Region Zapadnog Balkana uglavnom nadmašuje evrozonu po relativnoj stopi rasta

Svetska ekonomija ponovo pokazuje otpornost, ali na sve neravnomernijim osnovama, zaključuje Međunarodni monetarni fond u izveštaju za oktobar o Svetskim ekonomskim izgledima.

Globalni rast procenjuje se na 3,1 odsto ove godine i 3,4 odsto u 2027, nakon 3,5 odsto u 2025. Prognoza za 2026. ostala je ista kao u aprilu, dok je za 2027. godinu blago podignuta.

Dva velika talasa oblikuju sliku, rat na Bliskom istoku i investicioni bum veštačke inteligencije. Zatvaranje Ormuskog moreuza poremetilo je tok oko 20 miliona barela nafte dnevno, ali su preusmeravanje isporuka, veća proizvodnja izvan Persijskog zaliva i crpljenje zaliha ublažili udar. Prognozirana prosečna cena nafte u 2026. je na 95,74 dolara po barelu, a u 2027. na 87,39 dolara. Globalna inflacija porašće na 4,7 odsto, a 2027. pasti na 4,1 odsto.

SAD ostaju jedan od stubova rasta. Rast u SAD procenjuje se na 2,3 odsto i u 2026. i u 2027, uz podršku potrošnje, tehnoloških investicija i činjenice da je zemlja neto izvoznik energije. U drugom kvartalu privreda je porasla 2,2 odsto na godišnjem nivou, posle 2,5 odsto u prvom.

Inflacija bi se ove godine mogla zadržati na 3,6 odsto, a 2027. pasti na 2,8 odsto. Nezaposlenost se kreće oko 4,2 odsto, dok deficit tekućeg računa iznosi oko 3,9 odsto BDP-a.

Kina usporava. Rast se za 2026. procenjuje na 4,5 odsto, a za 2027. godinu na 4,0 odsto, nakon 5,0 odsto u 2025. godini. U drugom kvartalu bio je 4,3 odsto na godišnjem nivou, uz slabu domaću potrošnju i probleme na tržištu nekretnina, koje delimično nadoknađuje snažan izvoz. Inflacija ostaje niska, oko 1,0 odsto u 2026, a višak na tekućem računu dostiže 4,0 odsto BDP-a. Kina i SAD zajedno čine oko 40 odsto globalnih neravnoteža tekućih računa.

U evrozoni je slika skromnija. Rast se procenjuje na 1,1 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027, što je neizmenjeno u odnosu na izveštaj iz aprila, uz teret skupe energije i slabo poverenje potrošača. Inflacija u evrozoni iznosiće 3,1 odsto ove godine i 2,8 odsto sledeće, a nezaposlenost oko 6,3 odsto. Nemačka bi trebalo da raste 1,3 odsto, Španija 2,5 odsto, a Francuska 0,4 odsto.

Region Zapadnog Balkana uglavnom nadmašuje evrozonu. Slovenija, članica evrozone, beleži najjači skok sa rastom od 1,5 odsto u 2025. godini, 3,2 odsto u 2026, uz inflaciju od 3,5 odsto i nezaposlenost od 3,9 odsto. Hrvatska usporava sa 3,4 na 2,2 odsto, a inflacija će ostati visokih 4,5 odsto. Deficit tekućeg računa Hrvatske penje se na 4,4 odsto BDP-a.

Srbija bi, prema projekciji, ubrzala sa 2,0 odsto u 2025. na 3,3 odsto u 2026, a potom na 4,0 odsto u 2027. Inflacija će ove godine pasti na 3,1 odsto, ali se 2027. vraća na 4,2 odsto. Nezaposlenost ostaje visoka, oko 8,6 odsto, a deficit tekućeg računa smanjuje se sa 4,9 odsto BDP-a u 2025. na 3,5 odsto u 2027.

Bosna i Hercegovina raste stabilno, 2,3 odsto u 2026. i 2,6 odsto u 2027, ali uz ubrzanje inflacije na 5,0 odsto i najvišu nezaposlenost u regionu, od 12,2 odsto. Severna Makedonija beleži rast od 3,5 odsto ove godine i 3,2 odsto sledeće, uz inflaciju oko 4 odsto i nezaposlenost od 11,5 odsto. Deficit tekućeg računa raste na 5,8 odsto BDP-a.

Albanija bi rasla 3,5 odsto u 2026. i 3,2 odsto u 2027, uz inflaciju od 3,2 odsto i nezaposlenost od 8,7 odsto. Crna Gora ima rast od 3,0 odsto ove godine i 2,8 odsto sledeće, uz inflaciju od 3,5 odsto. Njen deficit tekućeg računa, oko 19,7 odsto BDP-a, daleko je najveći u regionu i izdvaja je kao najranjiviju zemlju po tom pokazatelju.

Rizici ostaju pogoršani, produženje rata, rast cena energije i hrane, preispitivanje očekivanja od veštačke inteligencije i visoki javni dugovi.

MMF poručuje da je obnova fiskalnog prostora hitna, da pomoć domaćinstvima treba da bude privremena i ciljana, a da centralne banke ostanu fokusirane na stabilnost cena.

Dugoročno, rast do 2031. ostaje slab, oko 3,2 odsto godišnje, naspram 3,7 odsto u periodu 2000–2019. Očekuje se da će rast obima svetske trgovine usporiti tokom 2026, a potom se stabilizovati u 2027. godini.