Rast evra u odnosu na dinar bio bi loš za privrednike zadužene u stranoj valuti

Da bi deprecijacija domaće valute mogla da poboljša konkurentsku poziciju privrede pogrešna je tvrdnja koje ignoriše realnost, navodi u svojoj analizi Ivan Nikolić u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

“Zaključno sa 6. decembrom Narodna banka Srbije je neto kupila 525 miliona evra (kupila 2.885 miliona evra i prodala 2.360 miliona evra). Ali prigovor vezan za „realniji“ kurs dinara i dalje pronalazi mesto u javnim nastupima nekih „akademskih“ ekonomista, izvlači se iz konteksta i zlonamerno interpretira”, ističe Nikolić.

On kaže da su u MAT-u u poslednje tri decenije nebrojano puta isticali da je održavanje relativne stabilnosti dinara prema evru kao referentnoj stranoj valuti, u okviru režima rukovođenog plivajućeg deviznog kursa, optimalna strategija za Srbiju.

Na taj način se postiže stabilnost cena, izvesnost poslovanja, sigurnost domaćem finansijskom sistemu i stranim investitorima, uz istovremeno zadržavanje nezavisnosti monetarne politike i mogućnosti prilagođavanja jakim eksternim šokovima.

Ekonomista Milan Kovačević se takođe slaže sa stavom da je nužno održavati stabilnost kursa.

“Ako bi evro sada poskupeo onda bi oni koji izvoze dobijali više dinara, a oni koji uvoze morali bi skuplje da plaćaju. Jednima odgovara jedno, drugima drugo. Međutim, ono što je vrlo važno – ako bi evro koštao 150 dinara onda bi mi napravili štetu ukupnoj našoj ekonomiji jer bismo morali da izvezemo mnogo više malina da bismo uvezli telefone”, kaže Kovačević u razgovoru za Biznis.rs.

On dodaje da bi skok evra zbog inflacije izazvalo još veću inflaciju, jer bi sve iz uvoza poskupelo za taj iznos.

“Drugo, ljudi koji imaju deviznu štenju imali bi više dinara, pa bi podigli domaće cene. Jedini argument koji poneko ima je da bismo onda mi više izvozili, ali to nije tačno zato što bi za tu svrhu trebalo da postoje izvozni kapaciteti koje mi nemamo. Ako bi se kurs promenio onda bi i privreda i građani koji su zaduženi u evrima propali”, ističe Kovačević.

Uticaj kursa na formiranje cena

U svojoj analizi “Ko ima koristi od deprecijacije kursa?” objavljenoj u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da u svakoj otvorenoj ekonomiji devizni kurs ima bitnu ulogu u formiranju potrošačkih cena.

“Kurs neposredno deluje na cene dobara koji potiču iz uvoza, bez obzira da li je reč o trajnim proizvodima za široku potrošnju ili intermedijarnim proizvodima i energentima, koji generišu troškove proizvodnje odnosno proizvođačke cene.”, objašnjava Nikolić.

Devizni kurs utiče na cene i posredno, preko tražnje za domaćim dobrima.

“Kada realni devizni kurs deprecira domaća dobra postaju relativno jeftinija u odnosu na strana dobra – tražnja za domaćim dobrima raste, što deluje inflatorno, i obratno. Kako ovo nije jednokratan proces, kolebljivost deviznog kursa i njegova transmisija ka ostalim cenama kreira i negativna inflaciona očekivanja. Njihovim gomilanjem, koje ide u korak sa gubitkom poverenja u kreatore politika, formira se koloplet rasta deviznog kursa i inflacije”, smatra Nikolić.

Veća inflacija provocira reakciju monetarnih vlasti, pooštravanje monetarnih uslova i rast referentne kamatne stope. To potencijalno uvećava prinos na ulaganja u domaćoj valuti, odnosno priliv stranog (portfolio) ulaganja. Konverzija deviza u domaću valutu deluje suprotno, u smeru jačanja domaće valute.

“Povrh toga, devizni kurs je eufemizam i za finansijski rizik građana i privrede. Promena deviznog kursa direktno menja njihovu eksternu likvidnost i solventnost. Da li će se kurs menjati, kao deo paketa strukturnih promena kroz koje ekonomija prolazi, i kakav će biti efekat tih promena opredeljuje zato i stepen spoljne zaduženosti te konkurentnosti same privrede. Rast uvoznih cena istiskuje inostranu konkurenciju. Domaćim proizvođačima to daje priliku da podignu cene. Povoljniji uslovi na tržištu domaće proizvođače u tom slučaju prirodno navode na zloupotrebe”, objašnjava autor.

U Srbiji je u prvih deset meseci 2022. godine saldo u razmeni energenata učestvovao u ukupnom deficitu spoljnotrgovinske razmene sa 44 odsto (prošle godine, u istom periodu, sa 28,2 odsto). Više od 30 odsto prirasta ukupne vrednosti robnog uvoza u ovom periodu duguje se uvozu energenata.

“U uslovima dramatičnog rasta cene energenata deprecijacija kursa bi samo dodatno opteretila troškove proizvodnje, investiciono i potrošačko poverenje, što bi za posledicu imalo i snažnije usporavanje privredne aktivnosti”, zaključuje ekonomista Ivan Nikolić.