Najveći berzanski gubici u poslednjih nekoliko godina

Indeksi na Wall Streetu naglo su oslabili u četvrtak, beležeći najveće dnevne gubitke u poslednjih nekoliko godina, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) objavio široke uvozne tarife, što je izazvalo strah od potpunog trgovinskog rata i globalne recesije.

Investitori su masovno povlačili novac iz rizičnih sredstava, tražeći sigurnost u državnim obveznicama, nakon što je Tramp uveo carine od 10 odsto na većinu uvoza u SAD, a znatno više stope na robu iz desetina drugih zemalja, prenosi Reuters.

Ove tarife, koje bi mogle narušiti globalni trgovinski poredak, predstavljaju oštar zaokret u odnosu na prethodne mesece kada su tržišta rasla zahvaljujući poslovno naklonjenoj politici Trampove administracije.

Investitori su prodavali deonice prilagođavajući se novoj ekonomskoj realnosti, brinući se kako će druge zemlje reagovati na Trampove poteze. Kina i Evropska unija su odmah najavile kontramere, dok su Južna Koreja, Meksiko i Indija poručili da će sačekati pre nego što uvedu odgovor, pokušavajući da postignu ustupke pre nego što tarife stupe na snagu 9. aprila.

Očekuje se da će naredni dani biti puni volatilnosti, dok se tržišta prilagođavaju punom uticaju Trampovih ekonomskih poteza. Prema preliminarnim podacima S&P 500 je pao za 275,05 poena ili 4,85 odsto, na 5.395,92 poena Nasdaq Composite izgubio je 1.053,60 poena ili 5,99 odsto, završivši na 16.547,45 Dow Jones Industrial Average pao je za 1.682,61 poen ili 3,98 odsto, na 40.542,71 poen.

Deonice tehnoloških giganata, koje su godinama gurale berzu ka rekordima, zabeležile su velike gubitke. Apple je značajno pao, pogođen tarifom od 54 odsto na robu iz Kine, gde se odvija veliki deo njegove proizvodnje Nvidia i Amazon su takođe osetile udar

Od kada je Tramp preuzeo dužnost u januaru američke akcije su u padu, S&P 500 i Nasdaq su oslabili za 10 procenata u odnosu na rekordne vrednosti iz prošlog meseca, što se na tržištu smatra korekcijom. Trgovci sada očekuju da će Federalne rezerve četiri puta smanjiti kamatne stope tokom godine, počev od juna.

Sektor maloprodaje je takođe teško pogođen zbog tarifa na ključne proizvodne regione, uključujući Vijetnam, Indoneziju i Kinu. Velike banke kao što su Citigroup, Bank of America i JPMorgan Chase zabeležile su pad, s obzirom na njihovu osetljivost na ekonomske rizike. Indeks malih kompanija Russell 2000 je oslabio, što odražava zabrinutost za domaću ekonomiju.

Kompanije iz naftnog sektora, Exxon Mobil i Chevron, takođe su pale, jer je cena nafte potonula 6,8 odsto, delom zbog tarifa, a delom zbog ubrzanog povećanja proizvodnje zemalja OPEC+. Jedini sektor koji je pokazao otpornost bio je sektor osnovnih potrošačkih dobara, tradicionalno smatran defanzivnim ulaganjem.