Ana Govedarica, članica UO Saveta stranih investitora i direktorka Roche za Srbiju i Crnu Goru, za Biznis.rs o poslovnoj klimi i planovima

Investitorima je najvažnija stabilnost, predvidivo i održivo poslovno okruženje

IntervjuInvesticijeIzdvajamoPoslovanje

27.12.2022 08:01 Autor: Marko Andrejić 3

Investitorima je najvažnija stabilnost, predvidivo i održivo poslovno okruženje Investitorima je najvažnija stabilnost, predvidivo i održivo poslovno okruženje
Savet stranih investitora je u potpunosti svestan izazova sa kojima se Vlada Republike Srbije suočava usled trenutne geopolitičke, ali i zdravstvene situacije, jer pandemija,... Investitorima je najvažnija stabilnost, predvidivo i održivo poslovno okruženje

Savet stranih investitora je u potpunosti svestan izazova sa kojima se Vlada Republike Srbije suočava usled trenutne geopolitičke, ali i zdravstvene situacije, jer pandemija, iako potisnuta u drugi plan, još uvek nije okončana. Danas kada se osvrnemo na period od proteklih 20 godina vidimo da suštinski nikada nije bilo lako i jednostavno graditi poslovnu i investicionu klimu na ovim prostorima i zato je uloga Saveta bila i biće i dalje od izuzetnog značaja, jer su naši prioriteti tokom vremena ostali nepromenjeni: kreiranje predvidivog, konkurentnog i održivog poslovnog i investicionog okruženja.

Ovako trenutne uslove za poslovanje u našoj zemlji i prioritete u narednom periodu ocenjuje Ana Govedarica, članica Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC) i direktorka kompanije Roche za Srbiju i Crnu Goru. U razgovoru za Biznis.rs ona ističe da članice Saveta ključan preduslov za ostvarenje svojih ciljeva vide u intenziviranju pregovora sa EU o članstvu Republike Srbije, kao i harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima, iako svesne da će recesija u evrozoni i očekivani pad BDP-a imati negativne uticaje na srpsku privredu koja je duboko integrisana u privredu EU.

Koji sektori su najzanimljiviji potencijalnim ulagačima? Ko će ulagati u Srbiji u 2023. godini?

„Mi u Savetu često ističemo da su naše članice kompanije koje su već u Srbiji i koje su ne samo već prepoznale Srbiju kao dobro mesto za ulaganje već su i životno zainteresovane da privreda Srbije raste i da srpsko društvo u celini beleži napredak. Upravo zbog toga, mnoge kompanije su i u najtežem periodu korone reinvestirale u svoje nove projekte. Prema dosadašnjim podacima, ali i spremnosti već postojećih investitora da reinvestiraju, interesantni sekori i u narednom periodu, pored mašinske i metalske industrije, biće prehrambena i prerađivačka, automobilska industrija – posebno komponentaši, ICT, ali i takozvani life science sektor koga čine kompanije koje posluju u oblastima farmacije, biotehnologije, medicinskih uređaja, biomedicinskih tehnologija, nutricionizma, kozmetologije, prerade hrane i drugim, koje svoje napore posvećuju stvaranju proizvoda za poboljšanje života ljudi i drugih živih organizama.“

Šta strani investitori smatraju važnijim u trenutnoj ekonomskoj situaciji – borbu protiv inflacije ili državnu podršku privrednom rastu?

„Za sve postojeće i buduće, domaće i strane investitore, pre svega je važna stabilnost, odnosno predvidivo, konkurentno i održivo poslovno i investiciono okruženje. U tom procesu uloga države je ključna. Više puta je tema podsticaja izazivala polemike u javnosti. Međutim, za naše članice direktni podsticaji nisu i neće biti ključan razlog investiranja u Srbiji, već je to permanentno usklađivanje propisa sa standardima EU, dosledna primena i nadzor nad primenom zakona, sprovođenje strukturnih reformi i kontinuirano unapređenje poslovne i investicione klime.

Ako uzmemo u obzir stavove članica Saveta stranih investitora, one podršku države privrednom rastu očekuju, pre svega, upravo u stvaranju takvog poslovnog ambijenta koji će omogućiti perspektivu njihovog razvoja i bez direktnih državnih podsticaja. Nadalje, kao što je i naglašeno prilikom predstavljanja ovogodišnje Bele knjige u okviru Radne grupe Vlade Republike Srbije i Saveta, kojom je predsedavala predsednica Vlade Ana Brnabić, u ovim izazovnim vremenima vraćanje inflacije u ciljani koridor, završetak restrukturiranja i korporativizacija javnih infrastrukturnih preduzeća, posebno u oblasti energetike, sprovođenje strukturnih reformi, ali i optimizacija fiskalnog opterećenja i javnih rashoda kako bi se sprečio rast javnog duga zemlje, je od suštinskog značaja jer nedvosmisleno ukazuje da je Srbija opredeljena za nastavak razvoja tržišne ekonomije koja je važan segment evrointegracija.“

Ana Govedarica / Foto: FIC

Kako ste zadovoljni sprovođenjem preporuka iz Bele knjige?

„Bela knjiga je ključni projekat Saveta stranih investitora, koja je jedinstvena po tome što je pišu same članice FIC-a na osnovu svog ogromnog stručnog znanja, praktičnog iskustva i posvećenosti. Već dvadeset godina, ona je osnovna platforma Saveta za dijalog o poboljšanju propisa, odnosno poslovne i investicione klime. Ove godine Bela knjiga obuhvata 55 oblasti i sadrži 372 preporuke za unapređenje poslovne i investicione klime, koje su napisane od strane 49 autora. Nadalje, ovogodišnje izdanje Bele knjige nastalo je, treba istaći, u specifičnim uslovima. Rat u Ukrajni, energetska kriza, još uvek prisutna pandemija Covid-19, ali i izborna godina u Srbiji, uticali su na sprovođenje preporuka iz prošlogodišnjeg izdanja Bele knjige. Evidentiran je napredak u 25 odsto slučajeva. Prema očekivanju, najbolji rezultat je zabeležen u oblasti digitalizacije, za koju su se naše članice zalagale i mnogo godina pre pandemije, a koja je doprinela ubrzavanju brojnih procesa i pokazala nam da je i u Srbiji moguće integrisati najnovija tehnološka rešenja u kratkim rokovima na uspešan način.

Doprinos naših članica veoma je značajan u inicijativama koje su već sprovedene ili se očekuje njihova primena u skoroj budućnosti. Sve je počelo sa uvođenjem servisa elektronske uprave putem koga su se građani prijavljivali za vakcinaciju. To je prošireno na izdavanje digitalnog zelenog sertifikata o vakcinaciji, koji je urađen po standardima EU, a na osnovu koga su građani Srbije mogli da putuju u inostranstvo bez potrebe da poseduju negativan PCR test. U pozadini ovih promena ove godine je nastavljen razvoj infrastrukture, tehničkih i kadrovskih kapaciteta koji mogu u kratkom roku da ponude nove servise i da ih stave u funkciju rešavanja tekućih problema građana.“

Sve to je doprinelo i promeni svesti i ponašanja?

„Svest građana je počela da se menja, a time i njihovo ponašanje. Svedoci smo naglog rasta broja transakcija koje se obavljaju elektronski, kao i šire primene beskontaktnog plaćanja upotrebom „digitalnih novčanika“ koji su dostupni u velikom broju finansijskih institucija. Time je gotovo udvostručen ovaj broj transakcija. Istovremeno, broj dinarskih platnih transakcija realizovanih platnom karticom putem interneta zabeležio je rast od preko pedeset odsto.

Građanima je omogućeno da dobiju kvalifikovani elektronski sertifikat u klaudu bez naknade, koga mogu da koriste na jednostavan i brz način putem mobilnog telefona, bez potrebe za instalacijom posebnog softvera ili posedovanja pametne kartice. Rešenje podrazumeva ličnu identifikaciju putem lične karte, što će biti prikladno za najširi krug građana. Pored navedenog, lansirana je usluga eUverenje koja omogućuje podnošenje elektronskog zahteva u cilju dobijanja elektronskog uverenja o izmirenim zaduženjima po osnovu poreza na imovinu i taksi iz domena lokalnih samouprava. Očekuje se i puna primena digitalnih menica. Savet stranih investitora aktivno učestvuje i u radu Koordinacionog tela za digitalizaciju zdravstva u Srbiji. Zabeležen je napredak u oblasti zaštite potrošača i u funkcionisanju katastra što je imalo pozitivan uticaj na tržište nekretnina i izgradnje.“

Jedna od prioritetnih oblasti Saveta stranih investitora je i farmaceutska industrija. Kakav napredak je postignut u toj oblasti i kakva su Vaša očekivanja za narednu godinu?

„Pandemija i sva dešavanja oko nje podsetila su nas koliko je pitanje zdravlja nacije osetljivo i važno, između ostalog i za ekonomski rast i napredak jednog društva. Ovo pitanje je najdirektnije povezano sa ulaganjima u zdravstveni sistem. Istovremeno, snabdevanje lekovima i obezbeđivanje dostupnosti najsavremenijih terapija predstavljaju jedne od osnovnih preduslova za pozitivne rezultate zdravstvenog sistema u svakoj zemlji. Sumirajući rezultate mogu da kažem da je Savet stranih investitora postigao značajne rezultate upravo u mojoj matičnoj industriji.

Naime, poslednja dva izdanja Bele knjige posebnu pažnju su posvetila potrebi sistemskog finansiranja inovativnih lekova, odnosno njihovom namenskom subvencionisanju iz budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od strane budžeta Republike Srbije. U prethodnom periodu svi ključni akteri iskazali su visok stepen razumevanja ovog važnog pitanja – RFZO, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo finansija, za finansiranje 26 novih lekova/indikacija iz više terapijskih oblasti (dijabetes, onkologija, kardiologija, hematologija, multipla skleroza, hepatitis C, psorijaza i hemofilija). Celokupan proces pregovaranja i ugovaranja uslova finansiranja novih lekova bio je sproveden prema kriterijumima utvrđenim od strane Centralne komisije za lekove, uz intenzivne aktivnosti predstavnika RFZO i farmaceutskih kompanija, a sve je okončano zaključenjem više modela posebnih ugovora čime je usvojena najbolja evropska praksa. Time je učinjen krupan korak napred u pogledu dostupnosti najsavremenijih terapija za naše pacijente, a istovremeno i postavljen novi cilj za Farmaceutski odbor, kao i za Savet stranih investitora u celini, a to je da se osigura ponavljanje opisanog procesa svake godine što nas onda dovodi u dugo željenu poziciju – da možemo s pravom reći da se pacijenti u Srbiji leče u pogledu medikamentne terapije istovetno kao i pacijenti u ekonomski razvijenijim zemljama od naše.

Pored toga, Savet se zalaže za pojednostavljenje i ubrzanje procedura uvođenja i registracije novih, kao i obnove postojećih dozvola za lekove. Naravno, ne treba zaboraviti i važnost izmirenja preostalih dugova državnih zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama i dobavljačima za isporučene lekove i medicinska sredstva, kako bi se obezbedilo dalje kontinuirano snabdevanje i stabilnost ovog važnog tržišta u Republici Srbiji.“

Nedavno ste održali Skupštinu FIC-a. Kakvi su zaključci i smernice Saveta za sledeću godinu?

„Savet je održao redovnu godišnju sednicu Skupštine, na kojoj je usvojen godišnji i finansijski izveštaj za 2022. godinu. To je važan momenat za nas jer naše članice insistiraju na transparentnosti i nezavisnosti. Upravo u tome se ogleda i jedinstvenost Saveta, jer već dvadeset godina obezbeđujemo potpunu nezavisnost kada je o finansiranju reč, ali i transparentnost u radu odnosno zastupanju interesa naših članica i poslovne zajednice u celini, što je prepoznato i od strane naših važnih partnera, Evropske delegacije u Srbiji i Evropske komisije u Briselu.

Pored toga, Savet je usvojio i promene statuta koje treba da dodatno daju kvalitet i dinamičnost radu našeg poslovnog udruženja. Predsedavajući radnih odbora koji čine okosnicu rada Saveta predstavili su svoje prioritete za narednu godinu po oblastima. Napominjem da je Savet tokom 2022. godine formirao radni odbor za turizam i ugostiteljstvo čime je ova delatnost, uprkos problemima koje je izazvala pandemija, prepoznata kao važna za budući razvoj srpske ekonomije. Pored toga, Savet će u narednom periodu dodatno biti posvećen pitanjima uključivanja mladih u privredne tokove, praćenju evropskih i svetskih trendova i u skladu sa tim doprineti razvoju delatnosti zasnovanih na savremenim tehnologijama koje sistemski unapređuju kvalitet života, poštujući Evropski zeleni dogovor i Zelenu agendu za Zapadni Balkan svesni problema koje donose klimatske promene, ali i važnosti unapređenja životne sredine. Kao organizacija, Savet stranih investitora je ponosan na do sada ostvareni rast i zahvalni smo svim našim članovima na njihovom angažovanju nastavljajući da dosledno iznalazimo mogućnosti i rešenja za unapređenje ekonomije i društva Srbije u celini.“

Digitalizacija i zelena agenda

Već duže vreme su u fokusu zelena agenda, klimatske promene i promene u načinu rada, kao i uticaj novih tehnologija na poslovanje kompanija i funkcionisanje društva u celini. Koji je kapacitet Srbije da se bavi ovim pitanjima i gde je naše mesto u Evropi i svetu?

„Ubrzana digitalizacija pomaže u oporavku nakon pandemije. Zato je i bila jedan od glavnih prioriteta Saveta u 2022. godini, ali i Vlade Republike Srbije, zbog čega nam je posebno drago. Drugi izuzetno važan element je Zelena agenda za Zapadni Balkan, deo nove razvojne strategije iz Evropskog zelenog dogovora. Obuhvata klimatske akcije, uz dekarbonizaciju, energiju i mobilnost; cirkularnu ekonomiju; biodiverzitet; borbu protiv zagađenja vazduha, vode i zemljišta, i konačno održive sisteme ishrane i ruralna područja. Zeleno je ključna reč za rast, radna mesta i zdravlje. Ulaganje u životnu sredinu i klimatske promene je investicija u budućnost jer, da ga nema, gubitak bi bio nemerljiv.

Kompanije članice Saveta poštuju sva navedena pravila i već su svoje poslovanje prilagodile tim suštinski važnim i ambicioznim ciljevima. Upravo ta činjenica značajno doprinosi usklađivanju srpske privrede sa sve zahtevnijim trendovima sa ciljem postizanja njene ukupne konkurentnosti na evropskom i svetskom tržištu. Naša iskustva i naše ekspertize stoje na raspolaganju Vladi Republike Srbije i mišljenja smo da Savet stranih investitora kao pouzdan partner u tom pogledu može dati nesumnjivo značajan doprinos.“

  • VOJKAN

    28.12.2022 #1 Author

    Dakle, treba da se poklope sve kockice kako bi se ispunio preduslov za uspešno poslovanje

    Odgovori

  • TATJANA

    30.12.2022 #2 Author

    To je zapravo i najteze

    Odgovori

  • LEKI

    31.12.2022 #3 Author

    Nije uopste jednostavno

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *