Vrhunac inflacije se očekuje tokom leta

Trenutna ekonomska situacija u Srbiji i regionu je prilično slična. Politika i ekonomija su isprepletane više nego što je poželjno i često su ekonomske odluke uslovljene političkim uveravanjima. Delimično je to posledica dešavanja na svetskim tržištima, ali delimično je to i naš specifičan geopolitički milje. Dešavanja na svetskoj sceni, poput pada vrednosti valuta, rasta inflatornih kretanja, povećanja nezaposlenosti, naglih promena prioriteta u energetskoj agendi i vraćanja nekih zemalja na nuklearne izvore energije, ali i otpuštanja u finansijskoj i IT industriji, problemi likvidnosti i nedostatka investicionih utočišta, izvesno će uticati i na našu zemlju i na zemlje regiona.

Ovako Slađana Benković, profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i šef Katedre za finansijski menadžment i računovodstvo, ocenjuje trenutnu ekonomsku situaciju u Srbiji i regionu. U razgovoru za Biznis.rs ona govori o uzrocima najnovije bankarske krize i njenim efektima na srpsko finansijsko tržište, poslovnoj klimi i rezultatima privrede u prošloj godini, inflaciji, mogućoj recesiji, kamatama i monetarnoj politici.

– Kada govorimo o miljeu u kome posluje srpska privreda, mi se odavno oslanjamo na projekcije velikih svetskih ekonomija i njihovih ekonomista koje ukazuju da se vrhunac inflacije očekuje tokom leta. Na to posebno ukazuju sektori za rizik velikih međunarodnih kompanija koje posluju i u Srbiji i u regionu. To znači da je ispred nas izuzetno izazovan period, i za privredu i za građane.

Koliko je rastuća inflacija uticala na poslovanje i kada bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta?

– Inflatorna kretanja su zaista izazvala šok na svetskom tržištu i gotovo da nema zemlje na koju nisu uticala, jer su nastala kao posledica dešavanja na svetskoj političkoj i ekonomskoj sceni. Kao takva donela su mnogo izazova za poslovanje privrede, poput otežanog dolaska do energenata po određenoj ceni, povećanja broja dobavljača, prolongiranje vremena nabavke komponenti za održavanje poslovnog ciklusa, nemogućnosti izlaska na određena tržišta. Kako se ratna dešavanja na istoku Evrope ne smiruju, teško je reći sa preciznošću kada će se zaustaviti ovo stanje destabilizacije tržišta i cena. Analitičari Harvard Business Review tvrde da se pik može očekivati na leto 2023. godine.

Što se Srbije tiče, može se reći da se za sada dobro nosimo sa novonastalom situacijom, iako za privredu tu nema ništa podsticajno jer oporavak evropske, pa ako hoćete i srpske ekonomije, umnogome zavisi od dešavanja na evropskom tržištu. Izveštaji Evropske centralne banke i Bloomberga iz marta 2023. godine ukazuju da je inflacija u Srbiji iznosila 16,2 odsto, odnosno da je bila na nivou januara 2008. godine. To nimalo nije obećavajuće, odnosno nikako ne može biti stimulativno za našu privredu, a naravno da se odražava i na kvalitet života građana.

Koliko je realna opasnost od recesije u ovoj godini?

– Recesija je po meni izvesna, jer smo mi suviše mala i država i ekonomija da bi nas dešavanja na svetskoj, a naročito evropskoj sceni, mogla zaobići. Samo je pitanje kada i u kom obimu će se recesija pojaviti i koliko će uticati na privredu i građane. Turbulencije koje se dešavaju u vodećim svetskim ekonomijama moraju se odraziti i na naš ekonomski i finansijski sistem. Srbija je u Evropi, investicije u našu zemlju su prevashodno došle iz zemalja EU, mi najviše izvozimo u zemlje Evrope (naročito zemlje regiona), naš valutni sistem vezan je za valutu zemalja EU, i onda je jasno da će se to odraziti i na našu zemlju. U kom obimu – zavisi od nekoliko ključnih rizika, a naročito političkih.

Prognoze koje su nastale kao osvrt na poslednja dešavanja u sektoru informacionih tehnologija i u bankarskoj industriji nedvosmisleno ukazuju da će se promene i potreba za prilagođavanjima morati dogoditi i u drugim sektorima, što će se sigurno negativno odraziti i na sektor radne snage, ali i doneti nove finansijske udare i inflatorna kretanja. Na to ukazuju i martovski izveštaj predstavnika američkih Federalnih rezervi koji predviđaju recesiju u ovoj godini, tačnije krajem 2023. godine, kao i dalje povećanje kamatne stope za 0,25 odsto, odnosno na pet odsto, ali i smanjenje stope zapošljavanja na tržištu rada. U isto vreme, ekonomski komesar EU gospodin Gentiloni u svom izveštaju takođe ukazuje na izvesnu i očekivanu blagu recesiju u drugoj polovini 2023. godine. To bi značilo da je tržište EU uspelo da spreči duboku recesiju, ali je još uvek izuzetno osetljivo.

Ponoviću – ono što se dešava u velikim svetskim ekonomijama ne može da ne utiče na srpsku ekonomiju.

Srpska privreda je dosta orijentisana na zemlje Evropske unije i regiona. Kako će dešavanja na ovim tržištima u narednom periodu uticati na pravac našeg razvoja?

– Kao što kažete, srpska privreda jeste predominantno orijentisana na zemlje Evropske unije i regiona, ali srpska politika je usmerena na sve strane sveta. I tu je i odgovor na pitanje, jer bi finansijski interesi trebalo da boje političke, a ne obrnuto. Lično ne očekujem da zemlje EU imaju previše tolerancije za naše odluke u narednom periodu. I same se suočavaju sa privrednim turbulencijama i previranjima i ekonomskim izazovima. Trenutno je na svetskoj sceni nova geopolitička podela i u toj podeli mogli bismo ostati ničiji, odnosno nikome dovoljno bitni. A to je po meni verovatnije negoli da budemo svačiji i svima poželjni.

Narodna banka Srbije već godinu dana povećava referentnu kamatnu stopu. Pojedini stručnjaci tvrde da se može očekivati rast ključne kamate i u narednih nekoliko meseci. Kako ova kretanja utiču na privredu i šta očekujete do kraja ove godine? Koliko će monetarna politika centralnih banaka poput ECB i FED uticati na uslove poslovanja u Srbiji, a koliko na bankarski sektor?

– Odluke Evropske centralne banke i Federalnih rezervi se odražavaju na dešavanja svetskih ekonomija. Prosto, američki dolar i evro su dve od četiri čvrste svetske valute koje predstavljaju utočište za mnoge svetske investitore. I bankarska kriza koja se trenutno dešava u Švajcarskoj ima uticaj na dešavanja na finansijskom tržištu, budući da se svetska finansijska tržišta u ovom momentu udaljavaju od korišćenja švajcarskog franka u trgovanju. Sigurnosti radi.

Naš bankarski sistem nije deo bankarskog sistema Evropske centralne banke, ali finansijsko poslovanje jeste, jer je vezano za evro kao valutu i za politike ECB, te će se tako promene ključne kamatne stope odražavati i na monetarni sistem Srbije, uključujući i aranžmane koji su vezani za poslovanje sa trećim zemljama, a koji su iskazani u evrima. Narodna banka Srbije prati i dešavanja na svetskoj sceni i prilagođava referentnu kamatnu stopu. Rast cene kapitala uvek je odgovor na povećana inflatorna kretanja. Zato mislim da možemo očekivati da će se taj trend nastaviti i u narednom periodu. To izvesno nije povoljno niti stimulativno za privredu, jer se cena kapitala nadmeće sa inflacijom i sigurno vodi ka smanjenoj privrednoj aktivnosti.

Kada već pominjemo bankarsku krizu, koji je glavni uzrok najnovijih turbulencija na bankarskom tržištu SAD i problema sa švajcarskom bankom Credit Suisse, koji su izazvali globalnu paniku? Da li je loš finansijski menadžment u ovoj situaciji bio presudan i gde je nastala ključna greška?

– Silicon Valley banka (SVB) i Credit Suisse banka (CSB) imaju malo toga zajedničkog, i sa aspekta veličine njihove imovine, strukture klijenata, pa i lokacije. Ono što dele jeste „sentiment“ koji njihovi klijenti i investitori osećaju prema ovim finansijskim institucijama, ali u isto vreme i gubitak poverenja u obe banke, što je izazvalo problem likvidnosti.

Naime, okolnosti na finansijskim tržištima su takve da postoji izuzetna senzitivnost na informacije. Tako Silicon Valley banka, koja je na kraju 2022. godine imala vrednost aktive 200 milijardi dolara i koja je svoje usluge predominantno vezala za tehnološke kompanije, platila je visoku cenu vezivanja svog portfolija klijenata predominantno za jednu granu industrije. Samo 48 sati je prošlo od trenutka kada je SVB saopštila da je prodala svoj portfelj obveznica sa gubitkom do kolapsa koji je snašao ovu finansijsku instituciju. Brza reakcija vlasnika na promene cena akcija koja se ogledala kroz povlačenje depozita delimično se pripisuje društvenim medijima i njihovoj sposobnosti da brzo šire informacije.

Turbulencije koje se dešavaju u tehnološkoj industriji poslednjih meseci uslovile su potrebu mnogih klijenata za gotovinom, te su povlačili svoje depozite. Bez depozita, odnosno bez tog izvora gotovine, banke gube izvor iz koga obezbeđuju sredstva za kreditiranje i investiranje, odnosno snagu koja ih čini ključnim „igračem“ u poslovnom ciklusu privrednih subjekata na tržištu. Zato se često provlači misao da je za propast Silicon Valley banke odgovoran menadžment banke, što proizilazi iz više propusta kao što je struktura portfolija klijenata i investitora i, naravno, izuzetno loša anticipacija rizika. Svih rizika: dakle, i političkih i komercijalnih i finansijskih.

A šta je izazvalo krizu u zemlji koja je poznata po svojoj bankarskoj tradiciji?

– Sa druge strane Atlantika imamo dešavanja otprilike u isto vreme u Švajcarskoj, zemlji koja ima reputaciju u bankarskom poslovanju. Iako je Credit Suisse bila druga po veličini švajcarska banka sa izuzetno dugom tradicijom i 150 kancelarija u više od 50 zemlja širom sveta, činjenica je da je to banka koja je u poslednjih nekoliko godina pretrpela niz skandala, smenu menadžmenta i više značajnih gubitaka, što je navelo klijente da povuku 110 milijardi švajcarskih franaka (oko 119 milijardi dolara) sredstava u poslednjem kvartalu 2022. godine. Suočavajući se sa padom svojih akcija, koje su izgubile oko tri četvrtine svoje vrednosti za godinu dana, Credit Suisse je pokušala da pozajmi 54 milijarde dolara početkom 2023. godine kako bi podstakla likvidnost i povećala poverenje investitora.

Međutim, sredinom marta, glavni pokrovitelj banke – Saudijska nacionalna banka, koja je u isto vreme bila i najveći akcionar sa učešćem od 10 odsto kapitala – odbila je bilo kakve dodatne pozajmice Credit Suisse banci zbog regulatornih barijera. Zato je banka u martu 2023. godine prodata Swiss Investment bank (UBS), svom glavnom konkurentu za 3,3 milijarde dolara. To je izuzetno skroman iznos imajući u vidu veličinu banke. I u ovom slučaju može se reći da je menadžment banke odgovoran za sva dešavanja koja su dovela do preuzimanja banke.

Ono što je zajedničko u oba slučaja, je poljuljano poverenje. A dozvolićete – poverenje je najčešće ključan faktor prilikom odabira banke, što je ove dve institucije koštalo opstanka na finansijskom tržištu.

Kako ova dešavanja mogu uticati na srpsko finansijsko tržište?

– Ova dešavanja ne mogu direktno uticati na naše finansijsko tržište, ali indirektno sigurno hoće. Za sada su šira finansijska tržišta Evrope stabilna, tim pre što su američka i švajcarska vlada, pa i njihove centralne banke, stale iza banaka koje su imale problema u prvom kvartalu 2023. godine i donele odluke koje bi trebale da doprinesu smirivanju tenzija na finansijskim tržištima. Reći ću i da se u finansijskom sektoru poverenje stiče sporo.

Koliko su učesnici na našem tržištu edukovani (bankari, fizička lica, građani…) i imamo li razloga za strah zbog toga?

– Ako govorimo o profesionalcima koji su angažovani u finansijskim institucijama i koji su aktivni na finansijskim tržištima, smatram da su izuzetno edukovani i da sa pažnjom prate šta se dešava globalno. Finansije su disciplina koja je u poslednjih deceniju doživela najviši stepen digitalizacije. Shodno tome su i sama razmena informacija, način komunikacije i nivo potrebnih znanja, uslovili da učesnici na finansijskim tržištima i mogu i moraju pratiti dešavanja u svetu, i promišljati o tome koliko ta dešavanja mogu uticati na naše finansijsko tržište.

Istovremeno, ako govorimo o pismenosti građana, onda moram reći da je i u tom pravcu poslednjih godina mnogo urađeno. Naime, i na nivou obrazovnih institucija na kojima se izučava savremeno finansijsko poslovanje, kao i na nivou samih finansijskih institucija, strukovnih udruženja i agencija vezanih za finansijsko poslovanje, učinjeni su značajni napori u cilju finansijskog opismenjavanja klijenata. Razvijeni su brojni programi i treninzi namenjeni široj publici, pratiocima i slušaocima u cilju podizanja svesti i informisanja o specifičnostima i zakonitostima imanentnim za finansijsku industriju. Dakle, kreirani su uslovi da se svako ko želi može upoznati sa najnovijim dešavanjima u finansijskoj industriji – zaključuje profesorka Fakulteta organizacionih nauka Slađana Benković.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u majskom broju štampanog izdanja Biznis.rs