Pad inflacije očekivan tek u drugoj polovini 2023. godine

Ubrzanje međugodišnje inflacije u oktobru vođeno je u najvećoj meri višim rastom cena hrane koje, zajedno sa cenama energenata, i dalje doprinose kretanju ukupne inflacije sa blizu 70 odsto. Međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu više da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u prošlom mesecu je iznosila 9,5 procenata.

„Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija će ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji. Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini 2023. godine, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta“, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji za novembar 2022.

U izveštaju NBS naglašeno je da su nastavak globalnih troškovnih pritisaka i dalji rast uvozne inflacije, u periodu od prethodnog izveštaja, uticali na odluku Izvršnog odbora centralne banke da nastavi da povećava referentnu kamatnu stopu za po 50 baznih poena u septembru, oktobru i novembru, tako da ona trenutno iznosi 4,5 odsto.

Dodaje se da je u uslovima povišenih troškovnih pritisaka i nastavka geopolitičkih tenzija međugodišnja inflacija u Srbiji, kao i u drugim zemljama, tokom trećeg tromesečja nastavila da raste i u septembru je iznosila 14 procenata, što je bilo u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije.

„Povišene proizvođačke i uvozne cene uticale su na to da i međugodišnja bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) poraste na 8,6 procenata u septembru, ali se ona zadržala znatno ispod ukupne inflacije. Nižem nivou bazne inflacije nastavila je da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima“, piše u Izveštaju NBS.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković naglasila je da se inflacija u Srbiji tokom trećeg tromesečja kretala u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije iznetim u avgustu.

„I dalje je blizu dve trećine doprinosa međugodišnjoj inflaciji u Srbiji posledica rasta cena hrane i energenata. Ipak, u avgustovskoj projekciji očekivali smo da će inflacija najviši nivo najverovatnije dostići u septembru ove godine. Međutim, znatan rast cena energenata na svetskom tržištu prethodnih meseci i nastavak njihovog prenošenja na uvoznu inflaciju, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, za posledicu su imali nastavak rasta domaće inflacije na 15 odsto međugodišnje u oktobru, što je, usled materijalizacije prethodno navedenih rizika, iznad naših ranijih očekivanja„, obrazložila je guvernerka.

Dodala je da su slična odstupanja od projektovane inflacije imale i druge centralne banke u regionu u režimu ciljanja inflacije, kao i Evropska centralna banka, usled makroekonomskih dešavanja.

Smanjena projekcija BDP-a na dva do tri odsto

Projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu Narodna banka Srbije je smanjila na raspon od dva do tri odsto. Na reviziju stope rasta, prema rečima Tabaković, uticala je materijalizacija rizika na koje je NBS ukazala u avgustu, poljoprivredna sezona koja je bila ispod očekivanja, ali i prekid u snabdevanju gasa iz Rusije u Evropu.

Ekonomska aktivnost Srbije je usporila, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku. U trećem kvartalu ove godine rast BDP-a je iznosio 1,1 odsto. Na usporavanje rasta je, prema rečima guvernerke, uticala poljoprivreda, smanjenje eksterne tražnje, nastavljen rast troškova privrede, koji se odražava na nižu aktivnost u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji.

Guvernerka je naglasila i da je zbog niskog vodostaja nastavljen pad aktivnosti u sektoru energetike.

Upitana da li smo dostigli pik inflacije, ona je ocenila da je rast cena morao da se desi.

„Kako mogu da tvrdim da je 15 odsto inflacije vrhunac i da ona neće nastaviti da raste, kada se dešavaju stvari o kojima nemamo ni saznanja, niti možemo da ih predvidimo ni u najcrnjim scenarijima. Pošto je inflacija neki prosek svih cena na koje međunarodni faktori (cene energenata i berzanskih proizvoda) utiču u velikoj meri, i recesija koja se evidentno dešava u Evropi utiče na mogućnost izvoza proizvoda iz Srbije ka našim najvećim trgovinskim partnerima kao što su Nemačka i Italija. Bila bih neozbiljna ako bih tvrdila da je ovo pik inflacije“, ocenila je guvernerka.

Tabaković je naglasila da NBS očekuje, prema svim scenarijima koje imaju, da će se inflacija u narednih četiri do pet meseci zadržati na nekom visokom nivou, ali da po modelima koje razvijaju godinama ne očekuju da će se desiti rast veći od jednog procenta.