Na rast inflacije u januaru najviše uticalo poskupljenje grejanja za domaćinstva

Inflacija u Srbiji u januaru je povećana na mesečnom, ali smanjena na međugodišnjem nivou. Mesečna inflacija je povećana isključivo pod dejstvom privremenih faktora jer je, pri smanjenoj baznoj komponenti, povećana nebazna, navodi se u analizi autora stručnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Ekonomisti navode da je reč o baznoj inflaciji u najužem smislu, koja odražava dugoročnu tendenciju opšteg rasta cena. Bazna inflacija u najužem smislu ne obuhvata rast cena: energije, prehrambenih proizvoda (hrane i bezalkoholnih pića), alkoholnih pića niti cigareta.

Mesečna bazna inflacija je smanjena od 0,5 odsto u decembru 2023. na 0,3 procenata u januaru 2024. godine, dok je mesečna nebazna inflacija povećana od 0,2 u decembru 2023. na 0,3 odsto u januaru 2024.

Istovremeno se, navode autori analize, po doprinosu rastu mesečne inflacije u januaru ove godine istaklo poskupljenje energije za domaćinstva, pre svega zbog povećanih cena centralnog grejanja po kilovat-času.

Energija za domaćinstva je poskupela za 0,1 odsto i u decembru 2023. i u januaru 2024, ali je cena centralnog grejanja po kilovat-času u decembru 2023. ostala na prošlomesečnom nivou – dok je u januaru 2024. povećana za 1,8 procenata.

Kada je reč o međugodišnjoj inflaciji, ona je smanjena u januaru pretežno pod dejstvom privremenih faktora. Na međugodišnjem nivou u decembru 2023. i januaru 2024. zabeležena je bazna inflacija od 6,5 i 5,9 odsto, te nebazna inflacija od 8,6 i 6,9 procenata.

Analitičari ukazuju da su smanjenju međugodišnje inflacije u januaru 2024. u odnosu na decembar 2023. prethodile promene u strukturi potrošačke korpe.

“Pre svega, u januaru 2024. povećan je udeo stavki čiji je međugodišnji rast cena (kao negativan) bio ispod donje granice cilja. Udeo ovih stavki je povećan od 22,87 u decembru 2023. na 26,01 odsto u januaru 2024, dok je međugodišnji pad njihovih cena smanjen od -3,3 u decembru 2023. na -2,7 odsto u januaru 2024. Takođe, u januaru je povećan udeo stavki čiji je međugodišnji rast cena bio u granicama cilja, a međugodišnji rast njihovih cena je smanjen. Udeo ovih stavki je povećan od 17,22 u decembru 2023. na 19,01 odsto u januaru 2024”, objašnjavaju razloge za međugodišnji pad inflacije u svojoj analizi ekonomisti koji su pisali za MAT.

Analitičari navode da je još jedan razlog za pad međugodišnje inflacije to što je ne samo smanjen udeo stavki čiji je međugodišnji rast cena bio iznad gornje granice cilja, nego i međugodišnji rast njihovih cena.

Udeo ovih stavki je smanjen sa 59,91 odsto u decembru 2023. na 54,92 procenata u januaru 2024. godine, a međugodišnji rast njihovih cena je smanjen sa 13,1 u decembru 2023. na 12 odsto u januaru 2024.

“Promene u trećoj grupi potrošačke korpe bile su ključne za smanjenje međugodišnje inflacije u januaru 2024. u odnosu na decembar 2023. godine”, istakli su analitičari.

Inflacija u odnosu na zemlje EU

Srbija je i u decembru 2023. i u januaru 2024. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju samo od jedne članice. U decembru 2023. i januaru 2024. međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena iznosila 7,5 i 6,4 odsto u Srbiji, dok je prosek u zemljama EU bio 3,4 i 3,1 odsto.

Srbija je imala manju međugodišnju inflaciju od Češke u decembru 2023, a manju međugodišnju inflaciju od Rumunije u januaru 2024. Međugodišnja inflacija je dostigla 7,6 odsto u Češkoj u decembru 2023, a 7,3 procenata u Rumuniji u januaru 2024.