Vlahović: Nova kriza razlikovaće se od depresije iz 2008. godine i zahteva drugačiji odgovor

Kriza koja je na horizontu razlikovaće se od depresije iz 2008. godine, pa zato zahteva i drugačiji odgovor. Takođe, nejasno je sada da li će doći do pooštravanja monetarne politike i da li će američke Federalne rezerve (FED) i Evropska centralna banka podizanjem kamata žrtvovati privredni rast, rekao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, na zvaničnom otvaranju ovogodišnjeg Kopaonik Biznis Foruma.

On je naveo da je neophodno načelo opreznosti i štednje u vođenju fiskalne politike a to znači bez nepotrebnog trošenja novca za podsticaj tražnje. To takođe podrazumeva i niži deficit od planiranog, komforniji fiskalni prostor, kao i smanjenje duga. Vlahović je istakao da je monetarna politika u skladu sa definisanim ciljem i treba da nastavi sa implentacijom seta sofisticiranih mera radi najefikasnijeg odgovora na postojeće i očekivane inflacione pritiske, bez ugrožavanja ekonomske aktivnosti.

Prema njegovim rečima, mnogi ekonomisti trenutno su zabrinuti jer predviđaju stagflaciju, odnosno usporeni privredni rast uz dalji skok cena.

„Svetska ekonomija je prošle godine rasla po stopi od 5,9 odsto i projekcije su bile optimističke da će ove godine rast iznositi 4,4 odsto. Ipak, zbog najnovijih dešavanja svakako će biti potrebna korekcija ovih prognoza, jer će uspostavljanje pokidanih lanaca snabdevanja potrajati, čak iako se rat u Ukrajini relativno brzo završi“, istakao je Vlahović.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije naglasio je da je privredni rast u Evropi usporen u poslednjem kvartalu prošle godine. Austrija i Nemačka su imale pad, dok je Italija imala minimalan rast, a ove zemlje su najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije.

„Strah od stagflacije u Evropi je više nego izražen. Zapadni Balkan je imao jedan stabilan rast od šest odsto u prošloj godini, a oporavak regiona je posledica jačanja domaće i međunarodne tražnje. Međutim, taj oporavak je veoma ranjiv“, zaključio je Vlahović.

Srbija je u prethodne dve godine ostvarila kumulativni rast od šest odsto, a glavni faktor bila je neselektivna masovna podrška države, kako građanima tako i privredi, istakao je. Po obimu fiskalne intervencije Srbija je među najizdašnijim zemljama, pa su ukupne korona mere iznosile oko 17 odsto BDP-a naše zemlje.

„Reakcija vlade i Narodne banke Srbije je bila svrsishodna. Većina ekonomista je podržala ovakav pristup, s tim što je kritikovana neselektivna pomoć“, istakao je Aleksandar Vlahović.

U uvodnom izlaganju, predsednik Saveza ekonomista Srbije istakao je da se Kopaonik Biznis Forum ponovo održava u vreme izborne kampanje i da su, znajući za to, organizatori još u oktobru izabrali centralnu temu – „Srbija 2030 – agenda održivog razvoja“, kako bi napravili presek stanja, ukazali na jake strane, ali i ranjivost naše ekonomije.

On je naglasio da je Agenda 2030. univerzalni dokument koji su usvojile Ujedinjene nacije i koji definiše 17 ciljeva kroz tri dimenzije – ekonomski rast, socijalna inkluzija i zaštita životne sredine.