Očekivani realni rast BDP-a Srbije ove godine 3,3 procenta

Realni rast BDP-a u Srbiji u 2025. godini bio je 2,0, odsto, dok su potrošačke cene porasle za 3,9 procenata, a nezaposlenost je bila 8,7 odsto, navedeno je u najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda o izgledima svetske ekonomije. Projekcije MMF-a za tekuću godinu predviđaju rast BDP-a za 3,3 odsto, dok se u idućoj godini očekuje rast od 4,0 procenata. Kada je reč o inflaciji u tekućoj godini, projekcija pokazuje da se očekuje da će on biti 3,1 odsto, a u narednoj godini 4,2 procenta.

MMF predviđa da će nezaposlenost u Srbiji ove godine blago opasti na 8,6 procenata, a u idućoj godini na 8,5 odsto. Bilans tekućeg računa Srbije oslabio je u 2025. godini za – 4,9 odsto, dok projekcija predviđa pad od – 4,6 odsto u ovoj i – 3,5 procenata u narednoj godini. Istovremeno, u izveštaju se navodi da je prosek realnog rasta BDP-a prošle godine u celoj Evropi bio 1,6 odsto, da su potrošačke cene porasle za 6,2 procenta, dok za nezaposlenost nisu navedeni podaci.

Svetska privreda ponovo je pokazala otpornost na poremećaje. Rast ulaganja u tehnologiju, postojeće rezerve i prilagođavanje kompanija i država pomogli su da se ublaže posledice geopolitičkih sukoba i drugih poremećaja u međunarodnoj trgovini. Ipak, očekuje se usporavanje globalnog privrednog rasta sa 3,1 odsto u 2026. godini, dok bi u 2027. mogao da ubrza na 3,4 odsto. Istovremeno, globalna inflacija trebalo bi da poraste na 4,7 odsto ove godine, a zatim da se smanji na 4,1 odsto naredne. Najteži položaj imaće zemlje koje uvoze energente, a nisu uključene u lance vrednosti povezane sa tehnološkim sektorom.

Dosadašnja otpornost, međutim, ne može se neograničeno održavati, a rizici su pretežno usmereni ka slabijem rastu. Dodatno zaoštravanje sukoba, promena očekivanja u vezi sa veštačkom inteligencijom, novi trgovinski sporovi i problemi u javnim finansijama mogli bi dodatno da uspore svetsku privredu.

Suprotan scenario moguć je ukoliko se ulaganja u veštačku inteligenciju ubrzaju, njena primena donese veći rast produktivnosti ili dođe do trajnijeg smirivanja geopolitičkih sukoba i trgovinskih tenzija.

Fiskalna politika mora da bude delotvornija u odgovoru na velike poremećaje, ali i da obezbedi veći prostor za buduće intervencije kroz mere za povećanje prihoda države.

U izveštaju se navodi da bi tokom kriza troškova života vlade trebalo da očuvaju cenovne signale na tržištu, umesto da ih narušavaju širokim subvencijama, i da pomoć usmere na privremenu novčanu podršku najugroženijim domaćinstvima.

Izveštaj takođe razmatra posledice promena poreza na dobit preduzeća i zaključuje da one zavise i od načina na koji se te promene finansiraju. Smanjenje poreza finansirano zaduživanjem može kratkoročno da podstakne domaću privrednu aktivnost, ali istovremeno da negativno utiče na druge zemlje.

Dugoročno, efekti po inostranstvo mogu postati pozitivni zahvaljujući prenosu znanja između zemalja. Međutim, smanjeni budžetski prihodi mogu ograničiti javna ulaganja u samoj zemlji, naročito u privredama u nastajanju i zemljama u razvoju.