Prevarne šeme u finansijskom kriminalu postaju sve kompleksnije

Beograd će 12. i 13. novembra biti domaćin jednog od najistaknutijih evropskih događaja u oblasti digitalne forenzike i sajber bezbednosti – konferencije Digital Forensics.

Ovaj skup će, kako su najavili organizatori – Inicijativa za digitalnu forenziku Archibald, okupiti više od 400 visokih predstavnika iz međunarodnih i regionalnih javnih institucija, lidera iz industrije i finansijskih institucija, radi sveobuhvatnog dijaloga o sprečavanju i borbi protiv sajber kriminala i primera dobrih praksi u oblasti digitalne forenzike i sajber bezbednosti.

Biznis.rs je jedan od medijskih partnera konferencije, a nekoliko dana pred događaj razgovarali smo sa Vladimirom Grabulovim, ekspertom za digitalnu forenziku pri KPMG-u sa višegodišnjim iskustvom rada u ovoj oblasti. Grabulov će u okviru konferencije voditi radionicu fokusiranu na istrage korporativnih prevara.

S obzirom na Vaše bogato iskustvo u forenzičkim istragama, koje su ključne promene koje ste primetili u prirodi digitalnih prevara tokom poslednjih godina?

„Primetan je trend da prevarne šeme u finansijskom kriminalu postaju sve kompleksnije. Razlog leži u razvoju tehnologija koje rezultiraju izuzetno sofisticiranim metodama fišinga i društvenog inženjeringa za prikupljanje neophodnih podataka, koje će prevaranti zloupotrebiti kako bi izvršili prevaru u elektronskom poslovanju (prenos sredstava, krađa identiteta, i slično).

Bitno je napomenuti da ove metode najčešće ne podrazumevaju kompleksne sajber napade, već se i dalje oslanjaju na dobijanje informacija od strane ljudi koji su zaposleni u targetiranim kompanijama, ili su pak individualne žrtve prevare.“

Koji su najčešći izazovi sa kojima se korporacije suočavaju kada pokušavaju da preduprede digitalne prevare?

„Digitalne prevare često podrazumevaju udružene grupe aktera koji kontinuirano osmišljavaju nove metode prevare, naprednije od trenutnih sistema za detekciju. Samim tim, jasno je da su prevaranti ažurniji i stiču prednost nad korporacijama. Postoji veliki broj mogućih uzroka za ovo stanje – počev od uverenja korporacija da neće baš one biti žrtve prevare i nepostojanja adekvatnih sistema kontrola, do prevelikog oslanjanja na postojeće implementirane sisteme, a bez sagledavanja potrebe o nadgledanju i unapređenja ovih sistema.“

Na konferenciji Digital Forensics održaćete radionicu fokusiranu na istrage korporativnih prevara. Koje su to osnovne komponente efikasne strategije za prevenciju prevara?

„Pozitivna okolnost je da osnovni principi prevare ostaju nepromenjeni sa pojavom novih šema, što implicira da su i osnovni principi prevencije nepromenjeni. I dalje je najveći akcenat na povećanju svesti o prevarama, kao i rasprostranjenosti i štetnosti istih. Pored toga, prevencija se sastoji od definisanja etičkih pravila poslovanja i ponašanja, uvođenja internih kontrola koje se zasnivaju na raspodeli odgovornosti među pojedincima, kao i mogućnosti međusobne provere kako bi se obezbedila efektivnost uspostavljenih mera.“

Koliko su edukacija i obuka zaposlenih važni u smanjenju rizika od digitalnih prevara, i koje metode su se pokazale kao najefikasnije u praksi?

„Upravo je edukacija ljudi polazna tačka za povećavenje svesti o prevarama i njihovoj prevenciji. Nažalost, značaj edukacije najčešće je zanemaren, usled pretpostavke da je opšte poznat i da ne postoji potreba za usavršavanjem. Upravo je cilj radionice da posetioci steknu praktičan uvid kako i prevencija zahteva kontinuirano usavršavanje. Ovo se sastoji iz pokrivanja mnogobrojnih aspekata (od psihologije prevara, analize internih faktora, okruženja i regulative), do same metodologije i tehnika sprovođenja forenzičkih i predstavljanja njihovih rezultata.

Čvrsto verujem da ovako osmišljena radionica sa praktičnim primerima i mogućnostima da se čuju i razmene najnovija iskustva omogućava polaznicima da lako prisvoje materiju i aktivno učestvuju u razmatranju kako da smanje rizik od prevara.“

Na koji način digitalna transformacija i novi alati, kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje, mogu pomoći u ranom otkrivanju prevara?

„Najveća prednost veštačke inteligencije i mašinskog učenja jeste u mogućnosti da se obradi veliki broj podataka na osnovu zadatih kriterijuma i definisanih pravila, a uz izbegavanje grešaka usled ljudskog faktora. Jako je važno da razumemo da razvijanje ovih alata nosi velike rizike od zloupotrebe, pa da se opet vraćamo na ljudski faktor i neophodnost sinergije kako bi se omogućio kvalitetan input i razvoj ovih alata u cilju borbe protiv prevara.“