnog rizika za banke.

“Meni to govori da onda banke nemaju dovoljan nivo svesti o tome kako se ono što se dešava u smislu pritiska na privredu reflektuje na njihov rizični profil i na njihova kreditna portfolija. Njihova uloga mora da bude konsultantska. Nigde banke nisu zatvorile vrate određenim industrijama, ali su razgovore strukturirale na određeni način, zato što treba da budu podrška jednom transformacionom putu”, objašnjava Milosavljević.

Za nas u Srbiji tema održivosti i ESG nije pitanje toga da li mi verujemo ili nećemo da verujemo, nego pitanje da li želimo da pripadamo nekom tržištu. Uprkos svim drugim problemima kojima je svet izložen, jasno je da Evropa od cilja dekarbonizacije ne odustaje.

“Realno, alternativu evropskom tržištu nemamo. Čak i vanevropske investicije u Srbiji se ne dešavaju zbog tržišta Srbije, nego zbog evropskog. U našem najboljem interesu je da ovom pitanju pristupimo kao nečemu što je suštinsko, transformaciono i da otključamo gde su rizici i gde su vrednosti za nas”.

Posebna pažnja posvećena je padu priliva stranih direktnih investicija, koje su tokom 2025. godine iznosile 3,8 odsto BDP-a, odnosno oko 2,5 milijarde evra. To je približno upola manje nego prethodne godine. Govoreći o fiskalnim kretanjima, rečeno je da javni dug ostaje ispod 50 odsto BDP-a ali da se u 2026. očekuje blagi rast deficita na oko tri odsto BDP-a, prvenstveno zbog visokih javnih investicija.