Zvaničnici Feda procenjuju uticaj AI na nezaposlenost

Zvaničnici američkih Federalnih rezervi, koji su uglavnom prihvatili da će veštačka inteligencija doneti duboke promene u ekonomiji, pokušavaju da procene kojom brzinom i u kom obimu će se te promene zaista dogoditi. Unutar centralne banke sve je vidljivija podela oko toga kako će AI uticati na tržište rada i inflaciju.

Prekretnicu je simbolično nagovestila odluka tehnološke kompanije Block da otpusti oko 40 odsto zaposlenih, približno 4.000 ljudi, uz obrazloženje da se način korišćenja radne snage suštinski menja zbog veštačke inteligencije. Takav potez otvorio je pitanje da li se ekonomija nalazi na pragu masovne transformacije rada, prenosi Reuters.

U klasičnom scenariju, rast otpuštanja bio bi signal za ublažavanje monetarne politike. Međutim, tranzicija ka ekonomiji zasnovanoj na AI donosi drugačiju dilemu. Pojedini zvaničnici smatraju da bi viša stopa nezaposlenosti mogla postati „nova normalnost“, jer bi radnicima pogođenim automatizacijom trebalo više vremena da pronađu nove poslove. Istovremeno, veći prinosi na kapital i rast plata za one koji ostanu zaposleni mogli bi održavati inflatorne pritiske.

Adam Pozen iz Peterson instituta ocenjuje da je reč o pozitivnom realnom šoku koji povećava prihode i vrednost imovine, ali ne donosi automatsko smanjenje inflacije. Rast cena akcija uvećava bogatstvo domaćinstava, dok ogromna ulaganja u infrastrukturu za AI podižu troškove energije i izgradnje. Po njegovom mišljenju, očekivanje da će veštačka inteligencija kratkoročno oboriti inflaciju predstavlja pogrešnu procenu.

Suprotan stav zastupa Kevin Vorš, kandidat za predsednika Feda, koji smatra da bi rast produktivnosti podstaknut veštačkom inteligencijom mogao delovati dezinflatorno i opravdati niže kamatne stope. U autorskom tekstu za Wall Street Journal, Vorš je naveo da AI povećava produktivnost i konkurentnost američke privrede, kao i da bi Fed trebalo da reaguje blažom monetarnom politikom.

Ipak, sve više kreatora monetarne politike zauzima oprezniji ton. Postavlja se pitanje koliko brzo će se tehnološki napredak pretočiti u nove obrasce zapošljavanja i da li će istorijsko pravilo – da nove tehnologije u početku gase radna mesta, ali dugoročno stvaraju još više njih, i ovog puta važiti.

Strahovi su dodatno podgrejani analizama koje upozoravaju na mogućnost „apokalipse radnih mesta“, što je nedavno izazvalo kratkotrajan, ali osetan pad berzi. Za razliku od prethodnih talasa automatizacije, koji su prvenstveno pogađali fizičke poslove, veštačka inteligencija sada ulazi u domen kancelarijskog rada, programiranja, analize podataka i drugih poslova zasnovanih na znanju.

Istraživanja ukazuju da bi AI mogao značajno promeniti strukturu tržišta rada. Studija Brukings instituta iz 2024. godine procenila je da bi više od 30 odsto američkih radnika moglo doživeti poremećaj u polovini svojih radnih zadataka, a ti procenti su verovatno u međuvremenu porasli

Federalne rezerve pokušavaju da sustignu tempo promena. Broj istraživačkih radova i govora zvaničnika o AI naglo je porastao od lansiranja ChatGPT-a krajem 2022. godine. Zapisnici sa januarskog sastanka Feda pokazuju detaljnu raspravu o produktivnosti i potencijalnim implikacijama po monetarnu politiku.

Ipak, centralna banka zasad ne vidi AI kao razlog za brzo smanjenje kamatnih stopa. Iako se primećuje rast produktivnosti, nije jasno koliko je on rezultat tehnološkog napretka, a koliko posledica organizacionih prilagođavanja iz perioda pandemije.

U temelju Fedovog pristupa nalazi se koncept „prirodne“ stope nezaposlenosti, procenjene na oko 4,2 odsto, ispod koje inflatorni pritisci počinju da jačaju. Guvernerka Lisa Kuk upozorila je da bi u uslovima snažnog rasta produktivnosti nezaposlenost mogla porasti bez stvaranja klasičnog ekonomskog „viška kapaciteta“, što znači da smanjenje kamatnih stopa ne bi nužno rešilo problem, a moglo bi dodatno podgrejati inflaciju.

Postoje i drugačije interpretacije, a neki analitičari smatraju da bi slabljenje pregovaračke moći radnika moglo oboriti prirodnu stopu nezaposlenosti, jer bi zaposleni bili spremniji da prihvate skromniji rast plata, što bi smanjilo inflatorne pritiske, što je argument koji vodi ka sličnom zaključku o potrebi nižih kamatnih stopa, ali na bazi drugačije logike.