Bejli se nada da će „kvantitativno zatezanje“ umiriti inflaciju u Velikoj Britaniji

Banka Engleske (BoE) će u utorak postati prva velika centralna banka koja će rasprodati imovinu akumuliranu tokom 13 godina starog stimulativnog programa, postati tako studija slučaja koliko brzo tržišta mogu da odustanu od politike lakog novca.

Centralna banka Velike Britanije, koja je kupovala obveznice sa niskim prinosom i niskim rizikom pre nekoliko nedelja da bi ublažila stresove na tržištu, planira aukciju prvih 750 miliona funti hartija od vrednosti sa kratkim rokom dospeća, piše Bloomberg.

Ovaj potez ima za cilj da preokrene program kvantitativnog popuštanja koji je pomogao da se privreda podrži kroz globalnu finansijsku krizu i pandemiju.

U okviru programa, BoE je kupila obveznice na finansijskim tržištima kako bi pomerila kamatne stope ka nuli, nadajući se da će jeftiniji novac dati investitorima poverenje i pomoći u podsticanju rasta.

Dok je kvantitativno popuštanje održavalo niske kamatne stope, guverner Endru Bejli (Andrew Baily) se nada da obrnuto dejstvo, nazvano kvantitativno zatezanje, može da stavi fokus na referentnu kreditnu stopu BoE kao glavno oruđe upravljanja monetarnom politikom.

“Zaoštravanje monetarne politike putem kanala kamatnih stopa je isprobano i testirano“, rekao je Pol Holingsvort (Paul Hollingsworth), glavni evropski ekonomista u BNP Paribas. “Sa kvantitativnim zatezanjem, međutim, centralne banke ulaze u nepoznate vode – rizici od neželjenih posledica su očigledno veći”, kaže Holingsvort.

Guverner i njegove kolege su uznemireni pošto je inflacija skočila na 40-godišnji maksimum od 10,1 odsto, što je pet puta više od ciljana dva odsto.

Od decembra su podigli osnovnu stopu BoE sedam puta i očekuje se da će u četvrtak objaviti najveće povećanje u poslednje 33 godine. To bi ključnu stopu stavilo na 3,0 odsto, što je najviše od kraja 2008. godine, neposredno pre početka programa kvalitativnog popuštanja.