Berze u SAD otpornije od drugih na rat na Bliskom istoku

Američko tržište akcija zasad se pokazalo otpornijim od drugih velikih svetskih tržišta nakon početka rata sa Iranom, ali analitičari upozoravaju da ta relativna stabilnost ne znači da su SAD zaštićene od ozbiljnijih padova ako se rat oduži.

Od početka američko-izraelskih udara na Iran krajem februara, indeks S&P 500 pao je oko četiri odsto, što je znatno manji pad u poređenju sa Evropom i Azijom. Evropski STOXX 600 izgubio je oko devet odsto, japanski Nikkei 225 više od 12, dok je globalni indeks akcija izvan SAD zabeležio pad veći od osam procenata, prenosi Reuters.

Stručnjaci ocenjuju da američka ekonomija lakše podnosi ovakve šokove, pre svega zato što je manje zavisna od nafte nego ranije i ima raznovrsnije izvore energije. Danas je za isti nivo proizvodnje potrebno znatno manje nafte nego pre nekoliko decenija, a SAD su u međuvremenu postale i jedan od najvećih proizvođača i izvoznika energije.

Dodatna prednost je i to što američko tržište manje zavisi od isporuka kroz Ormuski moreuz, koji je ključna tačka globalnog snabdevanja naftom i trenutno pod pritiskom zbog sukoba. Dok veliki deo sveta zavisi od tog pravca, udeo nafte koja tim putem stiže u SAD relativno je mali.

Važnu ulogu igra i struktura američkog tržišta, gde tehnološke kompanije imaju veliki udeo. Te firme su manje osetljive na promene cena energije, pa su doprinele stabilnijem kretanju indeksa. Tehnološki sektor je, na primer, od početka sukoba zabeležio znatno manji pad od ostatka tržišta.

Jačanje dolara takođe ide u prilog američkim akcijama, jer investitori u nesigurnim vremenima često traže sigurnija utočišta. To dodatno povećava privlačnost američke imovine u odnosu na druga tržišta.

Ipak, uprkos toj relativnoj otpornosti, tržište ostaje vrlo osetljivo na političke signale. Nedavni oporavak akcija usledio je nakon nagoveštaja američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da postoje pomaci u pregovorima sa Iranom, što pokazuje koliko brzo raspoloženje investitora može da se promeni.

Analitičari ističu i da su evropska i druga međunarodna tržišta bila u usponu pre početka sukoba, delom zbog nižih valuacija i boljih izgleda za rast zarada. U slučaju brzog smirivanja situacije, taj trend bi mogao da se vrati i da međunarodne akcije ponovo postanu atraktivnije.

S druge strane, američko tržište je skuplje u odnosu na konkurenciju, što ga čini ranjivijim ako se kriza produži i dovede do kombinacije visoke inflacije i slabog rasta – scenarija poznatog kao stagflacija. Kompanije za sada veruju da bi kraći sukob mogao da se prebrodi bez većih posledica, ali ako se rat oduži, neizvesnost bi mogla znatno da poraste i da utiče na sve globalne berze.