Nijedna regionalna banka ne može da kaže da je završila sa rastom kamatnih stopa

Dok su američke Federalne rezerve u sredu saopštile da će posle 15 meseci pauzirati svoj niz povećanja kamatnih stopa i sačekati da dosadašnja podizanja kamata pokažu pun efekat na ekonomiju, Evropska centralna banka (ECB) odlučila je u četvrtak da još jednom podigne tri ključne kamate za po 0,25 odsto, na najviši nivo u poslednje 22 godine, upozoravajući da je inflacija daleko od povlačenja u ciljane okvire.

U svom saopštenju ECB navodi da se rast cena smanjuje, ali predviđa da će predugo ostati na visokom nivou. Takođe se ističe da se Upravni savet odlučno zalaže za što brži povratak inflacije u ciljani okvir do dva odsto, kao i da je u tom cilju doneta odluka o povećanju tri ključne kamatne stope.

Iste namere ima i Narodna banka Srbije koja je na svom junskom sastanku podigla referentnu kamatnu stopu za 0,25 procenta, na 6,25 odsto.

“Odluka je doneta sa ciljem da se izbegne rast inflacionih očekivanja i kako bi se obezbedilo još brže usporavanje inflacije u narednom periodu i osigurao njen održivi povratak u granice cilja. Nijedna vodeća niti regionalna centralna banka koja se nalazi u režimu inflacionog targetiranja, kao ni Narodna banka Srbije, ne može eksplicitno da kaže da je završila sa povećanjem kamatnih stopa i da u narednom periodu ne postoji mogućnost dodatnog zaoštravanja monetarne politike. Takođe, sve centralne banke najavile su da će o kamatnim stopama u narednim mesecima odlučivati u skladu sa podacima koji budu pristizali i u skladu sa kretanjem ključnih faktora inflacije”, navode iz centralne banke za Biznis.rs.

Paralelno sa odlučivanjem o kamatnim stopama NBS će nastaviti da čuva relativnu stabilnost deviznog kursa kako bi se umanjio prenos međunarodnih šokova na srpsku ekonomiju i kako bi očuvala poslovno, investiciono i potrošačko poverenje na visokom nivou, u meri u kojoj je to moguće u ovakvim okolnostima.

Inflacija u evrozoni pala je sa rekordnih 10,6 odsto u oktobru prošle godine na 6,1 odsto u maju. To je posledica sniženih troškova energije, a ECB je zabrinuta da dug period inflacije predstavlja rizik od spirale rasta plata i troškova. Plate u evrozoni porasle su u proseku za 5,2 odsto u prvom kvartalu tekuće godine.

Predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i predsednik Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić u razgovoru za Biznis.rs kaže da će se, naravno, pratiti kretanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke koja vodi dosta rigoroznu politiku.

“Stopa inflacije je na izrazito opadajućoj putanji, ali je visoka u pogledu nivoa, pa zato ECB preduzima ovakve mere. Osim iznenadnih poremećaja očekuje se stabilno smanjenje inflacije. Neki rizici postoje jer su cene hrane i dalje veoma visoke”, ocenjuje Hanić.

Očekuje se slabljenje inflatornih pritisaka u narednom periodu

Inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalje izazivaju zabrinutost iako su svetske cene energenata, pre svega električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda smanjene, a pokazatelji koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije.

“Slabljenje inflatornih pritisaka je već počelo i trebalo bi ne samo da se nastavi, već i da ubrza u drugoj polovini godine. Krajem godine očekujemo da se međugodišnja inflacija spusti na nivo od oko osam odsto. Povratak inflacije u granice cilja od 3±1,5 procenata očekujemo sredinom sledeće godine. Rizika svakako ima, ali procenjujemo da su simetrični. Drugim rečima, procenjujemo da su odstupanja ostvarene inflacije od projektovane moguća u oba smera i da je verovatnoća odstupanja podjednaka”, objašnjavaju iz NBS.

Ključni rizici potiču od međunarodnih faktora koji su se poslednjih godina pokazali kao izuzetno nepredvidivi.

“Glavni domaći rizik je predstojeća poljoprivredna sezona, za koju smo za potrebe projekcije inflacije vrlo oprezno pretpostavili da će biti nešto bolja od prethodne, ali i dalje ispod prosečne”, ističu naši sagovornici.

Predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i predsednik Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da je uticaj inflacije očigledan, naročito u pogledu tražnje za kreditima.

“Svako povećanje referentne kamatne stope dovodi do porasta kamatnih stopa poslovnih banaka u istoj ili manjoj meri i ne nužno odmah. Ali u svakom slučaju rastom kamatnih stopa smanjuje se i tražnja za kreditima jer novac poskupljuje. To se nepovoljno odražava na privredu u tom smislu da je teže da preduzeća nađu toliko profitabilne projekte koji će pre svega moći da pokriju troškove za otplatu rate kredita. U tom smislu se smanjuje investiciona aktivnost, kao i mogućnsoti da se poveća proizvodnja”, objašnjava Hanić.

Kada je reč o stanovništvu, otežan je dolazak do stambenih kredita, pa se taj pad tražnje dalje nepovoljno odražava na građevinsku aktivnost, koja je kao grana povezana sa desetinama drugih.

“Ali, ja se lično nadam da je inflacija krenula silaznom putanjom i kada se uzastopno nekoliko meseci pokaže da ona opada da će do kraja godine tempo dovesti do toga da se smanji na polovinu nivoa sa početka 2023”, ističe Hanić.

Na kraju sledeće godine inflacija bi mogla da bude i tri procenta?

Ukoliko se ostvari aktuelna projekcija inflacije Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija na kraju 2023. godine iznosiće oko osam odsto, dok bi na kraju 2024. trebalo da iznosi oko tri procenta, prognoze su NBS.

“Do značajnijeg slabljenja međugodišnje inflacije trebalo bi da dođe u drugoj polovini ove godine, a ukoliko ne bude nepredviđenih okolnosti, očekujemo da se to smanjenje nastavi i u prvoj polovini sledeće godine”, zaključuju iz NBS.

Sutra: Da li sledi „letnja pauza“ u podizanju kamatnih stopa na ključnim tržištima?