Penzijski fondovi žele ETF-ove, NBS kaže da ulažu više tamo gde već mogu

Dobrovoljni penzijski fondovi kao mogućnost štednje i investiranja za sigurniju starost postoje u Srbiji malo duže od dve decenije, tokom kojih je njihova imovina dostigla skoro 67 milijardi dinara (nešto manje od 600 miliona evra), dok je prosečan godišnji prinos iznosio 7,2 odsto.

Uvedene kao takozvani treći penzijski stub u koji novac mogu da uplaćuju građani samostalno, ali i firme za svoje zaposlene uz poreske olakšice, dobrovoljne penzije su sa skoro 320.000 članova postale jedna vrsta investicione alternative, iako prosečni prinos poslednjih pet godina ima tendenciju pada i iznosio je skromnih 4,2 odsto.

Direktorka društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future Snežana Ristanović kaže za Biznis.rs da je za dalji razvoj industrije neophodno modernizovati investicioni okvir, omogućiti veću diversifikaciju i postepeno povećati inostrana ulaganja, uz istovremeni razvoj domaćeg tržišta kapitala.

“Važno je i podizanje finansijske pismenosti građana, efikasnije uključivanje poslodavaca u sistem i jačanje uloge institucionalnih investitora, kako bi sistem kapitalizovane štednje postao snažniji oslonac finansijske sigurnosti građana u trećem dobu i ekonomskog razvoja Srbije”, smatra sagovornica koja je u industriji dobrovoljnih penzijskih fondova od samog početka.

Prema njenim rečima, niži prosečan prinos od 4,2 procenta u poslednjih pet godina odraz je, pre svega, izuzetno zahtevnog globalnog tržišnog okruženja obeleženog pandemijom, snažnim inflatornim pritiscima i naglim rastom kamatnih stopa, koji su globalno uticali na rezultate skoro svih institucionalnih investitora za koje je karakteristično konzervativno investiranje.

S obzirom na to da su dobrovoljni penzijski fondovi dugoročni institucionalni investitori sa naglašenim fokusom na sigurnost, takva tržišna kretanja su imala izraženiji efekat na njihovu imovinu jer je dominantno koncentrisana u državnim obveznicama.

Ristanović ističe da regulatorni okvir, iako postavljen sa ciljem očuvanja stabilnosti i zaštite članova fondova, u praksi sužava spektar raspoloživih investicionih opcija.

“Visoka koncentracija ulaganja u državne hartije od vrednosti uz ograničen pristup korporativnim obveznicama, investicionim fondovima, ETF-ovima i stranim tržištima smanjuje mogućnosti šire diverzifikacije i dugoročne zaštite realne vrednosti štednje”, kaže naša sagovornica.

Značajan potencijal za dalji razvoj, prema njenom mišljenju, leži u postepenoj modernizaciji investicionog okvira kroz uvođenje ETF-ova i drugih investicionih fondova, jačanje tržišta korporativnih obveznica i povećanje dozvoljenog učešća stranih ulaganja.

To bi omogućilo unapređenje strukture portfelja bez narušavanja konzervativnog karaktera štednje za privatnu penziju i veću otpornost fondova na tržišne cikluse, povećale potencijal dugoročnih realnih prinosa i dodatno ojačale atraktivnost dobrovoljnih penzijskih fondova kao pouzdanog vida štednje za budućnost.

Prema odluci NBS, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima mogu da ulažu imovinu fondova u:

• Dužničke hartije od vrednosti države i NBS bez ograničenja
• Dužničke hartije od vrednosti drugih navedenih izdavaoca do 50 odsto
• Akcije na domaćoj i evropskim berzama do 40 odsto  
• Novčane depozite u bankama do 35 odsto
• Investicione fondove do pet odsto
• Depozitne potvrde do 10 odsto
• Nepokretnosti u Srbiji do pet odsto
• Ukupno ulaganje u inostranstvu ne sme da prelazi 10 odsto

U šta ulažu (podaci za III kvartal 2025):

• Državne obveznice – 56,7 odsto
• Sredstva na kastodi računima – 23,5 odsto
• Akcije domaćih preduzeća – 11 odsto
• Oročeni depoziti kod banaka – 3,6 odsto
• Ulaganja u inostranstvu – 3,4 odsto

NBS poručuje: Potencijal nije iskorišćen

S druge strane, Narodna banka Srbije, kao regulator industrije dobrovoljnih penzijskih fondova, ocenjuje za Biznis.rs da društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima ne ulažu dovoiljno u instrumente koje već imaju na raspolaganju.

“Treba imati u vidu da su na kraju 2025. godine ulaganja u korporativne obveznice iznosila 1,4 odsto ukupne imovine fondova, dok su ulaganja u otvorene investicione fondove činila 0,8 odsto. Ukupno ulaganje u inostranstvu iznosilo je 5,3 odsto ukupne imovine fondova”, navodi centralna banka.

Navedeni podaci ukazuju da se postojeće zakonske mogućnosti ulaganja ne koriste u potpunosti, posebno kada je reč o ulaganjima u korporativne obveznice i pojedine oblike stranih investicija, pa bi se u tom smislu očekivalo da industrija pokaže veću proaktivnost u korišćenju trenutno dozvoljenih, a nedovoljno eksploatisanih instrumenata na domaćem tržištu, poručuju iz NBS.

Iz centralne monetarne institucije ističu da je razvoj domaćeg tržišta kapitala za njih jedan od prioriteta s obzirom na značaj tog tržišta za efikasnost monetarne politike i ukupan ekonomski razvoj.

“Iako je osnovni Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima donet pre dve decenije, uz značajnije izmene iz 2011. godine, NBS kontinuirano prati razvoj tržišta i, po potrebi, prilagođava regulatorni okvir kroz podzakonske akte”.

NBS aktivno radi i na daljem usklađivanju propisa u oblasti dobrovoljnih penzijskih fondova sa propisima Evropske unije i u tom procesu se razmatraju i mogućnosti ulaganja u alternativne i druge vrste investicionih fondova, uz doslednu primenu strogih kriterijuma procene rizika.

Imajući u vidu prirodu penzijskog sistema, gde su sredstva namenjena dugoročnoj sigurnosti, tolerancija na volatilnost ostaje ograničena, a zaštita interesa članova prioritet, ističu.

NBS navodi da uvođenje novih instrumenata ulaganja ne zavisi isključivo od inicijative industrije, već i od nivoa razvijenosti domaćeg tržišta kapitala, pri čemu centralna banka kao supervizor primarno mora da vodi računa o propisanim principima ulaganja imovine fondova, odnosno o strogom poštovanju načela sigurnosti, likvidnosti i diverzifikacije, a radi očuvanja vrednosti i rasta imovine članova.

Naime, za razliku od investicionih fondova koji su usmereni na kratkoročne i srednjoročne prinose, dobrovoljni penzijski fondovi imaju dugoročni investicioni horizont, sa ciljem ostvarivanja stabilnog prinosa, što opravdava konzervativniji pristup upravljanju imovinom.

Konačno, prilikom ocene atraktivnosti dobrovoljnih penzijskih fondova, neophodno je sagledati širi kontekst, a ne samo nominalni prinos. Poseban značaj imaju državni podsticaji, uključujući poreske olakšice i oslobađanje od doprinosa na uplate do propisanog iznosa, koji značajno utiču na ukupnu efektivnu korist za članove u odnosu na klasične oblike štednje, zaključuju iz NBS.

U Srbiji posluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova kojima upravljaju četiri društva za upravljanje. Imovina fonda je odvojena od imovine društva za upravljanje, a pravo na isplatu penzije stiče se sa navršenih 58 godina života, osim za članove pre 2011. godine koji to mogu da ostvare već sa 53 godine.