Koje će vrste robe najviše nedostajati iz Ukrajine?

Otkako je počeo rat u Ukrajini mediji su puni katastrofičnih predviđanja o nestašicama pojedine hrane i važnih industrijskih sirovina za koje je ova zemlja sa istoka Evrope predstavljala jedan od najvećih izvora.

Pregled poslednjih obrađenih podataka o ukrajinskoj spoljnotrgovinskoj razmeni (iz 2020. godine) pružiće nam bolji uvid u to kakve robe će možda biti u deficitu dok se situacija u ovoj državi ne vrati u iole normalnije tokove.

Prema statistici kojom barata Međunarodni monetarni fond, spoljna trgovina u Ukrajini iznosila je 102,9 milijardi američkih dolara i dosegla je 65 odsto nacionalnog bruto društvenog proizvoda u 2020. godini.

U 2014. godini ruska aneksija Krima doprinela je padu vrednosti ukrajinske trgovine za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Najveći trgovinski partner Ukrajine u 2020. godini bila je Kina, sa vrednošću ostvarenog prometa od 15,3 milijarde dolara, što je dvostruko više od vrednosti prvog sledećeg trgovinskog partnera.

Nemačka (7,4 milijarde dolara), Poljska (7,4 milijarde) i Rusija (7,2 milijarde) bila su sledeća tri najveća trgovinska partnera Ukrajine, pri čemu je najveći deo trgovine Ukrajine sa ovim zemljama predstavljao uvoz.

Ukrajina najviše izvozi žitarice, gvožđe i čelik, a s druge strane prvenstveno uvozi vozila i goriva. Takođe, pošto potrošnja energije u zemlji nadmašuje domaću proizvodnju, uprkos njenih 13 nuklearnih elektrana, goriva i nafta imaju najvećeg udela u uvozu, sa 7,42 milijarde dolara.

Od sticanja nezavisnosti od bivšeg Sovjetskog Saveza 1991. godine, Ukrajina se sve više pomerala ka zapadnim trgovinskim partnerima, a posebno kada su sukobi sa Rusijom eskalirali sredinom prošle decenije. Nakon godina pregovora, Sporazum o pridruživanju Ukrajine sa Evropskom unijom 2014. godine omogućio je slobodnu trgovinu sa članicama EU, dodatno smanjujući zavisnost zemlje od trgovine sa Ruskom Federacijom.

Ukrajina je jedan od najvažnijih ekonomskih centara bivšeg SSSR, a dugo je bila njegova žitnica, zahvaljujući svom plodnom „černozemnom tlu“ i snažnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Vrednost trgovine između Rusije i Ukrajine dostigla je vrhunac 2011. godine sa 49,2 milijarde dolara, a deceniju kasnije, odnosno 2020. godine, pala je za čak 85 odsto, na 7,2 milijarde dolara. Za to vreme, evropske nacije, poput Poljske i Nemačke, pretekle su Rusiju u pogledu vrednosti ostvarene trgovine sa Ukrajinom.

Ruska invazija na Ukrajinu rapidno preoblikuje međunarodne odnose i trgovinske partnere obe zemlje. Četvrtog dana od upada ruskih trupa i početka borbi, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) podneo je zahtev za specijalni prijem Ukrajine u EU, što bi dodatno ojačalo trgovinu Ukrajine sa članicama Evropske unije.

Njegov poziv bio je, pre svega, politički apel za što skorije obustavljanje ratnog stanja – trgovini tu nije bilo mesta – ali svakako pokazuje spremnost za dalje približavanje EU i zapadnim saveznicima i u trgovinskoj razmeni, jednom kada ona ponovo bude moguća.