Do kraja godine nove emisije korporativnih obveznica vredne oko 250 miliona evra

Ako pogledamo širu sliku razvoja tržišta kapitala u regionu, uočavamo da svaka berza nosi svoje izazove – od privlačenja novih kompanija na listing do jačanja interesovanja institucionalnih i malih investitora. Beogradska berza se u tom smislu uklapa u regionalni kontekst, ali i dalje predstavlja važnu tačku okupljanja domaćih investitora. Može se reći da delimo zajedničke karakteristike tržišta jugoistočne Evrope – manji broj listiranih kompanija i nižu likvidnost u poređenju sa razvijenim tržištima, ali i stabilan okvir koji obezbeđuje transparentnost i kontinuitet u trgovanju.

Ovako trenutno stanje u pogledu likvidnosti, broja transakcija i interesovanja investitora, kao i poziciju u odnosu na druge berze u regionu, ocenjuje Lazo Ostojić, izvršni direktor Beogradske berze. U intervjuu za Biznis.rs on govori o planovima i ciljevima domaće berze, prvim iskustvima sa korporativnim obveznicama, razvoju tržišta kapitala i mogućnostima za privlačenje građana u ulogu investitora.

– Ono što nas izdvaja jeste da više nismo samo posmatrač, već graditelj tržišta. Zajedno sa Ministarstvom finansija i partnerima, postavili smo jasan plan razvoja i već ga sprovodimo korak po korak. Prednost Beogradske berze leži u njenoj sposobnosti da se prilagođava promenama i da, kroz dalje usklađivanje sa evropskim praksama i jačanje saradnje sa susednim berzama, dodatno učvrsti svoju ulogu u regionalnom finansijskom ekosistemu. Na taj način ona može da postane još atraktivnija platforma kako za domaće, tako i za strane investitore.

Kada je reč o likvidnosti i broju transakcija, jasno je da prostor za unapređenje postoji, ali je važno istaći da tržište funkcioniše stabilno, da investitori imaju mogućnost trgovine u okvirima jasno definisanih pravila, i da se većina prometa ostvaruje trgovinom državnih obveznica, što donosi stabilnost kad pogledamo vrednosti prometa. Interesovanje za akcije je na nešto nižem nivou, ali ono što ohrabruje jeste postepeno jačanje interesovanja pojedinih institucionalnih investitora i mogućnosti koje otvara dalje usklađivanje domaćeg tržišta sa evropskim standardima. U fokusu je dalje razvijanje tržišta korporativnih obveznica, ali i uvođenje novih finansijskih instrumenata, čime će investitori dobiti šire mogućnosti za ulaganje, a samim tim i tržište dodatni podsticaj u pogledu likvidnosti.

Da li planirate uvođenje novih finansijskih instrumenata ili digitalnih rešenja koja bi mogla privući više investitora?

– Naši ciljevi su jasni i usklađeni sa implementacionim planom koji smo već predstavili Ministarstvu finansija i partnerima. Želimo da tržište kapitala u Srbiji bude dostupno građanima i kompanijama, pouzdano za investitore i uporedivo sa najboljim praksama u regionu i Evropi.

U skladu sa tim, Beogradska berza planira uvođenje novih finansijskih instrumenata i digitalnih rešenja koja bi trebalo da privuku veći broj investitora. Do kraja godine očekuje se realizacija oko deset emisija korporativnih obveznica, u okviru Projekta razvoja tržišta kapitala. Ovaj projekat ima za cilj jačanje likvidnosti, privlačenje novih investitora i osiguranje stabilnog i predvidivog tržišnog okruženja, a korporativne obveznice predstavljaju prvi korak u aktivnijem uključivanju fizičkih lica pored institucionalnih investitora. Program korporativnih obveznica omogućava kompanijama da, uz podršku Ministarstva finansija, lakše pristupe tržištu i prikupe sredstva, dok investitorima pruža mogućnost diversifikacije portfolija i uključivanja u finansijske instrumente domaćih firmi.

Pored korporativnih obveznica, berza radi na uvođenju ETF-ova za različite kategorije aktive kao što su indeksi ili roba – što će omogućiti građanima da ulažu u instrumente koji su traženi i priznati na svetskom tržištu. Takođe, razvijaju se specijalni fondovi za nekretnine, takozvani REIT-ovi, koji pružaju malim investitorima priliku da ulažu u tržište nekretnina koje kod nas ima dugogodišnju tradiciju i popularnost.

U digitalnom segmentu u toku je razvoj integrisane mobilne aplikacije za trgovanje koja će investitorima omogućiti jednostavno i brzo trgovanje sa prilagođenim vizuelnim identitetom posrednika.

Sve ove inicijative imaju za cilj da tržište postane dinamičnije, dostupnije građanima i privlačnije kako domaćim, tako i stranim investitorima, pružajući priliku da višak kapitala preusmere u različite finansijske instrumente.

Ima li u Srbiji kompanija koje su spremne za inicijalne javne ponude (IPO) i koliko su one zainteresovane da izađu na berzu? Šta bi, po vašem mišljenju, podstaklo više domaćih firmi da se odluče na javnu ponudu akcija?

– Beogradska berza prepoznaje da u Srbiji postoje kompanije koje imaju potencijal da se pripreme za inicijalne javne ponude (IPO), uključujući kako državne, tako i privatne firme. Zainteresovanost kompanija za izlazak na berzu varira i zavisi od niza faktora, kao što su pripremljenost za transparentno izveštavanje, strateški cilj prikupljanja kapitala i spremnost da se posluje u skladu sa regulativom tržišta kapitala.

Više domaćih firmi bi se moglo odlučiti na javnu ponudu akcija ukoliko vide da država preduzima prve korake i pruža podršku u procesu. Program korporativnih obveznica omogućava firmama da steknu iskustvo u pripremi za javnu ponudu, bez potrebe da se odriču dela svoje kompanije, što ih čini spremnijim i sigurnijim da u budućnosti razmotre izlazak na berzu. Takav primer i podrška državnih inicijativa mogu dodatno motivisati druge kompanije da razmotre IPO kao opciju finansiranja i rasta.

Kako ocenjujete dosadašnje iskustvo sa korporativnim obveznicama na Beogradskoj berzi i da li očekujete nove emisije?

– Dosadašnje iskustvo pokazuje visok nivo interesovanja i uspešnosti, naročito kroz prvu emisiju kompanije Elixir Group. Ova emisija, realizovana aprila 2025. godine, predstavljala je prvu primarnu prodaju finansijskog instrumenta na organizovanom tržištu u Srbiji nakon 13 godina. Kompanija je ponudila 341.700 obveznica po nominalnoj vrednosti od 12.000 dinara, čime je ukupna vrednost emisije dostigla 4,1 milijardu dinara (oko 35 miliona evra). Svi ponuđeni instrumenti su rasprodati istog dana, što ukazuje na značajan interes investitora i potvrđuje potencijal korporativnih obveznica kao finansijskog instrumenta u okviru Projekta razvoja tržišta kapitala.

U okviru ovog projekta očekuje se da će do kraja godine biti realizovane nove emisije korporativnih obveznica u ukupnoj vrednosti od oko 250 miliona evra. Ove inicijative predstavljaju važan korak ka jačanju likvidnosti, privlačenju novih investitora i osiguranju stabilnog i predvidivog tržišnog okruženja, dok istovremeno pružaju kompanijama priliku da diversifikuju izvore finansiranja i pripreme se za eventualne buduće inicijalne javne ponude akcija.

Ovakav razvoj istovremeno šalje jasnu poruku tržištu da je Beogradska berza spremna za modernizaciju i stvaranje proizvoda koji odgovaraju potrebama kako institucionalnih, tako i malih investitora, podstičući širi interes za tržište kapitala u Srbiji.

Kako ocenjujete domaće tržište kapitala i koje biste trendove izdvojili u poslednjih nekoliko godina?

– Domaće tržište kapitala pokazuje znake kontinuiranog razvoja i sve veće atraktivnosti za investitore. Dosadašnje iskustvo sa korporativnim obveznicama jasno je ukazalo na to da postoji zainteresovanost za nove finansijske instrumente, dok istovremeno građani pokazuju interesovanje za proizvode koji su kod nas još uvek nedostupni, a koji su u svetu već neko vreme aktuelni – poput ETF-ova, REIT-ova i investicionih fondova koji prate različite sektore i indekse.

Trenutno je jedan od dominantnih trendova ulaganje u državne obveznice, koje se i dalje smatraju sigurnom i stabilnom opcijom za ulaganje. Domaće tržište kapitala pokazuje stabilnost, ali se prepoznaje potencijal za dalji razvoj i unapređenje, naročito kroz uvođenje inovativnih proizvoda i digitalnih rešenja koja olakšavaju pristup i aktivnije uključivanje investitora.

Ovaj trend interesovanja građana za raznovrsne i likvidne investicione proizvode upravo je razlog zbog kojeg berza kontinuirano radi na osvežavanju svoje ponude investicionih alternativa.

Koliki značaj generalno može imati razvijenije tržište kapitala za ekonomski rast Srbije? Može li berza da postane važan izvor finansiranja za mala i srednja preduzeća?

– Razvijenije tržište kapitala može imati značajan uticaj na ekonomski rast Srbije jer funkcioniše kao kanal koji povezuje one koji imaju kapital – investitore – sa onima koji žele da ulažu u rast i razvoj svojih kompanija. Kada je berza dinamična i likvidna, mala i srednja preduzeća mogu da pristupe finansijskim sredstvima koja im inače možda ne bi bila dostupna kroz banke, posebno za širenje proizvodnje, inovacije ili ulazak na nova tržišta.

Firma koja želi da prikupi kapital može da emituje akcije ili korporativne obveznice. Investitori kupovinom akcija postaju suvlasnici kompanije i učestvuju u riziku i profitu, dok kupovinom obveznica oni firmi pozajmljuju novac uz dogovorenu kamatu. Za mala i srednja preduzeća, ovakav pristup znači da mogu prikupiti potrebna sredstva bez da se odmah zadužuju u bankama ili prodaju deo vlasništva. Kada više malih i srednjih preduzeća koristi tržište kapitala za finansiranje, povećava se ukupna aktivnost u ekonomiji: otvaraju se nova radna mesta, raste konkurentnost i dolazi do jačanja domaćih sektora.

U suštini, tržište kapitala može da postane dodatni motor rasta – ne samo za velike kompanije, već i za male i srednje firme koje žele da se razvijaju i privuku investitore spremne da podrže inovacije i širenje poslovanja.

Kako privući više domaćih građana u ulozi investitora, pored institucionalnih?

– Da bi se više domaćih građana uključilo kao investitori, ključno je da tržište kapitala bude transparentno, dostupno i razumljivo. Pristup informacijama mora biti jednostavan, a proces ulaganja brz i praktičan. Uz nova digitalna rešenja koja se razvijaju, uključujući modernizovane mobilne aplikacije za trgovanje, građani će moći da prate ponudu finansijskih instrumenata i da investiraju direktno sa svog telefona, uz još jednostavniji i intuitivniji proces nego do sada. Širi spektar proizvoda daje investitorima više opcija i fleksibilnosti, što dodatno motiviše uključivanje.

Drugi važan korak je edukacija – u narednom periodu se može očekivati da se berza ponovo uključi u edukativne aktivnosti gde se građani mogu upoznati sa različitim vrstama instrumenata, principima diversifikacije i mogućnostima ostvarivanja prinosa. Transparentnost i dostupnost informacija o firmama i emisijama dodatno grade poverenje i olakšavaju donošenje informisanih odluka.

Takođe, programi koji olakšavaju inicijalno uključivanje – kao što je podrška Ministarstva finansija kompanijama koje izdaju korporativne obveznice, kreiranje proizvoda prilagođenih malim investitorima ili programi koji omogućavaju da građani bez većeg rizika započnu ulaganja mogu motivisati građane da počnu sa ulaganjem.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u septembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs