U Srbiji nema poreskih podsticaja za poslovne anđele

U Srbiji se inovativni biznisi i dalje u velikoj meri oslanjaju samo na sopstvene resurse. Čak 85 odsto preduzetničkih poduhvata pokreće se iz ličnih sredstava, dok se za dalji rast najčešće koristi sopstvena dobit, pokazuje istraživanje NALED-a iz 2025. godine.

Takav model finansiranja, iako održiv u ranoj fazi, postaje ozbiljno ograničenje kada firme pokušaju da naprave iskorak na tržištu.

Upravo zato se u Sivoj knjizi inovacija u prvi plan stavlja potreba za većim uključivanjem privatnog kapitala, posebno kroz ulaganja poslovnih anđela i fondova rizičnog kapitala.

Iako su poslovni anđeli već prepoznati u Zakonu o inovacionoj delatnosti, a u Srbiji postoji nekoliko aktivnih mreža i inicijativa koje okupljaju ove investitore, njihov potencijal i dalje nije dovoljno iskorišćen. Jedan od ključnih razloga leži u poreskom okviru.

Trenutni propisi predviđaju određene poreske podsticaje za ulaganja u alternativne investicione fondove. Građani sa ovakvim investicijama mogu ostvariti poreski kredit u visini do 50 odsto uloženih sredstava, ali uz ograničenje da taj kredit ne može preći polovinu njihove poreske obaveze. Međutim, i ovaj mehanizam u praksi ostaje nedovoljno iskorišćen zbog nejasno definisanih uslova i odsustva preciznih podzakonskih akata koji bi regulisali njegovu primenu.

Još veći problem je što sličan podsticaj ne postoji za poslovne anđele – fizička lica koja direktno ulažu u inovativne kompanije.

To znači da pojedinci koji žele da investiraju u startape i druge inovativne projekte nemaju poreske olakšice koje bi ublažile rizik takvih ulaganja. Za razliku od Srbije, brojne evropske zemlje već godinama koriste ovakve instrumente kako bi podstakle razvoj inovacionog ekosistema.

U Poljskoj investitori mogu umanjiti poresku osnovicu za čak 50 odsto vrednosti ulaganja, uz određen godišnji limit. Grčka nudi sličan model za ulaganja u startape registrovane u nacionalnom registru, dok Portugal omogućava poslovnim anđelima da deo svojih investicija odbiju od oporezive osnovice.

U Srbiji, međutim, takva praksa još nije zaživela.

Zbog toga NALED predlaže izmene Zakona o porezu na dohodak građana koje bi donele dve ključne novine. Prva se odnosi na preciziranje postojećih pravila za poreske kredite kod ulaganja u alternativne fondove, kroz ovlašćenje ministra finansija da detaljnije uredi uslove i time ukloni pravnu neizvesnost.

Druga, mnogo značajnija promena, odnosi se na uvođenje poreskog kredita za poslovne anđele. Predlog predviđa da fizička lica koja investiraju u inovativne subjekte mogu umanjiti svoju poresku obavezu u iznosu do 50 odsto vrednosti ulaganja, uz isto ograničenje – da poreski kredit ne prelazi polovinu ukupnog poreza.

Time bi se, kako ističu autori Sive knjige inovacija, otvorio prostor za snažniji razvoj ranih faza inovativnih projekata, gde je pristup kapitalu najograničeniji. Poslovni anđeli u tom procesu ne donose samo novac, već i iskustvo, znanje i poslovne kontakte – ono što se često naziva „pametnim kapitalom“.

Predložene izmene podrazumevaju i uvođenje novog člana zakona, kojim bi se jasno definisalo pravo investitora na poreski kredit po osnovu ulaganja u inovativne kompanije, uz precizno postavljena ograničenja i uslove.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Porez na digitalnu imovinu tek pri zameni za tradicionalni novac