Monetarna i fiskalna politika i tržišta kapitala – šta nas čeka u 2026?

Monetarnu i fiskalnu politiku i tržišta kapitala u 2026. godini obeležiće borba sa inflacijom i visokim javnim dugom, pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu, dok će Evropa pokušati da podstakne rast i sanira političke probleme koji se uveliko prelivaju na ekonomiju.

Iako su predviđanja uglavnom nezahvalna, jer je mnogo faktora koji mogu da utiču na potpuno drugačije ishode, neke okolnosti su objektivne i poznate za 2026. i daju prostora za okvirne projekcije.

Što se tiče monetarne politike u SAD, godina pred nama donosi veliku kadrovsku promenu jer sa čela američkih Federalnih rezervi odlazi dosadašnji prvi čovek Džerom Pauel (Jerome Powell), zbog čega se mnogi pitaju da li će to doneti i promene u pravcu kursa same monetarne politike.

Potpredsednik investicionog odbora Senzal Global Equity Fonda Mihailo Đurđević kaže za Biznis.rs da tržište već pokušava da “ceni” ko bi mogao biti sledeći predsedavajući nakon što Pauelu istekne mandat 15. maja 2026.

“Izbor kandidata može kratkoročno snažno uticati na očekivanja i volatilnost, ali je važno naglasiti da odluke donosi FOMC glasovima (12 glasajućih članova), pa predsedavajući utiče kroz komunikaciju, okvir i ‘reakcijsku funkciju’, ali ne odlučuje sam”, podseća Đurđević.

Pritisak na Pauela od strane predsednika SAD Donalda Trampa evidentan je već neko vreme, ali se čini da to nije mnogo uticalo na odluke Feda. Ipak, monetarna politika ne može da ostane sasvim imuna na događanja koja dolaze iz sfere fiskalne politike SAD koja je na istorijski visokom nivou deficita, a neto trošak kamata je jedna od tri najveće budžetske stavke.

“Zbog toga je politički pritisak ka nižim stopama visok, jer niže stope vremenom smanjuju izdvajanja za kamate, dok se upravljanje dospećima duga često pomera ka većem oslanjanju na kratkoročno finansiranje, uz računicu da bi kamate mogle padati. Rezultat je okvir u kome monetarna politika izlazi iz restriktivne zone ka neutralnijoj, ali sa snažnom osetljivošću na inflaciju, rast i poverenje u institucionalnu nezavisnost Feda. SAD mora pažljivo navigirati situaciju oko Feda kako bi očuvale svoj ugled i učvrstile status rezervne valute”, smatra Đurđević.

Evropska centralna banka je na poslednjem sastanku zadržala kamatne stope i glavni fokus je na potvrdi da se inflacija stabilizuje oko ciljanih dva odsto u srednjem roku. Dalje odluke će izrazito zavisiti od podataka, uz realan scenario da se u slučaju slabijeg rasta i potvrde dezinflacije prostor za postepena smanjenja ponovo otvori. Ključna evropska specifičnost je heterogen rast i različita dinamika po zemljama, što čini monetarni kurs komplikovanijim i manje linearnim nego u SAD, ocenjuje naš sagovornik.

Centralna banka Kine (PBoC) ostaje u režimu podrške rastu, ali uz oprez. S obzirom na to da sprovodi politiku balansiranja četiri cilja: stabilnost kursa (i kapitalnih tokova), podrška realnoj ekonomiji, upravljanje kreditnim ciklusom i stabilizacija tržišta nekretnina, u 2026. je verovatniji miks ciljane likvidnosti, kreditnih smernica i selektivnog olakšavanja nego agresivno jednokratno “sečenje” koje bi ugrozilo kurs i poverenje.

Ekonomista i nezavisni investitor Ratko Gudurić smatra da najveća bojazan u 2026. godini dolazi od efekata politike Centralne banke Japana (BOJ) koja je u decembru podigla referentnu kamatnu stopu na oko 0,75 odsto, što definitivno znači kraj ere jeftinog novca koji je služio za globalno investiranje.

Japan je godinama namerno održavao izuzetno niske kamatne stope, a ponekad čak i negativne, kako bi stimulisao svoj ekonomski rast. Međutim, inflacija je u poslednje vreme u porastu, a vrednost jena je značajno opala u poređenju sa dolarom zbog čega postoje najave dodatnog povećanja kamatnih stopa i u ovoj godini, navodi Gudurić.

Obveznice

Prethodna godina je na tržištu obveznica donela promene pravila igre, posebno u SAD. Kratkoročni prinosi su i dalje najosetljiviji na visinu kamatne stope i makro podatke, ali zarada na dugoročne dugove (na deset i više godina) sve više određuje dodatak koji investitori traže za rizik i stanje u državnoj kasi, a ne samo ono što banka planira sa osnovnom kamatom.

Iako je Fed počeo da spušta kamate, zarada na desetogodišnje vrednosne papire je krajem 2025. ostala na oko 4,1-4,15 odsto, što znači da nije automatski pala onoliko koliko bi stari modeli predvideli, a prema nekim pregledima se čak i povećavala u odnosu na period kada su kamate tek počele da se smanjuju.

Razlog je taj što oni koji pozajmljuju novac državi na duge staze sve više traže veću naplatu za neizvesnost: taj dodatak za rizik je jasno vidljiv i u decembru 2025. je iznosio oko 0,56 odsto, što direktno drži zaradu na dugoročne papire visokom čak i kada se očekuje da će osnovna kamata Feda padati. Uz to, stanje u državnoj kasi ostaje teško: američki minus u budžetu za 2025. godinu je bio oko 1.800 milijardi dolara, a tržište je osetljivo na kombinaciju ogromnih novih pozajmica države, političkih priča o trošenju i rizika da se ta naplata za neizvesnost dodatno poveća.

“Tako scenario gde Fed spušta kamate i sve ostale cene dugova padaju više nije siguran. Realnije je da se razlika između kratkih i dugih kamata poveća (kamate na kratak rok idu dole, dok one na dug rok ostaju visoke i nestabilne)”, smatra Đurđević.

U zemljama koje koriste evro slika je drugačija jer je fokus ECB na cenama i privrednom rastu, ali je za državne papire sve važnije pitanje državnog trošenja i količine novih dugova koji se nude na prodaju, posebno u Nemačkoj. Francuska je u problemima zbog nestabilne politike i budžeta: više izveštaja ukazuje na povećan minus u kasi (oko pet odsto ukupne zarade države u 2025/26) i rast troškova za otplatu kamata na dugove, što se vidi kroz sve veću razliku u zaradi koju investitori traže za francuske vrednosne papire u odnosu na sigurne nemačke.

Ako Nemačka pojača državno trošenje (investicije, vojsku ili puteve), to može podići zaradu na nemačke obveznice i tako povući kamate na gore u celoj Evropi, čak i uz blažu politiku ECB. O tome govore i procene Evropske komisije koje predviđaju porast nemačkog duga u 2026. i 2027. godini, dok više analiza ukazuje na naglo trošenje Nemačke čiji će se efekti jače videti tek tokom 2026, kaže naš sagovornik.

Rast japanskih prinosa može promeniti ponašanje domaćih institucionalnih investitora (penzioni fondovi, osiguravajuće kuće), koji su godinama tražili prinos u inostranstvu. Čak i delimična repatrijacija kapitala ka domaćim obveznicama može vršiti pritisak na globalne prinose, doprineti rastu globalne premije na rizik i povremeno dovesti do jačanja jena.

„Japan je decenijama predstavljao izvor ultra-jeftinog finansiranja, a postepeno zatvaranje tog kanala ne mora biti naglo, ali nosi rizik povećane volatilnosti na FX tržištu, kao i sekundarne efekte na rizičnu imovinu koja je implicitno zavisila od jeftinog jena. Uz to, nova premijerka Japana Sanae Takaichi zagovara povećanje državne potrošnje kako bi se stimulisao rast privrede, što u kombinaciji sa trenutnim makro podacima i monetarnom politikom predstavlja svojevrsnu opasnost po Japan i globalni finansijski sistem“, navodi Mihailo Đurđević.

Zlato

Tražnja za zlatom je u 2025. godini imala dva jaka oslonca – centralne banke koje su nastavile neto kupovine na visokom nivou i privatne investitore, posebno kroz fizički podržane ETF-ove. Dalji trend zavisi od toga da li se nastavlja kombinacija geopolitičke i političke nesigurnosti i šireg osećaja fragmentacije globalne ekonomije, uz paralelnu temu diverzifikacije rezervi, što podupire kupovinu sa strane centralnih banaka.

U scenariju normalizacije odnosa velikih blokova (na primer, smanjenje trgovinskih i geopolitičkih tenzija), vrlo je logično očekivati slabiju bezbednosnu premiju i time slabiji momentum rasta zlata. Ali važno je dodati da čak i u tom slučaju zlato ne mora nužno da gubi vrednost ako centralne banke nastave da kupuju, a to bude podržano i snažnim ETF tokovima.

Bitcoin

Ekonomista i nezavisni investitor Ratko Gudurić smatra da se primarna briga za kriptotržište u 2026. godini odnosi na mogućnost daljeg pada cena, ali i snažnijeg cenovnog potresa usled kombinacije tehničkih, makroekonomskih i varijabli povezanih sa raspoloženjem investitora.

“Od dostizanja rekordnih maksimuma u ​​oktobru, cene kriptovaluta su padale. Bitcoin je doživeo nagli pad, a altcoini su još jače pogođeni (mnogi su pali za 50 do 90 odsto). Analitičari JPMorgana i Bloomberga upozoravaju na mogući ‘test 2026. godine’, sa zabrinutošću da bi bitcoin mogao pasti na nivoe od 10.000 do 74.000 dolara u pesimističnim scenarijima. Institucionalna povlačenja iz bitcoin ETF-ova (na primer, 1,15 milijardi dolara u četvrtom kvartalu 2025. godine) povećali su pritisak naniže”, navodi Gudurić.

Sa druge strane, tržištu ne pogoduju ni šira makroekonomska i fiskalna kretanja, kao što su produžena inflacija, potencijalni signali recesije i geopolitička nestabilnost. Politika Feda je još uvek nepoznanica. Smanjenje kamatnih stopa može pomoći u rizikovanju imovine, ali istorijski gledano politika viših kamatnih stopa u dužem periodu ili nedostatak likvidnosti uticali su izrazito negativno na kriptovalute. Predviđanja su da će globalna likvidnost dostići vrhunac u proleće 2026. godine, što bi moglo dovesti do pada bitcoina od 25 do 35 odsto.

Januar često donosi ubiranje poreskih gubitaka, rebalansiranje ETF-ova i nisku likvidnost, što povećava volatilnost. Istorijski trendovi ukazuju na korekcije nakon vrhova, a trenutni grafikoni ukazuju na oporavak praćen daljim padovima.

“Iako je Trampova administracija podržavala kriptovalute (na primer, izvršne naredbe koje podstiču rast i radna grupa SEC-a), puna implementacija propisa poput GENIUS zakona ili zakona o strukturi tržišta odložena je do početka ili sredine 2026. godine. I dalje postoji kratkoročna neizvesnost, posebno sa predstojećim srednjoročnim izborima”, navodi Gudurić.

Sa druge strane, mnoge prognoze su i dalje optimistične na duži rok, predviđajući da bi bitcoin mogao da dostigne i nivoe od 120.000 do 170.000 dolara u 2026. godini zbog institucionalnog usvajanja, priliva ETF-ova i regulatorne jasnoće. Prema kompanijama poput Grayscale i Bitwise, 2026. godina će biti „institucionalna era“, obeležena stalnim dobicima, a ne ozbiljnim medveđim tržištem.