Kamatne stope NBS nepromenjene

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

„Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou osmi mesec zaredom pre svega su opredelili opadajući, ali i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci i aktuelna srednjoročna projekcija inflacije, prema kojoj se povratak inflacije u granice cilja Narodne banke Srbije očekuje sredinom ove godine. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu“, piše u zvaničnom saopštenju NBS.

Inflacija u Srbiji je i početkom ove godine nastavila da se kreće opadajućom putanjom i, u skladu s procenama iz februarske srednjoročne projekcije Narodne banke Srbije, u januaru je iznosila 6,4 odsto.

„Daljem usporavanju inflacije doprineli su slabljenje troškovnih pritisaka i visoka baza kod cena hrane, kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, koji su uticali i na snižavanje bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na 5,9 odsto međugodišnje u januaru“, saopštila je centralna banka u našoj zemlji.

Narodna banka Srbije u ovoj godini očekuje da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda biti između tri i četiri odsto.

U narednom periodu Izvršni odbor NBS očekuje dalje smanjenje inflacije, njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja krajem ove godine i kretanje oko tog nivoa u srednjem roku. „Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.“

Podsetimo, kada inflacija stagnira ili se smanjuje, centralne banke obično reaguju snižavanjem referentnih kamatnih stopa, u cilju podsticanja potrošnje i nivoa investicija, a posledično i ekonomskog rasta. Kada centralna banka snizi referentnu kamatnu stopu krediti postaju jeftiniji i generalno se jača likvidnost svih učesnika u privredi.

Preterano snižavanje kamatnih stopa može imati i negativne posledice, kao što su inflacija imovine, povećanje zaduženosti ili slabljenje valute. Stoga centralne banke pažljivo procenjuju ekonomske uslove i koriste različite instrumente monetarne politike kako bi postigle ravnotežu između podsticanja rasta i kontrolisanja inflacije.

S druge strane, Narodna banka Srbije kao centralna banka u našoj zemlji, smatra da još nije došao trenutak za početak ciklusa smanjenja glavnih kamata, s obzirom da se inflatorna situacija praktično tek stabilizovala, a spoljni geopolitički uticaji ne pokazuju znake smirivanja.

Kako je ranije naglasio Izvršni odbor NBS, globalna inflacija opada brže od očekivanja i približava se pretpandemijskim nivoima, usled slabljenja troškovnih pritisaka, popuštanja zastoja u lancima snabdevanja i efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova većine centralnih banaka. Iako su svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u padu zbog globalno dobre poljoprivredne sezone, globalna neizvesnost može uticati na njihov rast i usporiti povratak inflacije u granice cilja u mnogim zemljama.

Od početka godine povećane su cene transporta, troškovi osiguranja i drugih logističkih usluga pod uticajem geopolitičkih tenzija i problema u dopremanju nafte, ali i drugih sirovina i proizvoda Crvenim morem i Sueckim kanalom. Iako se ova kretanja za sada nisu znatnije odrazila na svetske cene primarnih proizvoda, ni na inflaciju naših važnih trgovinskih partnera, a samim tim ni na cene proizvoda i usluga koje uvozimo, prema oceni Izvršnog odbora NBS, posebna opreznost po ovom osnovu je neophodna prilikom donošenja odluka monetarne politike.

„Dalja globalna fragmentacija može prouzrokovati znatne gubitke u svetskoj proizvodnji, uključujući i negativne efekte na naše glavne trgovinske partnere. U takvim uslovima, smanjuju se i očekivanja da bi vodeće centralne banke, američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka, mogle i pre sredine godine da započnu sa ublažavanjem monetarne politike“, istakli su u Narodnoj banci Srbije.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. aprila 2024. godine.