Uprkos pooštrenim uslovima banaka građani se više zaduživali u drugom kvartalu

Krediti stanovništvu povećani su za 14,9 milijardi dinara u drugom tromesečju ove godine, odnosno za jedan odsto, pre svega zbog rasta zaduživanja putem keš kredita.

Podaci Narodne banke Srbije (NBS) iz najnovijeg izveštaja o kreditiranju stanovništva pokazuju da su gotovinski krediti povećani za 10,8 milijardi dinara, zatim stambeni za 1,4 milijarde dinara i potrošački krediti za 0,7 milijardi dinara.

Bankama je omogućeno da produže rok otplate stambenih kredita za najduže pet godina, uz niži minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima.

Pored toga, od 2020. godine trajno je smanjeno minimalno učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti sa 20 na 10 odsto. Imajući u vidu rast kamatnih stopa, Narodna banka Srbije je u decembru 2022. dopunila postojeću regulativu kojom omogućava bankama da restrukturiraju potraživanja od dužnika koji se suočavaju s teškoćama u otplati kredita. Tako je za gotovinske i potrošačke zajmove omogućeno produženje roka otplate do devet godina, a za kredite za kupovinu automobila do 11 godina.

Kada je reč o dinarskim kreditima koje su građani potraživali u drugom tromesečju ove godine, podaci pokazuju da je obim novoodobrenih pozajmica manji za 7,6 odsto nego u istom periodu prošle godine. Razlog pada potražnje NBS vidi u pooštravanju uslova banaka za dobijanje kredita.

Više odobrenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom

U strukturi deviznih i devizno indeksiranih kredita stanovništvu, četvrtina kredita odobrena je po fiksnoj kamatnoj stopi (i u slučaju stambenih kredita to učešće iznosi 25 odsto) i njihovo učešće raste poslednjih meseci kako raste euribor. Među kreditima s varijabilnom kamatnim stopom najzastupljeniji su krediti vezani za šestomesečni euribor.

Kada je reč o dinarskim pozajmicama, skoro tri petine kredita odobreno je po fiksnoj kamatnoj stopi, dok su među kreditima odobrenim po varijabilnim kamatnim stopama najzastupljeniji oni vezani za tromesečni belibor.

Prema podacima analize kreditiranja, banke u Srbiji i dalje nemaju problema sa nenaplativim pozajmicama. Učešće nenaplativih kredita (NPL) u ukupnim zajmovima stanovništvu u junu je iznosilo 4,3 odsto.

“Pokazatelji NPL koji se i dalje nalaze blizu najnižih vrednosti ukazuju na to da su mere Narodne banke Srbije i vlade bile pravovremene i da su doprinele tome da se izbegnu veći negativni efekti kriza s kojima se suočavamo u protekle tri godine na kreditnu sposobnost građana. U odnosu na period neposredno pre donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita, to učešće je niže za 6,9 p.p”, navode iz NBS.

Banke u Srbiji su i u drugom tromesečju godine dodatno pooštrile kreditne standarde za stanovništvo. Pooštravanje se najviše odnosilo na potrošačke, zatim na dinarske gotovinske i kredite za refinansiranje.

Takođe, stroži su uslovi i za dobijanje stambenih kredita, a očekuje se i njihovo dalje pooštravanje tokom trećeg tromesečja.

Kreditni standardi su pooštreni najviše pod uticajem povećanih troškova finansiranja. U istom smeru, mada u manjoj meri, delovali su i situacija na tržištu nekretnina (rast cena nepokretnosti, uz rast kamatnih stopa na stambene kredite), očekivani rast problematičnih potraživanja, neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije i posledično manja spremnost za preuzimanje rizika, kao i ponašanje konkurencije u bankarskom sektoru.

“Prema oceni banaka, na rast tražnje za pozajmicama uticala je potreba refinansiranja postojećih obaveza, dok je kao ključni faktor koji je delovao u suprotnom smeru označeno tržište nekretnina, koje karakteriše visok nivo cena stanova. Banke u trećem kvartalu očekuju pad tražnje, prvenstveno usled manje tražnje za stambenim kreditima”, zaključuju u NBS.