Niže kamate najviše će značiti građanima za refinansiranje postojećih pozajmica

Dok ukupno zaduživanje stanovništva i privrede raste, poslovne banke u Srbiji polako se pripremaju za uvođenje povoljnijih kredita za građane i penzionere sa nižim primanjima. Naime, do 15. septembra imaju rok da ažuriraju svoje ponude i u njih uvrste posebne kreditne proizvode namenjene zaposlenima sa mesečnim primanjima do 100.000 dinara i penzionerima.

Prema najavama Narodne banke Srbije, u ponudi će se naći potrošački i gotovinski krediti do milion dinara, kao i krediti za refinansiranje pozajmica bez ograničenog iznosa, a sa donjom granicom kamatne stope od 7,5 odsto. Posebni gotovinski krediti do milion dinara i krediti za refinansiranje biće namenjeni penzionerima sa uključenim životnim osiguranjem, sa donjom granicom kamate od 10,5 odsto.

Takođe, u ponudi banaka naći će se i posebni stambeni krediti za kupovinu prve stambene nepokretnosti namenjeni zaposlenima čija su redovna mesečna primanja do 100.000 dinara, uz kamatnu stopu koja je do 0,5 p.p. niža od prosečne nominalne kamate po kojoj su banke do sada u okviru svojih standardnih ponuda nudile stambene kredite.

Navedeni kreditni proizvodi biće objavljeni kao posebna ponuda banaka na njihovim internet prezentacijama, u trajanju od najmanje 12 meseci. Prilikom njihovog odobravanja neće se naplaćivati naknade za obradu kreditnih zahteva.

Živanović: Boljitak će najbrže osetiti ljudi sa naskromnijim primanjima

Komentarišući najavljene mere profesor Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije (BBA), ističe da ekonomska teorija i praksa ovakav vid obraćanja države i centralnih banaka naziva moralnim apelima, a u takvim prilikama – kada se regulator obrati kroz odluku ili samo preporukom – komercijalne banke odreaguju gotovo u punoj meri pozitivno.

“Banke su konzervativne institucije i uvek odreaguju sa stilom, svesne da su mere usmerene sa ciljem stabilizacije tržišnih prilika i bankarskog sistema. Naravno, i pridržavajući se poslovice – ‘ukoliko želiš da živiš u Rimu, ne treba da se zameraš sa papom’. Tako će biti i kod nas, komercijalno-bankarski sistem će odreagovati pozitivno. Međutim, takve mere se ne sprovode na dugi rok, one se uglavnom kasnije razrađuju i dopunjuju. Banke će se, u samom startu, pridržavati apela i postupati u skladu sa njima, ali to će trajati do trenutka dok mere ne počnu da ugrožavaju njihove materijalne interese. One ipak, i u krajnjoj instanci, odgovaraju svojim akcionarima”, ocenjuje Živanović u razgovoru za Biznis.rs.

Prema njegovom mišljenju, cilj ovih mera je da olakšaju položaj najugroženijima, to jest siromašnijem delu stanovništva, prilikom zaduživanja kod banaka, kao i zaštita u slučaju nemogućnosti redovne otplate anuiteta kod određene grupe stambenih kredita.

“Na kratak rok mere će doprineti povoljnijem zaduživanju, prevashodno u prvoj grupi gotovinskih i potrošačkih kredita. U drugoj, kada su u pitanju stambeni krediti i duži rok, posebno će doprineti mere koje će se odnositi na zaštitu od radikalnih izvršnih postupaka. Boljitak će najbrže osetiti ljudi sa naskromnijim primanjima koji vegetiraju na permanentnom ‘kreditnom dopingu’, i to ne od novog kreditnog zaduživanja, već prevashodno od refinansiranja. Njima će i male uštede u otplati kredita značiti. Takvih kredita će i biti najviše”, ističe naš sagovornik.

To će, kako kaže, malo “zaboleti i banke” jer nove kredite nisu plasirali, a budžetirani i postojeći portfolio iznenada donosi manji prihod.

“Do neke naglašeno velike kreditne ekspanzije neće doći. Banke će malo spustiti cenu, ali kriterijume odobravanja ne. Najviše će doći do kreditnog prepakivanja”, navodi Živanović.

Na pitanje kako će se nove mere odraziti na bankarski sektor, profesor BBA ocenjuje da neće značajno uticati na njihovo poslovanje, jer pojedine banke, posebno velike i sistemski značajne, povremeno “flertuju” sa tržištem gotovinskih kredita izlazeći sa akcijama, privremenim ponudama i slično, sa kamatama koje su slične ili čak i ispod maksimalne kamatne stope u najavljenim merama od 7,5 odsto.

“To nedvosmisleno ukazuje, da mogu da podnesu planiranu ‘patos’ stopu, koja je realno i dobro odmerena, bar u ovom trenutku. U skladu je sa inflatornim očekivanjima, tromesečnim BELIBOR-om i ponuđenim depozitnim kamatnim stopama. Činjenica je da su banke ostvarile visoke profite, posebno velike i sistemski značajne, međutim rast više duguju naknadama, kao i racionalizaciji troškova usled značajnog smanjenja troškova radne snage i njihovom supstitucijom digitalizacijom i ulaganjima u informatičku infrastrukturu, nego samom povećanju nominalnih kamatnih stopa”, smatra on.

Ipak, Živanović dodaje da kod intervencija treba biti oprezan i da komercijalne banke i regulator treba da rade usklađeno i odgovorno.

“Nema mesta euforiji. Mi smo pristojno tržište, ali treba promišljati i poteze vući hladne glave, uz puno uvažavanje interesa komercijalno-bankarske industrije, da nam se ponovo ne desi odlazak bankarskih titana, kao što su bile francuske i holandska banka”, zaključuje profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović.

Najviše novca građani duguju za gotovinske i stambene kredite

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i građana Srbije u avgustu ove godine iznosili su oko 4.113 milijardi dinara, a ukupan dug prema bankama bio je veći za 11,3 odsto nego u istom periodu 2024.

Pozajmice privredi premašile su 2.220 milijardi dinara, pa su se tako pravna lica zaduživala za devet odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite iznosila oko 90 milijardi dinara i veća su za 20,1 odsto u odnosu na avgust 2024. godine, pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.

Kada je reč o stanovništvu, dug građana prema bankama iznosio je 1.802 milijarde dinara i bio je za 13,9 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine. Građani su najviše dugovali na ime gotovinskih kredita – 878,18 milijardi, a slede stambeni i krediti za adaptaciju – 763,29 milijardi dinara.

Na trećem mestu po vrstama kredita stanovništvu nalaze se poljoprivredne pozajmice, koje su iznosile 93,62 milijardi dinara. Ostale vrste kredita iznosile su 43,90 milijardi dinara, a potrošački zajmovi 23,10 milijardi dinara.

Ukupno učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosilo je dva odsto. Najveća docnja zabeležena je kod preduzetnika – 4,1 odsto, zatim kod pravnih lica – 2,4 odsto, dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, budući da je učešće docnje građana iznosilo 1,3 odsto.