Sledeća godina donosi mnogo veći pritisak za poslodavce

Ekonomska situacija u Srbiji, kao uostalom i u Evropi i svetu, opterećena je posledicama geopolitičkih dešavanja na svetskoj ali i regionalnoj sceni, posledicama troškova nastalih tokom pandemije koji su posebno pogodili određene grane industrije, cenama energenata koje su visoke i nije izvesno da li će se ta situacija stabilizovati u skorijoj budućnosti, kao i padom ekonomske aktivnosti kao posledicom svega prethodno navedenog.

Za privredu i građane to znači rast cene kapitala, posledično smanjene mogućnosti dolaska do kredita i nižu kupovnu moć, potrebu za racionalnijim raspolaganjem finansijskim sredstvima jer se suočavamo sa izazovima smanjene likvidnosti poslovanja, te se očekuje da će se to odraziti na poslovanje preduzeća i kvalitet života građana u narednoj godini.

Ovako trenutno ekonomsko stanje u Srbiji i regionu ocenjuje dr Slađana Benković, profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i šefica Katedre za finansijski menadžment i računovodstvo. U intervjuu za Biznis.rs ona govori o poslovnoj klimi i rezultatima poslovanja privrede na kraju ove godine, recesiji, efektima dešavanja u Evropskoj uniji na Srbiju, kao i o kamatama i energetskoj krizi.

Kakve rezultate poslovanja (preduzeća) očekujete na kraju 2022. godine? Kako u globalu ocenjujete poslovnu klimu u Srbiji tokom ove godine?

„Rezultati poslovanja za 2022. godinu su zadovoljavajući, imajući u vidu stanje na samom tržištu i prethodno navedene okolnosti koje su dovele do rasta inflatornih kretanja i cene kapitala, sa jedne strane, i pada industrijske proizvodnje u drugoj polovini godine. Verujem da će mnogo veći pritisak za poslodavce biti u narednoj godini, kada će izazov biti očuvanje proizvodnje, radnih mesta, izvoza, suočavanje sa nelikvidnošću poslovanja…“

Koliko je rastuća inflacija uticala na poslovanje i kada bi moglo da dođe do stabilizacija cena i tržišta? Koliko je realna opasnost od recesije?

„Recesija više nije sporna i mi možemo sa sigurnošću reći da je ona u nekim zemljama već nastupila, a u nekim zemljama će tek nastupiti. Mi to stanje pada ekonomske aktivnosti već osećamo kroz rast cena proizvoda, kreditnih aranžmana (i na ugovorene kreditne linije i one koje su u procesu odobravanja), usluga (pa i komunalnih), rast cene energenata… I kada pitate kada će se završiti ovo mučno stanje, pružanje odgovora na to pitanje ne znači da će i šteta koja je u međuvremenu učinjena odjednom nestati. Dakle, sektori za rizik međunarodnih kompanija kažu da se na leto 2023. godine može očekivati plafon inflatornih kretanja, ali ostaje pitanje u kom stanju će u tom momentu biti svetske ekonomije. Drugim rečima, nama sledi jedan izuzetno izazovan period, ekonomski, ali i finansijski gledano. Možda je za neke učesnike na tržištu to prilika, ali za većinu populacije će to biti veoma težak period.“

Srpska privreda je dosta usmerena ka zemljama Evropske unije i regiona. Kako će dešavanja na ovim tržištima uticati na pravac našeg razvoja?

„Odlično pitanje. Lično mislim da se o tome nedovoljno razmišlja. Ili da budem direktnija, mi smo vezani za evro kao valutu, pozajmljujemo od Evropske investicione banke, koristimo povoljnosti bespovratnih pomoći kohezionih fondova za jačanje institucionalnih i ljudskih kapaciteta dobijenih od Evropske komisije, mi smo okruženi sa svih strana zemljama koje su ili već članice EU ili su u procesu pristupanja EU. U konačnici, Srbija je geografski definitivno u Evropi, ali naša strategija izlaska na međunarodna tržišta nije usaglašena sa politikama Evropske unije. I da, moje mišljenje je da će se to svakako odraziti na proces pristupanja Srbije članstvu EU, te u tom smislu i na dinamiku i pravac razvoja.“

Narodna banka Srbije od aprila povećava referentnu kamatnu stopu, devet meseci uzastopno. Pojedini stručnjaci tvrde da se može očekivati i dalji rast ključne kamate. Kako ova kretanja utiču na privredu i šta očekujete u narednim mesecima? Koliko će monetarna politika centralnih banaka poput ECB i FED uticati na uslove poslovanja u Srbiji, a koliko na bankarski sektor?

„Narodna banka Srbije sledi dešavanja na svetskoj sceni i izvesno da će i u narednom periodu korigovati referentnu kamatnu stopu. To je posledica rasta cene kapitala na svetskom nivou i odgovor na povećana inflatorna kretanja. Cena kapitala koji se plasira mora biti viša u odnosu na poremećaje, kao na primer inflaciju, koji čine samo finansijsko tržište imperfektnim. Lično mislim da će se taj trend nastaviti i tokom naredne godine, naročito u prvih šest meseci. Naš bankarski sistem nije deo bankarskog sistema Evropske centralne banke, ali finansijsko poslovanje jeste vezano za valute centralnih banaka ECB i FED, te će se tako promene vrednosti tih valuta odražavati i na monetarni sistem Srbije, uključujući i aranžmane koji su vezani za poslovanje sa trećim zemljama, a koji su iskazani u evrima, odnosno dolarima.“

Kriza energenata trese celu Evropu, tokom ove zime očekuje se manjak gasa, nafte, struje… Koliko bi eventualne restrikcije struje i nedostatak pojedinih energenata uticale na srpsku privredu? Da li očekujete da će država na neki način pomoći kompanije i preduzetnike?

„Ovo pitanje je možda više usmereno na predstavnike naše vlasti, jer sigurno da mogu bolje odgovoriti na pitanje da li ćemo se suočavati sa izazovima nedostataka bilo čega, pa i energenata. Verujemo da ove zime skoro sigurno ne, ali po meni je izvesno da će 2023. godina biti godina koju će situacija na tržištu energenata obeležiti i uticati na sve svetske privrede, pa i srpsku, te da će i obezbeđenje energenata predstavljati izazov u narednom periodu. Srbija bi u tom smislu trebalo hitno akcione planove koji su vezani za strategijski razvoj energetike usaglasiti sa novonastalom situacijom i u zemlji i u svetu, te odrediti prioritete koji su najbolji za našu zemlju. Takođe, smatram da je država Srbija i u dosadašnjem periodu time što je održavala cene energenata pod kontrolom poprilično pomagala privredu, te verujem da će i u narednom periodu nastaviti da se drži tog mehanizma pomoći.“