Trampove carine uzdrmale investitore, DeepSeek oborio tehnološke akcije u SAD

Sentiment na američkom tržištu kapitala već neko vreme je negativan – najpre je to krajem januara inicirao efekat kineskog četbota Deep Seek koji je uzdrmao najveće tehnološke kompanije, dok je proteklih nedelja u centru pažnje protekcionistička politika SAD koja je donela veliku neizvesnost. Ove mere su bile najavljene u predizbornoj kampanji Donalda Trampa (Donald Trump) i tokom inauguracije u januaru, ali su investitori više pažnje pridavali očekivanom smanjenju poreza i naporima u cilju poboljšanja efikasnosti američkog javnog sektora, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić.

Trampove carine uzdrmale su investitore, izazvavši strah od ekonomske krize i masovnu rasprodaju akcija. To je dovelo do gubitka od 4.000 milijardi dolara na tržišnoj vrednosti S&P 500 indeksa, koji je prošlog meseca dostigao vrhunac, dok je Wall Street podržavao veći deo Trampove ekonomske politike.

Niz novih odluka američkog predsednika pojačao je nesigurnost među kompanijama, potrošačima i investitorima, naročito zbog nepredvidivih carinskih mera prema glavnim trgovinskim partnerima poput Kanade, Meksika i Kine, prenosi Reuters.

U ponedeljak se pad berze dodatno produbio, kada je referentni indeks S&P 500 oslabio za 2,7 odsto, što je njegov najveći dnevni pad u godini, dok je tehnološki indeks Nasdaq potonuo za četiri procenta, što je najveći jednodnevni gubitak od septembra 2022. godine.

S&P 500 se u ponedeljak zatvorio na 8,6 odsto nižem nivou u odnosu na rekord od 19. februara, čime je tržišna vrednost indeksa smanjena za više od 4.000 milijardi dolara i približava se padu od 10 odsto, što bi značilo ulazak u korekciju. Nasdaq je od decembarskog maksimuma oslabio za više od 10 procenata.

“Već u februaru su se počeli pojavljivati prvi signali slabljenja američke privrede koji su u velikoj meri posledica neizvesnosti i nesigurnosti koju je donela politika nove američke administracije. Iako tržište rada i dalje dobro stoji sa stopom nezaposlenosti tek nešto više od četiri procenta, neke rane indikacije ukazuju na mogući pad BDP-a u prvom tromesečju, što nije viđeno još od postpandemijskog perioda”, ocenio je Gujaničić.

Prema njegovim rečima, američka privreda u velikoj meri zavisi od lične potrošnje i ukoliko se nastavi trend suzdržanosti prosečnog američkog potrošača izvesno je da će u periodu januar-mart uslediti usporavanje privrede.

U protekle dve godine američka privreda je bila svetla tačka globalne scene na kojoj privreda evrozone stagnira, dok je solidan kineski rast ostao u senci velikih problema na nacionalnom tržištu nekretnina i slabe lične potrošnje, istakao je naš sagovornik.

Tokom proteklog vikenda Tramp je odbio da prognozira da li bi SAD mogle ući u recesiju, dok su investitori zabrinuti zbog efekata njegove trgovinske politike. S&P 500 je sada izgubio sve dobitke ostvarene od Trampove pobede na izborima 5. novembra i nalazi se na skoro tri odsto nižem nivou u tom periodu. Hedž fondovi su u petak smanjili svoju izloženost akcijama u najvećem obimu u poslednje dve godine, prema izveštaju Goldman Sachsa.

S&P 500 je tokom 2023. i 2024. godine beležio uzastopne godišnje dobitke od više od 20 odsto, vođene tehnološkim gigantima poput kompanija Nvidia i Tesla, ali su obe kompanije u 2025. godini u padu, što je dodatno povuklo tržište nadole. U ponedeljak je tehnološki sektor S&P 500 (.SPLRCT) pao za 4,3 odsto, dok su Apple i Nvidia izgubili po oko pet procenata vrednosti.

Tesla je zabeležila pad od 15 odsto, čime je obrisano oko 125 milijardi dolara njene tržišne kapitalizacije. Ni druge rizične imovine nisu bile pošteđene, pa je bitcoin oslabio za pet procenata.

“Tehnološke akcije su proteklih nekoliko godina bile nosioci rasta tržišta sa prilično visokim vrednovanjima koja pretpostavljaju nastavak odličnog poslovnog trenda. Premda nije bilo nekih naznaka slabljenja poslovanja kompanija u ovom sektoru, pojava novog AI modela DeepSeek je uzdrmala ove kompanije, posebno u segmentu proizvodnje i dizajniranja čipova, s obzirom na velika ulaganja u sektoru koja još uvek nisu rezultirala većim napretkom u primeni generativne veštačke inteligencije”, naveo je Nenad Gujaničić.

On zaključuje da su stoga sve najveće tehnološke kompanije zabeležile pad vrednosti akcija nakon objave kvartalnih rezultata, iako nijedna od njih nije podbacila u pogledu tržišnih očekivanja.

Prema rečima Gujaničića, ovo nije prvi put da tehnološki sektor beleži kratkoročne korekcije, a dubina ovog pada zavisiće pre svega od makroekonomskog okvira i sposobnosti najvećih tehnoloških igrača da ove godine izbace proizvod (uslugu) koja će opravdati velika kapitalna ulaganja u izgradnju sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.