Najviše kredita krajem 2023. uzimala preduzeća iz sektora nekretnina, građevinarstva i saobraćaja

Izveštaj Narodne banke Srbije o trendovima u kreditnoj aktivnosti pokazuje da su pozajmice privredi u 2023. godini povećane za 0,9 odsto. Krediti privrednicima tokom četvrtog tromesečja 2023. povećani su za 8,4 milijarde dinara ili 0,5 odsto, vođeni rastom investicionih i kredita za likvidnost i obrtna sredstva.

Takva kretanja uticala su na rast učešća investicionih kredita u ukupnim pozajmicama privredi na 41,9 odsto, a učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva povećano je na 46,8 procenata.

Posmatrano po delatnostima, tokom četvrtog tromesečja najviše su se zadužila preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama, građevinarstva i saobraćaja, dok je smanjeno zaduženje preduzeća iz oblasti trgovine i energetike.

Iz NBS kažu da je pod uticajem rasta zaduženja mikro i srednjih preduzeća učešće kredita u segmentu MSP u ukupnim kreditima privredi u decembru povećano na 59,1 odsto.

Posmatrano u nominalnom izrazu, stanje kredita privredi u decembru iznosilo je 1.611,5 milijardi dinara, a njihovo učešće u BDP-u 19,9 odsto, što je za 2,6 procentnih poena niže nego krajem 2022. godine.

Prema nameni, privrednici su najviše podizali investicione kredite (8,3 milijardi dinara), čiji je međugodišnji rast u decembru iznosio 4,4 odsto. Zatim su se zaduživali kreditima za likvidnost i obrtna sredstva (5,5 milijardi dinara), koji u 2023. beleže blagi međugodišnji pad zbog dospeća kredita iz garantnih šema.

Takva kretanja uticala su na to da tokom poslednjeg kvartala učešće investicionih kredita u ukupnim kreditima privredi bude povećano na 41,9 odsto, sa 41,6 odsto krajem trećeg tromesečja, a učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva na 46,8 procenata. Slede ih ostali nekategorisani i uvozni krediti, na koje se odnosi 6,5 i 3,8 odsto, respektivno.

Ročnost kredita odobrenih privredi dodatno je povećana tokom posmatranog perioda i krajem decembra učešće dugoročnih kredita u ukupnim zajmovima privredi iznosilo je 88,1 odsto naspram 86,3 u septembru 2023. godine i 81,7 procenata u decembru 2022.

Obim novoodobrenih kredita privredi u četvrtom tromesečju iznosio je 345 milijardi dinara, što je za devet procenata više nego u istom periodu 2022. Najzastupljeniji su i dalje krediti za likvidnost i obrtna sredstva (63,8 odsto), čiji je iznos viši za 32,1 procenat nego u istom periodu 2022, pri čemu je nešto više od polovine tih kredita bilo odobreno velikim preduzećima.

I dalje nizak udeo problematičnih kredita

Učešće nenaplativih kredita (NPL) u ukupnim kreditima privredi u decembru iznosilo je 2,1 odsto. U odnosu na delatnosti učešće NPL u decembru kretalo se između 0,8 odsto za energetiku i 4,9 procenata za poljoprivredu, dok je u sektorima saobraćaja i poslovanja nekretninama zabeležilo nove najniže vrednosti.

“To pokazuje da su mere ekonomske podrške tokom pandemije bile adekvatne i pravovremene i da je i po njihovom prestanku održan kvalitet aktive banaka. To potvrđuje da rast troškova otplate postojećih kredita privrede nije za posledicu imao rast NPL. U odnosu na jul 2015, odnosno neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, učešće NPL-a u ukupnim kreditima privredi niže je za 22,8 procentnih poena., a najizraženije smanjenje beleži se kod sektora građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine”, navodi se u izveštaju NBS.

Pooštravanje uslova nastaviće se i u ovoj godini

Rezultati januarske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u skladu sa očekivanjima iz prethodne ankete, blago pooštrile standarde za odobravanje kredita privredi, što se očekuje i za prvo tromesečje 2024. Pooštravanje je bilo slično kao tokom prethodnih perioda, pri čemu su standardi pooštreni i za dinarske i za devizno indeksirane kredite.

Pooštravanje standarda odnosilo se na velika preduzeća, dok su standardi za mala i srednja i poljoprivrednike ublaženi. Na pooštravanje standarda uticali su, pre svega, viši troškovi izvora finansiranja, a zatim delovanje konkurencije i povećana percepcija rizika usled neizvesnosti u pogledu opšte ekonomske situacije, rizičnost zahtevanog kolaterala i problematična potraživanja, što se odrazilo na manju spremnost za preuzimanje rizika.

Prema rezultatima ankete, tokom četvrtog tromesečja smanjene su kamatne marže pre svega za mala i srednja preduzeća. S druge strane, dodatno su pooštreni zahtevi u pogledu kolaterala i smanjen maksimalni iznos kredita. Zahtevi u pogledu ročnosti kredita nisu menjani godinu dana, a provizije i naknade drugo tromesečje zaredom.

Prema oceni banaka, tražnja privrede za dinarskim kreditima povećana je, dok je tražnja za deviznim kreditima smanjena. Ukupno posmatrano, tražnja preduzeća je blago smanjena.

Prema oceni banaka, tražnju privrede za kreditima podsticali su finansiranje obrtnih sredstava i investicija i restrukturiranje duga, dok su akvizicije delovale u suprotnom smeru. Banke očekuju rast tražnje privrede za kreditima u prvom kvartalu ove godine, vođen finansiranjem obrtnih sredstava i restrukturiranjem dugova.